Википедија

Temistije

Temistije ( stgrč. ΘεμιστιοςΘεμιστιος; oko 317. - posle 388.) - državnik Rimskog carstva (Carigrad), grčki retoričar i filozof[1].

Život uredi

Rođen 317. u Paflagoniji, sin čuvenog učitelja filozofije Evgenija. Temistije je svoje obrazovanje stekao prvo u Neokesariji (gde je u to vreme predavao Vasilije Neokesarijski, otac Vasilija Velikog), a zatim u Carigradu, gde se sredinom 4. veka njegova porodica preselila. U mladosti je predavao filozofiju i retoriku u raznim gradovima Male Azije, u Nikomediji (342-343) i Ankiri (344-347), stekao slavu, sa oko 30 godina (prema drugim izvo

Temistije
Lični podaci
Datum rođenjaoko 317.
Mesto rođenjaPaflagonija, Rimsko carstvo
Datum smrtiposle 388
Mesto smrtiCarigrad,
Filozofski rad
InteresovanjaFilozof

rima - 25) pozvan je u Carigrad da održi pozdravnu reč caru Konstanciju.[2] Temistije je stekao popularnost nakon što je održao ovaj govor i tokom vremena napravio briljantnu karijeru u prestonici kao sudski govornik. Od 345. godine učio je u Carigradu, gde je proživeo skoro ceo svoj život[3].

Između 347. i 355. godine osnovao je filozofsko-retoričku školu u Carigradu, ali je posle izvesnog vremena napustio nastavu radi javne službe. Car Konstancije je obezbedio njegov izbor u Carigradski senat 355. godine, kasnije je postao princeps senatus, a služio je i kao savetnik vizantijskih careva od Konstancija (337-361) do Teodosija I (379).-395), bio je vaspitač budućeg cara Arkadija; od 384. Temistije je bio prefekt Carigrada. Tokom 30 godina, od sredine 350-ih, Temistije je bio veoma važna ličnost u Carigradu. Temistije je brzo stekao priznanje krajem 350. godine i postao besednik i advokat u Carigradu, krećući se među senatorima[4].

Bio je paganin i jedan od vođa „paganske stranke“, bio je nadaleko poznat među obrazovanim ljudima[5].

Zbornik radova uredi

Sačuvana su 34 Temistijeva govora. Dele se u dve grupe: Političke i Privatne. politički (1-19)

  • Govor 1. O čovekoljublju, Konstancije.
  • Govor 2. Konstanciju, takođe savršenom filozofu i kralju, zahvalnost.
  • Govor 3. Glasnikova reč o Carigradu, predata u Rimu.
  • Govor 4. Caru Konstanciju.
  • Govor 5. Konzul (Jovianu). 364
  • Govor 6. Bratski ljubavnici, ili O čovekoljublju.
  • Govor 7. O onima koji su poraženi kod Valensa.
  • Govor 8. Peta godišnjica.
  • Govor 9. Upozorenje mladom Valentinijanu.
  • Govor 10. O sklapanju mira (Caru Valentu). 370 g.
  • Govor 11. Decenija, ili O carskoj dužnosti.
  • Govor 12. Valens o religijama (lat.). 374
  • Govor 13. Ljubavnik, ili O lepoti vladanja.
  • Govor 14. poslanik cara Teodosija.
  • Govor 15. Teodosiju, veličanstvenom u vrlinama.
  • Govor 16. Hvala autokrati za mir u konzulatu stratega Saturnina.
  • Govor 17. Za moje postavljenje za gradskog župana (Carigrada).
  • Govor 18. Slušaj o kraljevskoj ljubavi.
  • Govor 19. O čovekoljublju samodržaca Teodosija.

Privatno (20-34)

  • Govor 20. U znak sećanja na oca (Pogrebni govor u čast njegovog oca).
  • Govor 21. Ispitivač ili filozof.
  • Govor 22. O prijateljstvu.
  • Govor 23. Sofista (sačuvan nepotpuno).
  • Govor 24. Upozorenje Nikomediji.
  • Govor 25. Protiv onih koji smatraju da je moguće govoriti bez pripreme (sačuvajte rezime).
  • Govor 26. O elokvenciji, ili Kako treba da govori filozof.
  • Govor 27. O tome da ne treba ceniti gradove, već ljude (Da učimo ne od mesta, već od ljudi).
  • Govor 28. Studija o elokvenciji (nije sačuvana u potpunosti).
  • Govor 29. Odgovorite onima koji pogrešno tumače moj govor „Sofista“.
  • Govor 30. Da li treba da se bavim poljoprivredom?
  • Govor 31. O mom predsedavanju Senatom, Carigradskom senatu.
  • Govor 32. O onome ko umiruje strasti, ili O decoljupcu.
  • Govor 33. [Naslov izgubljen] (nije sačuvan u potpunosti).
  • Govor 34. Kao odgovor onima koji smatraju da je moje učešće u javnom životu greška.

Bio je poznat po razvijanju parafraza – skraćenih transkripcija filozofskih dela. Temistijevo filozofsko pisano nasleđe čine njegovi obrazovni komentari o Aristotelu. Sačuvana su tri komentara: na „Fiziku”, „O duši” i „Drugu analitiku”; još dva (za „Na nebu” i 12. knjigu „Metafizike”) došla su u hebrejskom prevodu sa arapskog. Komentari na „Kategorije“, „Prvu analitiku“, „O poreklu i uništenju“ i „Nikomahovu etiku“ nisu sačuvani.Temistijeva dela su imala značajan uticaj na kasnoantičke i vizantijske filozofe kasnije. Dela su bila poznata i na latinskom zapadu i na arapskom istoku.

Izvori uredi

  1. ^ Sophonias (1883-12-31). „In libros Aristotelis De Anima paraphrasis”. doi:10.1515/9783111329826. 
  2. ^ Themistius (2000-12-31). „The Private Orations of Themistius”. doi:10.1525/9780520922709. 
  3. ^ Chisholm, Hugh, (22 Feb. 1866–29 Sept. 1924), Editor of the Encyclopædia Britannica (10th, 11th and 12th editions), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2024-01-19 
  4. ^ Smith, William (1870). „Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology.”. dx.doi.org. Pristupljeno 2024-01-19. 
  5. ^ TODD, ROBERT B., THEMISTIUS, Catholic University of America Press, str. 57—102, Pristupljeno 2024-01-19 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Темистије&oldid=27062768”