Surtsejanska erupcija

Surtsejanska erupcija je tip vulkanske erupcije koja se dešava u plitkim morima ili jezerima. Dobila je naziv po ostrvu Surtsej, južno od obala Islanda. Ove erupcije su obično freatomagmatske erupcije. Dešavaju se u obliku snažnih eksplozija, koje potiču od činjenice da bazaltna i andezitska magma dolazi u kontakt sa velikom količinom plitke podzemne vode. Magma koja izlazi iz vulkanskog kratera se brzo hladi i stvara tufne prstenove i piroklastične konuse izgrađene primarno od pepela.

Surtsejanska erupcija. 1: oblak isparene vode, 2: vulkanski pepeo, 3: krater, 4: voda, 5: slojevi lave i pepela, 6: sloj, 7: dovod magme, 8: magmatsko ognjište, 9: dajk

Karakteristike

Iako ovaj tip erupcije ima sličnu prirodu kao i ostali tipovi freatomagmatskih erupcija, ipak ima i neke specifične karakteristike:

• Fizičke karakteristike magme: viskozna, bazaltna;
• Karakter eksplozivne aktivnosti: snažno izbacivanje čvrstih i toplih fragmenata magme, u vidu kontinuiranih ili ritmičnih eksplozija, dok su naslage ovih erupcija u vidu baznih surdževa;
• Priroda efuzivne aktivnosti: kratki lavični tokovi, lokalno u obliku pilou lava;
• Karakter piroklastičnih produkata: smena finozrnog padavinskog materijala i naslaga piroklastičnih surdževa;
• Strukture oko vulkanskog kanala: tufni prstenovi.

Vidi još

• Vulkanska erupcija

Literatura

• Schmincke, H. U. 2004. Volcanism. New York: Springer. ISBN 978-3-540-43650-8
• Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka