Википедија

Stopa

мерна јединица

Stopa (engl. foot, mn. feet) je jedinica mere za dužinu u brojnim sistemima mernih jedinica: engleskom, imperijalnom i američkom.[1][2] Određena je kao prosečna dužina ljudskog stopala. Njena veličina može da varira od sistema do sistema ali svaka je između četvrtine i trećine metra (m). Npr. egipatska stopa je 0,26 m, grčka oko 0,30 m, a rimska 0,295 m. Danas najčešće korišćena stopa je internacionalna stopa. Jedan jard čine tri stope, dok jednu stopu čini 12 inča. Internacionalni standardni simbol za stopu je ft.

Stopa
SistemImperijalne/US jedinice
JedinicaDužina
Simbolft ili ′ 
Jedinična pretvaranja
1 ft u ...... je jednak sa ...
   Imperijalne/US jedinice   1/3 yd
   12 in
   Metričke (SI) jedinice   0,3048 m

30,48 cm

304,8 mm
Dužina stope po zemljama, tablica 1848 g.

Sjedinjene Države su jedina industrijalizovana nacija koja koristi međunarodnu stopu i geodetsku stopu za merenje (uobičajenu jedinicu dužine) u odnosu na metar u svojim komercijalnim, inženjerskim i standardnim aktivnostima.[3] Stopa je pravno priznato u Ujedinjenom Kraljevstvu; putokazi moraju da koriste imperijalne jedinice (međutim, rastojanja na putokazima se uvek označavaju u miljama ili jardima, a ne u stopama), dok je njihova upotreba široko rasprostranjena u britanskoj javnosti kao merenje visine.[4][5] Stopa je prizna kao alternativni izraz dužine u Kanadi[6] zvanično definisana kao jedinica izvedena iz metra[7] iako su Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada delimično metrikovale svoje merne jedinice. Merenje nadmorske visine u međunarodnoj avijaciji jedna je od retkih oblasti u kojima se stopalo koristi van engleskog govornog područja.

Istorijsko poreklo uredi

 
Određivanje štapa, korišćenjem dužine levog stopala 16 nasumično izabranih ljudi koji dolaze sa crkvene službe. Drvorez objavljen u knjizi Geometrei Jakoba Kebela (Frankfurt, oko 1535).

Istorijski gledano, ljudsko telo je korišćeno kao osnova za jedinice dužine.[8] Stopalo odraslog muškarca bele rase je obično oko 15,3% njegove visine,[9] što daje osobi od 175 cm (5 ft 9 in) dužinu stopala od oko 268 mm (10,6 in), u proseku.

Arheolozi veruju da su u prošlosti ljudi Egipta, Indije i Mesopotamije preferirali lakat, dok su ljudi Rima, Grčke i Kine preferirali stopalo. Pod harapskim linearnim merama, gradovi Inda tokom bronzanog doba koristili su stopu od 333,5 mm (13,2 in) i lakat od 528,3 mm (20,8 in).[10] Egipatski ekvivalent stopala — mera od četiri šake ili 16 prstiju — bio je poznat kao džeser i rekonstruisan je kao oko 30 cm (11,8 in).

Grčko stopalo (πούς, pous) imalo je dužinu od 1/600 stadiona,[11] jedan stadion je bio oko 181,2 m (594 ft);[12] dakle stopa je u to vreme bila oko 302 mm (11,9 in) Njena tačna veličina varirala je od grada do grada i mogla je da se kreće između 270 mm (10,6 in) i 350 mm (13,8 in), ali smatra se da je dužina korišćena za izgradnju hrama bila oko 295 mm (11,6 in) do 325 mm (12,8 in); prva veličina je bila blizu veličine rimskog stopala.

Standardno rimsko stopalo (pes) je obično bilo oko 295,7 mm (11,6 in) (97% današnje mere),[13] ali se u provincijama koristio takozvani pes pes Drusianus (stopalo Nerona Klaudija Druza), sa dužinom od oko 334 mm (13,1 in). (U stvarnosti, ovo stopalo je prethodilo Druzu.)[14]

Prvobitno su i Grci i Rimljani delili stopalo na 16 prstiju, ali su u kasnijim godinama Rimljani takođe delili stopalo na 12 unciae (od kojih su izvedene i engleske reči „inč“ i „unca“).

Nakon pada Rimskog carstva, neke rimske tradicije su nastavljene, ali su druge napuštene. Godine 790, Karlo Veliki je pokušao da reformiše merne jedinice u svojim domenima. Njegove jedinice za dužinu bile su zasnovane na toazu i posebno na toise de l'Écritoire, rastojanju između vrhova prstiju ispruženih ruku čoveka.[15] Toaz ima 6 pieds (stopa) svaka od 326,6 mm (12,9 in).

On nije bio uspešan u uvođenju standardne jedinice dužine u svom celokupnom carstvu: analiza merenja opatije Šarlije pokazuje da je tokom 9. veka korišćeno rimsko stopalo od 296,1 mm (11,66 in); kada je obnovljena u 10. veku, korišćena je stopa od oko 320 mm (12,6 in)[Note 1]. U isto vreme, manastirske zgrade su koristile karolinško stopalo od 340 mm (13,4 in).[Note 1][16]

Postupak verifikacije stopala opisan je u posthumno objavljenom delu Jakoba Kebela u njegovoj knjizi Geometrei. Von künstlichem Feldmessen und absehen iz 16. veka:[17][18]

Nedeljom stanite na vrata crkve i zamolite 16 muškaraca da se zaustave, visokih i malih, dok slučajno izlaze kada se služba završi; zatim zatražite da stave svoje levo stopalo jedan iza drugog, i tako dobijena dužina biće prava i zakonita poluga za merenje i geodetsko premerenje zemlje, a šesnaesti deo će biti prava i zakonita stopa.

Definicija uredi

Međunarodna stopa uredi

Međunarodni sporazum o jardima i funti iz jula 1959. definisao je dužinu međunarodnog jarda u Sjedinjenim Državama i zemljama Komonvelta nacija na tačno 0,9144 metra. Shodno tome, međunarodna stopa je definisana kao tačno 0,3048 metara. Ovo je bilo 2 ppm kraće od prethodne definicije u SAD i 1,7 ppm duže od prethodne britanske definicije[19]

Poređenje sa drugim jedinicama uredi

Jedna internacionalna stopa je jednaka:

U SFRJ, stopa je bila dozvoljena kao merna jedinica samo u pomorskom i vazdušnom saobraćaju do 31. decembra 1980. godine.

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ a b Originalna referenca je data u okruglom broju centimetara

Reference uredi

  1. ^ „Recommended Unit Symbols, SI Prefixes, and Abbreviations” (PDF). Pristupljeno 7. 4. 2021. 
  2. ^ BS350:Part 1:1974 Conversion factors and tables Part 1. Basis of tables. Conversion factors. British Standards Institution. 1974. str. 5, 91. 
  3. ^ „Appendix G – Weights and Measures”. The World Factbook. Washington: Central Intelligence Agency. 17. 1. 2007. Arhivirano iz originala 23. 2. 2011. g. Pristupljeno 4. 2. 2007. 
  4. ^ Kelly, Jon (21. 12. 2011). „Will British people ever think in metric?”. BBC. Arhivirano iz originala 24. 4. 2012. g. 
  5. ^ Alder, Ken (2002). The Measure of all Things—The Seven-Year-Odyssey that Transformed the World. London: Abacus.
  6. ^ Weights and Measures Act Arhivirano 2014-12-28 na sajtu Wayback Machine, accessed January 2012, Act current to 2012-01-18. Basis for units of measurement 4.(1) All units of measurement used in Canada shall be determined on the basis of the International System of Units established by the General Conference of Weights and Measures. (...) Canadian units (5) The Canadian units of measurement are as set out and defined in Schedule II, and the symbols and abbreviations therefore are as added pursuant to subparagraph 6(1)(b)(ii).
  7. ^ Weights and Measures Act Arhivirano 2012-10-16 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ Oswald Ashton Wentworth Dilke (22. 5. 1987). Mathematics and measurement. University of California Press. str. 23. ISBN 978-0-520-06072-2. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  9. ^ Fessler, Daniel M; Haley, Kevin J; Lal, Roshni D (2005). „Sexual dimorphism in foot length proportionate to stature” (PDF). Annals of Human Biology. 32 (1): 44—59. PMID 15788354. S2CID 194735. doi:10.1080/03014460400027581. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 6. 2011. g. 
  10. ^ Kenoyer JM (2010) "Measuring the Harappan world," in Morley I & Renfrew C (edd) The Archaeology of Measurement, 117; „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 6. 2015. g. Pristupljeno 2015-01-11. 
  11. ^ Herodotus; Rawlinson, George (14. 5. 1861). „History of Herodotus : a new English version”. New York D. Appleton — preko Internet Archive. 
  12. ^ „Epidauros, Stadium (Building)”. www.perseus.tufts.edu. Arhivirano iz originala 10. 5. 2017. g. 
  13. ^ Hosch, William L., ur. (15. 8. 2010). The Britannica Guide to Numbers and Measurement. ew York, NY: Britannica Educational Publications. str. 206. ISBN 978-1-61530-108-9. 
  14. ^ Oswald Ashton Wentworth Dilke (22. 5. 1987). Mathematics and measurement. University of California Press. str. 26. ISBN 978-0-520-06072-2. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  15. ^ Russ Rowlett. „How Many? A Dictionary of Units of Measurement”. Center for Mathematics and Science Education, University of North Carolina at Chapel Hill. Arhivirano iz originala 2. 2. 2013. g. Pristupljeno 28. 2. 2011. 
  16. ^ Sutherland, Elizabeth R (maj 1957). „Feet and dates at Charlieu”. Journal of the Society of Architectural Historians. 16 (2): 2—5. JSTOR 987740. doi:10.2307/987740. 
  17. ^ Jacob Koebel (1535). Geometrei. Von künstlichem Feldmessen und absehen (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 16. 11. 2011. g. 
  18. ^ „Geometrey”. digital.slub-dresden.de (na jeziku: nemački). Saxon State Library. Arhivirano iz originala 08. 03. 2021. g. Pristupljeno 22. 2. 2019. 
  19. ^ „On what basis is one inch exactly equal to 25.4 mm? Has the imperial inch been adjusted to give this exact fit and if so when?”. National Physical Laboratory. Arhivirano iz originala 7. 8. 2012. g. Pristupljeno 24. 7. 2012. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стопа&oldid=27552254”