Википедија

Sud

правосудна институција са овлашћењима за решавања правних спорова

Za druge upotrebe, pogledajte Sud (višeznačna odrednica).

Sud je institucija kojoj je povereno vršenje sudske funkcije, tj. rešavanje spornih slučajeva u oblasti građanskog, krivičnog, međunarodnog prava ili u nekoj drugoj oblasti gde se mogu javiti sporovi. Najčešće se pod sudom podrazumeva državni organ, koji se nalazi u sastavu sudstva kao jedne od tri grane vlasti, ali sud može postojati i kao međunarodni, sud neke nedržavne organizacije (sudovi časti profesionalnih organizacija npr.) ili privremeni, specijalni sud.[1] U pravnim sistemima običajnog i građanskog prava, sudovi su centralno sredstvo za rešavanje sporova, i generalno se podrazumeva da svi ljudi imaju mogućnost da podnesu svoje zahteve pred sudom. Slično tome, prava optuženih za zločin uključuju pravo da iznesu odbranu pred sudom.

Sudnica Visokog suda Australije
Suđenje u Old Bejliju u Londonu na crtežu Tomasa Roulandsona i Agastusa Pjudžina za Microcosm of London (1808–11)
Međunarodni sud pravde

Sistem sudova koji tumače i primenjuju zakon zajednički je poznat kao sudstvo. Mesto gde sud zaseda poznato je kao mesto održavanja. Prostorija u kojoj se odvija sudski postupak poznata je kao sudnica, a zgrada kao sud; sudski objekti se kreću od jednostavnih i veoma malih objekata u seoskim zajednicama do velikih kompleksnih objekata u gradskim sredinama.

Praktična ovlašćenja koja se daju sudu poznata je kao njegova nadležnost (od latinskog iūrisdictiō, od iūris, „od zakona“, + dīcō, „izjaviti“, + -tiō, sufiks koji formira imenice), moć suda da odlučuje o određenim vrste pitanja ili peticija koje su mu postavljene. Prema Komentarima zakona Engleske Vilijama Blekstouna, sud (za građanske nepravde) čine najmanje tri strane: āctor ili tužilac, koji se žali na učinjenu povredu; reus ili optuženi, koji je pozvan da za to učini satisfakciju; i jūdex ili sudska vlast, koja treba da ispita istinitost činjenice, utvrdi zakon koji proizilazi iz te činjenice, i, ako se čini da je naneta bilo kakva povreda, utvrdi i od strane njenih službenika primeni pravni lek. Takođe je uobičajeno u višim sudovima da učestvuju baristeri, advokati ili branioci, kao pomoćnici,[2] iako se sudovi često sastoje od dodatnih baristera, izvršitelja, reportera, a možda i porote.

Izraz „sud” se takođe koristi da se odnosi na predsedavajućeg ili zvaničnike, obično jednog ili više sudija. Sudija ili sudsko veće se na engleskom govornom području takođe mogu zajednički nazivati „klupa“ (engl. the bench), za razliku od advokata i baristera, koji se zajednički nazivaju „advokati“ (engl. the bar).[3]

Etimologija reči sud uredi

Reč sud (posuda) je u srodstvu sa sanskritskim glagolom somdheh, sastaviti, skupiti. Sudom (posudom) se nešto skuplja, sastavlja, čuva. Ista logika je čoveka koji skuplja, sastavlja, čuva činjenice neophodne za presudu (pojam sudija), kao i onog koji na osnovu skupljenih premisa donosi logički sud, nazvala sud, sudija. Znači i sudija, i institut sud, bilo kao državni ili međunarodni organ, kao i logički sud, su u srodstvu sa sanskritskim glagolom somdheh, sastaviti, skupiti, jer i oni nešto skupljaju, sastavljaju, čuvaju. Reč sud, u više-manje sličnom obliku, postoji u svim slovenskim jezicima.[4]

Sudovi u unutrašnjem pravnom poretku uredi

Sudovi u okviru državnog sistema imaju različito uređenje od države do države, ali se generalno pravi razlika između prvostepenih i drugostepenih (apelacionih) sudova, tj. sudova koji primarno rešavaju stvar i sudova koji rešavaju po pravnom leku, tj. žalbi. Najčešće postoji i treći stepen u vidu vrhovnog suda države, koji je obično kasacionog karaktera i ne ulazi u činjenično stanje.[5]

Mogu postojati i izdvojeni vojni sudovi sa sopstvenom hijerarhijskom organizacijom. Postoji tendencija specijalizacije sudskih organa (to kao tradicija postoji u Ujedinjenom Kraljevstvu) prema vrsti spora, što ima za cilj efikasniji rad sudova.

Prema opšteprihvaćenim standardima, sudovi moraju biti nezavisni od spoljašnjih uticaja i suditi isključivo po ustavu i zakonu.

Međunarodni sudovi uredi

Međunarodni sudovi mogu se osnovati na različite načine i imaju različite zadatke.[6] To mogu biti sudovi ustanovljeni saglasnošću država i sa širokom nadležnošću (npr. Međunarodni sud pravde),[7][8] sudovi ustanovljeni za kontrolu sprovođenja određenih međunarodnih dokumenata (npr. Evropski sud za ljudska prava), specijalizovani sudovi za određenu oblast (npr. Međunarodni krivični sud) ili pak ad hok sudovi za određenu svrhu (npr. Haški tribunal).

 
Sudnica Međunarodnog suda pravde

Nadležnost, uređenje i pravila postupka pred ovim sudovima obično se određuju u osnivačkim aktima i razlikuju se od suda do suda. Često ovde dolazi do konvergencije uticaja kontinentalnog i anglosaksonskog prava.

Nadležnost uredi

Nadležnost se definiše kao zvanično ovlašćenje za donošenje pravnih odluka i presuda u vezi sa osobom ili materijalnom stvari unutar teritorije.[9][10]

„Da li je određeni sud nadležan da predsedava datim predmetom“ je ključno pitanje u svakoj pravnoj akciji.[11] Tri osnovne komponente nadležnosti su lična nadležnost nad pojedincem ili stvarima (rēs), nadležnost nad određenim predmetom (predmetna nadležnost) i teritorijalna nadležnost.[11] Nadležnost nad licem se odnosi na punu vlast nad licem bez obzira na to gde ono živi, nadležnost nad određenim predmetom se odnosi na nadležnost nad navedenim predmetom pravnih predmeta koji su uključeni u predmet, i na kraju, mesna nadležnost je vlast nad licem unutar x količine prostora.

Drugi koncepti nadležnosti obuhvataju opštu, isključivu, apelacionu i (u saveznim sudovima Sjedinjenih Država) različitost nadležnosti.[11]

Prvostepeni i apelacioni sudovi uredi

 
Sudnica Sudnica Vrhovnog upravnog suda Finske

Prvostepeni sudovi su sudovi koji održavaju suđenja. Prvostepeni sudovi imaju različite izvorne nadležnosti. Prvostepeni sudovi mogu voditi suđenja sa porotom kao utvrdiocima činjenica (oni su poznati kao suđenja porota) ili suđenja u kojima sudije deluju kao utvrđivači činjenica i ustanovljivači prava (u nekim jurisdikcijama oni su poznati kao sudski postupci). Porote su manje uobičajene u sudskim sistemima izvan anglo-američke tradicije običajnog prava.

Sudovi građanskog prava i sudovi opšteg prava uredi

Dve glavne pravne tradicije zapadnog sveta su sudovi građanskog prava i sudovi opšteg prava. Ove dve velike pravne tradicije su slične po tome što su proizvodi zapadne kulture, iako postoje značajne razlike između dve tradicije. Sudovi građanskog prava su duboko zasnovani na rimskom pravu, posebno na građanskom zakonu pod nazivom Corpus Juris Civilis.[12] Ova teorija građanskog prava je ponovo otkrivena krajem jedanaestog veka i postala je osnova za univerzitetsko pravno obrazovanje otpočetog u Bolonji, u Italiji, a potom se predavala na mnoštvu univerziteta kontinentalne Evrope.[12]

Građansko pravo je čvrsto ugrađeno u francuski i nemački pravni sistem. Sudove opšteg prava su osnovale engleske kraljevske sudije Kraljevskog saveta nakon invazije Normana na Britaniju 1066. godine.[13] Kraljevske sudije su stvorile telo zakona kombinovanjem lokalnih običaja o kojima su bili upoznati kroz putovanja i posete lokalnim jurisdikcijama.[13] Ovaj zajednički standard prava postao je poznat kao „običajno pravo”. Ova pravna tradicija se praktikuje u engleskom i američkom pravnom sistemu. U većini jurisdikcija građanskog prava, sudovi funkcionišu po inkvizitornom sistemu. U sistemu običajnog prava, većina sudova sledi adversarijalni sistem. Proceduralno pravo reguliše pravila po kojima sudovi rade: parnični postupak za privatne sporove (na primer); i krivičnog postupka zbog povrede krivičnog zakona. Poslednjih godina stvaraju se međunarodni sudovi za rešavanje pitanja koja nisu obuhvaćena nadležnošću domaćih sudova. Na primer, Međunarodni krivični sud, sa sedištem u Hagu, u Holandiji, ili Sud stalnih Lok Adalat (javne komunalne službe), sa sedištem u Indiji.

Dvorske televizijske emisije uredi

Televizijske emisije o sudskim slučajevima, koji nisu deo pravosudnog sistema i uglavnom su privatne arbitraže, prikazane su u žanru sudske emisije; međutim, prikazani sudovi su kritikovani da pogrešno predstavljaju sudove u stvarnom životu i pravu prirodu pravnog sistema.[14]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Walker, David (1980). The Oxford Companion to Law . Oxford: Oxford University Press. str. 301. ISBN 0-19-866110-X. 
  2. ^ „Blackstone's Commentaries on the Laws of England – Book the Third – Chapter the Third : Of Courts in General”. Avalon Project. Pristupljeno 23. 12. 2017. 
  3. ^ See generally 28 U.S.C. § 1: "The Supreme Court of the United States shall consist of a Chief Justice of the United States and eight associate justices [ . . . ]" (italics added); 28 U.S.C. § 43(b): "Each court of appeals shall consist of the circuit judges of the circuit in regular active service." (italics added); 28 U.S.C. § 132(b) (in part): "Each district court shall consist of the district judge or judges for the district in regular active service." (italics added); 28 U.S.C. § 151 (in part): "In each judicial district, the bankruptcy judges in regular active service shall constitute a unit of the district court to be known as the bankruptcy court for that district [ . . . ]" (italics added).
  4. ^ Ćirilov J, Izbor kolomni iz NIN-a, NIN, Beograd, 2014.g.
  5. ^ „Karakteristike pravnih sporova u poslovanju”. Arhivirano iz originala 24. 02. 2021. g. 
  6. ^ Boister, Neil (2018). An introduction to transnational criminal law. str. 247. ISBN 9780198795995. OCLC 1035427772. 
  7. ^ Nations, United. „International Court of Justice”. United Nations (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 11. 2021. g. Pristupljeno 2020-08-29. 
  8. ^ Koh, Steven Arrigg (27. 8. 2014). „4 Things You Should Know About The Hague”. HuffPost. Arhivirano iz originala 18. 3. 2017. g. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  9. ^ „Jurisdiction”. Civil Procedure. Pristupljeno 23. 12. 2017. 
  10. ^ „Jurisdiction - Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary”. Arhivirano iz originala 2009-04-24. g.  See also, e.g., "Metro's $11 Billion To-Do List," Arhivirano 2017-10-13 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ a b v Jurisdiction, Legal Information Institute, Cornell Law School.
  12. ^ a b von Mehren, Arthur T.; Murray, Peter L. (8. 1. 2007). Law in the United States. Cambridge University Press. ISBN 9781139462198. Pristupljeno 21. 5. 2015. 
  13. ^ a b Burnham, William (2006). Introduction to the Law and Legal System of the United States  (4th izd.). St. Paul (Minn.): Thomson-West. ISBN 9780314158987. 
  14. ^ Neubauer, David W.; Meinhold, Stephen S. (2012-01-13). Judicial Process: Law, Courts, and Politics in the United States – David W. Neubauer, Stephen S. Meinhold. ISBN 978-1111357566. Pristupljeno 2013-06-24. 

Literatura uredi

  • Cohen, Harlan Grant; Grossman, Nienke; Follesdal, Andreas; Ulfstein, Geir (2018-02-22). Legitimacy and International Courts (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-42385-4. 
  • von Bogdandy, Armin; Venzke, Ingo (2013-06-07). „International judicial institutions in international relations: functions, authority and legitimacy”. Ur.: Reinalda, Bob. Routledge Handbook of International Organization (na jeziku: engleski). Routledge. str. 461—472. ISBN 978-1-134-11298-2. 
  • von Bogdandy, Armin; Venzke, Ingo (2012). „Beyond Dispute: International Judicial Institutions as Lawmakers”. Ur.: von Bogdandy, Armin; Venzke, Ingo. International Judicial Lawmaking: On Public Authority and Democratic Legitimation in Global Governance. 236. Springer Berlin Heidelberg. str. 3—33. ISBN 978-3-642-29586-7. doi:10.1007/978-3-642-29587-4_1. Pristupljeno 2022-09-23. 
  • Hernández, Gleider I. (2016-04-29). „International judicial lawmaking”. Ur.: Brölmann, Catherine; Radi, Yannick. Research Handbook on the Theory and Practice of International Lawmaking (na jeziku: engleski). str. 200—221. ISBN 9781781953228. doi:10.4337/9781781953228.00020. 
  • Accinelli, R. D. "Peace Through Law: The United States and the World Court, 1923–1935". Historical Papers / Communications historiques, 7#1 (1972) 247–261. . doi:10.7202/030751a.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Bowett, D W. The International court of justice : process, practice and procedure (British Institute of International and Comparative Law: London, 1997).
  • Creamer, Cosette & Godzmirka, Zuzanna. "The Job Market for Justice: Screening and Selecting Candidates for the International Court of Justice", Leiden Journal of International Law (2017).
  • Dunne, Michael. "Isolationism of a Kind: Two Generations of World Court Historiography in the United States," Journal of American Studies (1987) 21#3 pp. 327–351.
  • Kahn, Gilbert N. "Presidential Passivity on a Nonsalient Issue: President Franklin D. Roosevelt and the 1935 World Court Fight." Diplomatic History 4.2 (1980): 137–160.
  • Kolb, Robert, The International Court of Justice Arhivirano 29 jun 2016 na sajtu Wayback Machine (Hart Publishing: Oxford, 2013).
  • Patterson, David S. "The United States and the origins of the world court". Political Science Quarterly 91.2 (1976): 279–295. . JSTOR 2148413.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Rosenne, S., Rosenne's the world court: what it is and how it works (6th ed.). Leiden: Martinus Nijhoff, 2003.
  • Van Der Wolf W. & De Ruiter D., "The International Court of Justice: Facts and Documents About the History and Work of the Court" (International Courts Association, 2011)
  • Šablon:Cite ssrn
  • Yee, Sienho. "Article 38 of the ICJ Statute and Applicable Law: Selected Issues in Recent Cases", Journal of International Dispute Settlement 7 (2016), 472–498.
  • Zimmermann, Andreas; Christian Tomuschat, Karin Oellers-Frahm & Christian J. Tams (eds.), The Statute of the International Court of Justice: A Commentary (2nd. ed. October 2012, Oxford University Press).

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суд&oldid=27552371”