Stela
Stela je kamena ili drvena ploča raznovrsnog oblika sa dekoracijama i natpisima pogrebnog ili spomeničkog karaktera. Natpis uklesan na stele – epitaf – može biti uramljen ili je u vidu specifične ikonografije. Osim reljefnih postoje i trodimenzionalne stele, u obliku kamenih skulptura sa likom pokojnika, nekog božanstva ili neke nerazjašnjene figure (skitske i kumanske stele). Posebno su važne stele koje je dao napraviti faraon ili neki drugi vladar (asirski, vavilonski i sl.), jer su imale obaveštajnu i promotivnu funkciju ("kraljevske stele" i granične stele, velikih dimenzija).
Istorija uredi
Stele su svedoci starih kultura, materijalni ostaci nestalih civilizacija, stoga su veoma važne kao izvori istorijskih informacija.
Mesopotamija uredi
Mesopotamska stela je ploča vertikalno postavljena u funkciji nadgrobnog spomenika, uvek ukrašena reljefom koji opisuje neko zbivanje, ali najčešće samo kroz jednu ključnu glavnu scenu, tako se cela priča svodi samo na jedan događaj. Jedan od najboljih primera je "Naram-Sinova stela" iz 2300. p. n. e. na kojoj Naram-Sin slavi pobedu nad neprijateljem. To je obična kamena ploča, relativno laka, koja predstavlja kralja kao najveći lik kako se penje na planinu gazeći neprijatelje dok ga podanici slede (neuki Rimljani su je držali za običnu nadgrobnu ploču). Najpoznatija stela sa opisom je Hamurabijev zakonik koja na vrhu prikazuje vavilonskog kralja Hamurabija na tronu i podanika koji mu je ispod nogu, a niz celu stelu je klinastim pismom upisan prvi poznati skup zakona na svetu (Hamurabijev zakonik).
Amerika uredi
Veoma su značajne i Mezoameričke stele na novom kontinentu. Stele Maja indijanaca su visoke skulpture poznate iz Srednje i Južne Amerike iz perioda od 400. p. n. e. do klasičnog perioda, 900. godine. Uglavnom predstavljaju lik vladara reljefno uklesanog u kamenu (najčešće krečnjaku) koji prati hijeroglifski opis. Originalna svrha ovih stela je bila ideološko-propagandna, da glorifikuju kralja i njegova dela, ali ima i mitoloških predstava.
Evroazija uredi
Skitske a kasnije kumanske antropomorfične "lutke" zvane i balbal bile su postavljene na grobne humke (kurgane) ili su ukrašavale neposrednu okolinu nekropole. Naročito velik broj ovih stela pronađen je u Ukrajini, Rusiji, Mongoliji i na dalekom Istoku, a povezuju se sa starim kultom predaka u Poloveckoj kulturi i u kulturi grobnih humki. Ove kamene statue sa likom žene u staroj Rusiji, ili nekada u Mađarskoj narod je nazivao idolima (rus. болван, mađ. bálvány), a izraz "baba" (rus. Каменная баба) proizašao je iz turskog "balbal", u značenju "predak" ili "praotac". Ponekad stele predstavljaju pokojnika, na primer uglednog ratnika i često su veoma stilizovane, ređe predstavljaju neku životinju, mitološku figuru ili su ispisane karakterističnim klinastim pismom.
