Teodosije Pečerski
Teodosije Pečerski (rus. Феодо́сий Пече́рский), (ok. 1008. — 3. maja 1074) je bio hrišćanski, pravoslavni monah, kasnije svetac iz XI veka, koji je doneo kinovijsko monaštvo u Kijevsku Rusiju u 11. veku. Jedan je od osnivača Kijevo-pečerske Lavre, zajedno sa Antonijem Pečerskim, čiji je bio učenik. Po njemu je nazvan sveti izvor koji se nalazi na teritoriji Lavre.
| Teodosije Pečerski | |
|---|---|
 Prepodobni Teodosije Pečerski sa žitijem (ikona XVII vek) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | oko 1008. godine |
| Mesto rođenja | selo Vasiljevo, |
| Datum smrti | 3.5.1074 |
| Mesto smrti | Kijev, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 3. maj (16. maj) |
Rane godine uredi
Rodio se oko 1008. godine u selu Vasiljevu. Njegov otac, koji je pripadao vojnom odredu, biva prebačen u Kursk, gde prolazi detinjstvo i mladost prepodobnog. Od najranije mladosti izbegavao je smeh i veselje i predavao se bogomisliju i molitvi. Zbog toga je često bio tučen od majke, a naročito još kad mu je majka jednoga dana primetila verige oko naga tela, od čega mu je košulja bila krvava. Maštao je da se zamonaši. Pročitavši jednom u Jevanđelju reči Hristove: "Ko ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan", on je napustio roditeljski dom 1038. godine, i pokušavao u mnogim manastirima da se postriže, ali su ga svi odbijali, jer je bio veoma mlad. Saznavši o prepodobnom Antoniju, odlazi mu i taj ga postriže u Kijevskoj pešteri. Kada ga je majka pronašla i počela zvati kući, on ju je posavetovao da se i ona zamonaši u jednom ženskom manastiru.
Monaški život uredi
Svojim podvigom, krotošću i dobrotom Teodosije je ubrzo prevazišao sve monahe i postao vrlo mio Antoniju, koji ga 1054. rukopolaže za jeromonaha, a 1057. je izabran za igumana Kijevo-Pečerske lavre. Za njegovo vreme bogatstvo u manastiru se jako umnožilo, organizuje gradnju drvenog zdanja crkve i kelija, gde prelazi sa svih 100 monaha. Po njegovoj inicijativi, napisan je prvi ustav Pečerskog manastira, sastavljen po osnovi Studitskog ustava, kog je sam Teodosije poručio iz Konstantinopolja oko 1068. godine. Pri njegovom igumanstvu, početa je gradnja glavne manastirske crkve u čast Uspenja Presvete Bogorodice. Poznat je i kao osnivač jedne od prvih crkvenih biblioteka u Kijevskoj Rusiji - Biblioteke Kijevo-Pečerske lavre.
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je Bog obdario Teodosija velikom blagodaću zbog njegove devstvene čistote, velikog molitvenog truda i ljubavi prema bližnjim, te da je imao veliku moć nad nečistim dusima, i isceljivao bolesti, i prozirao u sudbine ljudi. Proslavio se svojim asketizmom, nosio je stare, poderane stvari, koje su, po rečima sastavljača Žitija Teodosija Pečerskog, Letopisca Nestora, "na njemu sijale, kao carska odeća". Skupa sa svetim Antonijem Teodosije se smatra osnivačem i uređivačem monaštva u Rusiji.
Pred Veliki post, Teodosije se obično osamljivao tokom cele četrdesetnicu. Zatvarajući se u pešteri, uzimao je sa sobom malo hleba, a vrata su mu spolja, po njegovoj želji, zasuli zemljom, a bratija manastira je s njim razgovarala samo u krajnjoj nuždi kroz ostavljen mali prozorčić, i to samo subotom ili nedeljom..
Smrt uredi
Umire Teodosije prirodnom smrću 1074. godine, posle neduge bolesti. Pre smrti je zatražio da ga sahrane noću, u toj pešteri, gde je vršio svoje isposništvo u vreme Velikog posta. Njegova molba je bila uslišena. Do 1088. prepodobni Letopisac Nestor je napisao Žitije Teodosija Pečerskog.
Iguman i bratija lavre su rešili 1090. da telo Teodosija prenesu u crkvu koju je on osnovao. Tri dana pre praznika Uspenja, monasi su počeli otkopavanje groba, a tamo su našli netaknute mošti Teodosija, kako pripoveda Nestor — «vlasi su samo bile zalepljene za glavu». Prenos moštiju prepodobnog u crkvu izvršeno je na praznik Uspenja Bogorodice u prisustvu mnogih episkopa i igumana kijevskih monastira. Za vreme tatarske najezde mošti su položene pod pragom zapadnih kapija hrama, gde se nalaze i dan danas.
Dela uredi
Od književnog stvaralaštva prepodobnog Teodosija su se sačuvale 2 poslanice velikom knezu Izjaslavu, 6 ili 8 pouka i 1 molitva. Ukupno mu se pripisuje više od 20 različitih dela.
Pomen uredi
Srpska pravoslavna crkva ga slavi 3. maja po crkvenom, a 16. maja po gregorijanskom kalendaru.
Literatura uredi
- Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović
- Velika sovjetska enciklopedija, Moskva.
