Sting

Енглески музичар

Gordon Metju Tomas Samner (engl. Gordon Matthew Thomas Sumner; rođen 2. oktobra 1951), poznatiji po nadimku Sting, je engleski muzičar rodom iz Volsenda u Severnom Tajnsajdu (Wallsend in North Tyneside). Pre solo karijere, Sting je bio glavni tekstopisac, pevač i basista rok grupe Polis. Kao solo muzičar i član grupe Polis, prodao je preko 100 miliona ploča, dobio šesnaest Gremi nagrada za svoj rad (prvi Gremi dobio je za „najbolji rok instrumental nastup“, 1981. godine) i jednom je bio nominovan za Oskara za najbolju pesmu.

Sting
Sting u 2009.
Lični podaci
Ime po rođenjuGordon Metju Tomas Samner
Datum rođenja(1951-10-02)2. oktobar 1951.(73 god.)
Mesto rođenjaVolsend, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanje
  • Muzičar
  • pevač
  • tekstopisac
  • glumac
Porodica
Supružnici
  • Frances Tomelti (v. 1976 —  r. 1984)
  • Trudi Stajler
    (v. 1992)
Deca6
Muzički rad
Aktivni period1971-danas
Žanr
Instrument
Ostalo
Povezani članci
Veb-sajtsting.com
Potpis

Biografija

uredi

Detinjstvo i mladost

uredi
 
Sting na koncertu ponovo okupljene grupe Polis, 2007.
 

Rođen je u gradu Volsendu u severoistočnoj Engleskoj. Njegova majka Odri Samner (devojačko Kauel - Cowell) je bila frizerka, a otac, Ernest Metju Samner, mlekadžija i inženjer. Imao je troje mlađe braće i sestara: Filipa (Philip), Andželu (Angela) i Anitu (Anita). Mladi Gordon često je pomagao ocu u jutarnjim isporukama mleka. Veoma rano, njegov „najbolji prijatelj“ postala je jedna stara španska gitara, koju je ostavio njegov ujak kada je otišao da živi u Kanadu.

Pohađao je gimnaziju Sent Katberts u Njukaslu na Tajnu (St. Cuthbert's High School in Newcastle upon Tyne). Zatim se upisao na univerzitet Vorik u Koventriju (University of Warwick in Coventry), koji je napustio posle samo jednog semestra. U Koventriju je posećivao noćne klubove kao što je, na primer, Klub-A-Go-Go. U njima je posmatrao nastupe muzičara kao što su Džek Brus i Džimi Hendriks, umetnika koji će kasnije značajno uticati na njegov muzički razvoj i stil. Posle poslova konduktera u autobusu, građevinskog radnika i poreskog službenika, pohađao je koledž Nordern kauntis (Northern Counties College of Education) od 1971. do 1974. i posle kratkog kursa u Aniku (Alnwick) stekao zvanje školskog nastavnika.

Od rane mladosti, Samner je želeo da postane muzičar. [traži se izvor] Njegovi prvi živi nastupi bili su gde god je mogao da dobije posao. Nastupao je u večernjim satima, vikendima i tokom školskih praznika. Svirao je sa lokalnim džez bendovima kao što su Finiks džezmen (Phoenix Jazzmen), Njukasl big bend (Newcastle Big Band) i Last egzit (Last Exit).

Poreklo nadimka

uredi

Sting je tvrdio da je nadimak stekao dok je svirao sa grupom Finiks džezmen. Jednom je nastupao u džemperu sa crnim i žutim poprečnim prugama, u kojem je, kao što je vođa grupe Gordon Solomon primetio, izgledao kao bumbar. Tako je Samner postao „Sting“ („Žaoka“). Na pres-konferenciji prikazanoj u filmu Bring on the Night, kada mu se novinar obratio kao Gordonu, on je kroz šalu izjavio: „Moja deca me zovu Sting, moja majka me zove Sting, ko je onda taj lik Gordon?“.[4]

Grupa Polis

uredi

U januaru 1977. Sting se seli iz Njukasla u London i odmah posle toga pridružuje Stjuartu Koplandu i Henriju Padovaniju (koji je ubrzo zamenjen Endijem Samersom) da bi osnovali novotalasnu muzičku grupu Polis. Između 1978. i 1983. objavili su pet albuma koji su se našli u vrhovima top-lista i dobili šest Gremi nagrada.

Iako je njihov početni zvuk bio inspirisan pankom, Polis se ubrzo prebacuje na rok obojen regeom i delimično pop muzikom. Njihov poslednji album, Sinchronicity, na kojem se nalazi njihova najuspešnija pesma, "Every Breath You Take", objavljen je 1983.

Mada nikada nisu formalno raskinuli, posle albuma Sinhronisiti u grupi je postignut dogovor da se ubuduće koncentrišu na solo projekte. Kako su godine prolazile članovi grupe, posebno Sting, odbijali su mogućnost za ponovno okupljanje. Ipak, 2007. bend se ponovo sastao i krenuo na svetsku turneju kao simbol ponovnog ujedinjenja grupe Polis.

Rana solo karijera

uredi

U septembru 1981. Sting je imao prvi živi solo nastup, nastupajući sve četiri večeri na četvrtom Amnesti internašonal dobrotvornom balu (The Secret Policeman's Other Ball), što je učinio na poziv producenta Martina Luisa (Martin Lewis). On je izveo solo verzije „Roxanne“ i „Message in a Bottle“.

 
Na nastupu u Norveškoj, 21. novembra 1985.

Predvodio je i ol-star bend "The Secret Police" koji je izveo Dilanovu pesmu "I Shall Be Released" u Stingovom aranžmanu. Svi članovi benda i hora - Erik Klepton, Džef Bek, Fil Kolins, Bob Geldof i Midž Jur (Midge Ure) kasnije su (sem Beka) nastupili na Lajv ejdu (Live Aid).

Njegovi nastupi su imali posebno mesto na albumu i filmu o ovom koncertu, što je pažnju muzičkih kritičara preusmerilo na Stinga. Stingovo učešće u dobrotvornom balu Amnesti internašonala bio je početak njegove kampanje skupljanja sredstava za dobrotvorne svrhe i njegovog angažmana u rešavanju političkih i socijalnih problema.

Godine 1982. izdaje solo singl "Spread a Little Happiness" iz filmske verzije televizijske emisije Brimstone and Treacle Denisa Potera. Singl je bio obrada pesme koju je 1920-ih pevala Vivijan Elis (Vivian Ellis) u mjuziklu Mister Sinders (Mr. Cinders) i zauzeo je iznenađujuće prvo mesto na Top 20 listi u Ujedinjenom Kraljevstvu.

1980-e

uredi

Stingov prvi solo album iz 1985. The Dream of the Blue Turtles okupio je renomirane džez muzičare kao što su Keni Kerkland (Kenny Kirkland), Daril Džouns (Darryl Jones), Omar Hakim (Omar Hakim) i Branford Marsalis (Branford Marsalis). Na njemu se nalazi Stingov hit singl "If You Love Somebody Set Them Free". Na albumu su se nalazili i hitovi "Fortress Around Your Heart", "Russians" i "Love is the Seventh Wave". Te godine album je prodat u trostrukom platinastom tiražu a Sting je bio nominovan za nagradu Gremi u kategoriji Album godine. Dokumentarni film „Bring on the Night, koji je režirao Majkl Apted (Michael Apted), bavio se osnivanjem grupe Polis i njenim prvim koncertom u Francuskoj.

Reference

uredi
  1. ^ „Readers Poll: Ten Best Post-Band Solo Artists – 7. Sting”. Rolling Stone. 2. 5. 2012. Arhivirano iz originala 04. 01. 2018. g. Pristupljeno 25. 12. 2020. 
  2. ^ Seely, Mike (1. 9. 2004). „The Ten Most Hated Men in Rock”. The Riverfront Times. Arhivirano iz originala 25. 05. 2015. g. Pristupljeno 25. 12. 2020. 
  3. ^ Collins, Robert (21. 2. 2014). „Review: Sting and Paul Simon serenade Vancouver”. CTV Vancouver News. 
  4. ^ „"What's in a NickName?" BBC News Magazine”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 

Spoljašnje veze

uredi