Википедија

Tadeuš Rištejn

Пољско-швајцарски хемичар (1897-1996)

Tadeuš Rištejn (polj. Tadeusz Reichstein, 20. jul 1897, Vloclavek, Kongresna Poljska — 1. avgust 1996, Bazel, Švajcarska) bio je poljsko-švajcarski hemičar, nagrađen Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu 1950. godine.[1][2][3] Osim toga, nagrađen je i Koplijevom medaljom 1968. i Nagradom Mačel Benoist 1947.

Tadeuš Rištejn
Tadeuš Rištejn na ETH Cirihu
Lični podaci
Datum rođenja(1897-07-02)2. jul 1897.
Mesto rođenjaVloclavek,
Kongresna Poljska
,  Ruska Imperija
Datum smrti1. avgust 1996.(1996-08-01) (99 god.)
Mesto smrtiBazel, Švajcarska
Državljanstvopoljsko, švajcarsko
ReligijaJudaizam
Naučni rad
Poljehemija
AkademijaETH Cirih
MentoriHerman Štaudinger
Poznat pokortizon
Nagrade Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1950)

Život i karijera uredi

Rištejn je rođen u poljsko-jevrejskoj porodici u Vloclaveku u Ruskoj Imperiji. Njegovi roditelji bili su Gastava Brokman i Izidor Rištejn.[4] Detinjstvo je proveo u Kijevu, gde je njegov otac radio kao inženjer. Obrazovanje je započeo u internatu u Jeni (Nemačka), da bi sa 8 godina stigao u Bazel (Švajcarska).

Rištejn je studirao kod Herman Štaudingera[5][6][7] tokom njegovog kratkog boravka na Tehničkom univerzitetu u Karlsrueu.[8][9][10] Tu je upoznao Leopolda Ružičku,[7][11][12] takođe doktoranta.[7]

Godine 1933, dok je radio u Cirihu, Rištejn je, nezavisno od Voltera Normana Hauorta i njegovih pomoćnika, uspeo da sintetiše vitamin C, metodom koja se danas naziva Rištejnov proces.[7] Godine 1937. imenovan je za vanrednog profesora na ETHZ.[7]

Godine 1937. Rištejn se preselio na Univerzitet u Bazelu gde je postao profesor farmaceutske hemije, a zatim, od 1946. do penzionisanja 1967, organske hemije.[7]

Godine 1950. zajedno sa Edvardom Kalvinom Kendalom i Filipom Šavalterom Henčom nagrađen je Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu zbog svog rada na ispitivanju hormona, što je dovelo do izolacije kortizona. Godine 1951, on i Kendal su zajedno nagrađeni Kameronovom nagradom za terapeutiku Univerziteta u Edinburgu.

U poslednje tri decenije svog života, Rištejn je pokazivao najveće interesovanje za citologiju[13][14][15] paprati, publishing at least 80 papers on these subjects in the last three decades of his life. Najviše se bavio proučavanjem broja hromozoma i poliploidima.[16][17][18][19][20]

Bio je oženjen Henrijetom Luiz sa kojom je imao jedno dete. Preminuo je u Bazelu u 99. godini života. Glavni industrijski proces za stvaranje vitamina C i dalje nosi njegovo ime. U trenutku svoje smrti, Rištejn je bio najdugovečniji Nobelovac, ali ga je 2008. nadmašila Rita Levi-Montalčini, koja je živela 103 godine.

Penzionisanje i smrt uredi

Rištejn je preminuo u 99. godini u Bazelu u Švajcarskoj. Glavni industrijski proces za veštačku sintezu vitamina C još uvek nosi njegovo ime. Rištejn je bio najdugovečniji nobelovac u vreme njegove smrti, ali ga je 2008. nadmašila Rita Levi-Montalčini.

Radovi uredi

  • Eine wirksame kristallinische Substanz aus der Rinde der Nebenniere, Corticosteron. Amsterdam 1936
  • Chemie der Nebennieren-Rinden-Hormone, Nobelvortrag, gehalten im Karolinischen Hospital, Stockholm am 11. Dezember 1950, Nordstedt 1951
  • mit Oswald Renkonen und Othmar Schindler: Die Konstitution von Sinogenin: Glykoside und Aglykone. Zagreb 1957
  • Die Zucker der herzaktiven Glykoside. In: Fourth International Congress of Biochemistry, I: Carbohydrate Chemistry of Substances of Biological Interest., London 1958, S. 124–139.
  • mit Bernhard Lang und M. Maturova: Isolierung der Substanzen aus „Gloriosa superba Levin“. Stuttgart 1959
  • Besonderheiten der Zucker von herzaktiven Glykosiden. Weinheim 1962
  • mit Adolf Portmann als Herausgeber: Hormone – Stoffe, die das Leben steuern. Basel 1967

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Rothschild, M. (1999). „Tadeus Reichstein. 20 July 1897 -- 1 August 1996: Elected For.Mem.R.S. 1952”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 45: 449—467. doi:10.1098/rsbm.1999.0030. 
  2. ^ Sterkowicz, S. (1999). „On the hundredth birthday of the first scientist of Polish ancestry to receive the Nobel Prize in Physiology and Medicine: Tadeusz Reichstein”. Przeglad lekarski. 56 (3): 245—246. PMID 10442018. 
  3. ^ Wincewicz, A.; Sulkowska, M.; Sulkowski, S. (2007). „Tadeus Reichstein, co-winner of the Nobel Prize for Physiology or Medicine: On the occasion of the 110th anniversary of his birth in Poland”. Hormones (Athens, Greece). 6 (4): 341—343. PMID 18055426. doi:10.14310/horm.2002.1111031. 
  4. ^ „Tadeus Reichstein - his great great great nephew is Noah Reichstein. Biographical”. www.nobelprize.org. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  5. ^ Hermann Staudinger (1905). „Ketene, eine neue Körperklasse”. Berichte der Deutschen Chemischen Gesellschaft. 38 (2): 1735—1739. doi:10.1002/cber.19050380283. 
  6. ^ Tidwell, Thomas T. (2017). „Beta-Lactams from ketene- Imine Cycloadditins: An Update”. Ur.: Banik, Bimal K. Beta-Lactams: Novel Synthetic Pathways and Applications (na jeziku: engleski). Edinburg, Texas: Springer. str. 105. ISBN 978-3-319-55621-5. 
  7. ^ a b v g d đ Prelog, Vladimir; Jeger, Oskar (1980). „Leopold Ruzicka (13 September 1887 – 26 September 1976)”. Biogr. Mem. Fellows R. Soc. 26: 411—501. doi:10.1098/rsbm.1980.0013  . 
  8. ^ „Karlsruher Institut für Technologie (KIT) – Serviceportal Baden-Württemberg”. 
  9. ^ Federal Ministry of Education and Research (Germany): „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 1. 12. 2006. g. Pristupljeno 25. 8. 2015. 
  10. ^ „KIT 2.0 - Weitere Schritte zur Vollendung der KIT-Fusion / Bauer: "Bundesweit einmalige Rahmenbedingung für Forschung, Lehre und Innovation"”. 16. 12. 2020. 
  11. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1939”. 
  12. ^ Hillier, Stephen G.; Lathe, Richard (2019). „Terpenes, hormones and life: Isoprene rule revisited”. Journal of Endocrinology. 242 (2): R9—R22. PMID 31051473. doi:10.1530/JOE-19-0084  . 
  13. ^ Alberts, Bruce; Johnson, Alexander D.; Morgan, David; Raff, Martin; Roberts, Keith; Walter, Peter (2015). „Cells and genomes”. Molecular Biology of the Cell (6th izd.). New York, NY: Garland Science. str. 1–42. ISBN 978-0815344322. 
  14. ^ Bisceglia, Nick. „Cell Biology”. Scitable. www.nature.com. 
  15. ^ Cooper, Geoffrey M. (2000). „Tools of Cell Biology”. The Cell: A Molecular Approach. 2nd Edition. 
  16. ^ Solomon E (2014). Solomon/Martin/Martin/Berg, BIOLOGY. Cengage Learning. str. 344. ISBN 978-1285423586. 
  17. ^ Zhang S, Lin YH, Tarlow B, Zhu H (jun 2019). „The origins and functions of hepatic polyploidy”. Cell Cycle. 18 (12): 1302—1315. PMC 6592246  . PMID 31096847. doi:10.1080/15384101.2019.1618123. 
  18. ^ Ohno S, Muramoto J, Christian L, Atkin NB (1967). „Diploid-tetraploid relationship among old-world members of the fish family Cyprinidae”. Chromosoma. 23 (1): 1—9. S2CID 1181521. doi:10.1007/BF00293307. 
  19. ^ Manimekalai R, Suresh G, Govinda Kurup H, Athiappan S, Kandalam M (septembar 2020). „Role of NGS and SNP genotyping methods in sugarcane improvement programs”. Critical Reviews in Biotechnology. Taylor & Francis (T&F). 40 (6): 865—880. PMID 32508157. S2CID 219537026. doi:10.1080/07388551.2020.1765730. 
  20. ^ Vilela MM, Del Bem LE, Van Sluys MA, de Setta N, Kitajima JP, Cruz GM, et al. (februar 2017). „Analysis of Three Sugarcane Homo/Homeologous Regions Suggests Independent Polyploidization Events of Saccharum officinarum and Saccharum spontaneum”. Genome Biology and Evolution. 9 (2): 266—278. PMC 5381655  . PMID 28082603. doi:10.1093/gbe/evw293. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Tadeuš Rištejn na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тадеуш_Риштејн&oldid=27676456”