Termalni izvor

Termalni izvor, izvor tople vode ili izvor lekovite termalne vode posebna je vrsta izvora, iz kojeg izvire topla voda koja je često obogaćena mineralima.

Definicija termalnog izvora označava da voda mora biti najmanje 8,3 °C toplija od okolne temperature vazduha. Voda ze zagreva prodorom kroz pukotine znatne dubine, gde se zbog blizine magme zagreva ili zbog vulkanizma blizu zemaljske površine.

Ukoliko se zbog visoke temperature voda pretvara u paru i prodire do površine, nastaje gejzir. Termalna voda se koristi za grejanje, zdravstveni turizam ili za rekreaciju. Trenutno se najviše geotermalne energije koristi u Islandu, gde se ljudi često mogu kupati u vrućim jezera, bez obzira na hladnu klimu. Termalni izvori se koriste za lečenje različitih bolesti kao što su uglavnom bolesti kože, na koju mineralni sastav vode može imati blagotvorno dejstvo.

Termalni izvori se koriste za lečenje od davnih antičkih vremena.

Ljudska upotreba uredi

Istorija uredi

U toplim izvorima ljudi uživaju hiljadama godina. Poznato je da su čak i makaki , koji nisu primati, proširili svoj severni opseg u Japan koristeći tople izvore da bi se zaštitili od hladnog stresa. Topla kupatila ( onsen ) su u upotrebi u Japanu najmanje dve hiljade godina, tradicionalno za čistoću i opuštanje, ali sve više zbog svoje terapeutske vrednosti. U Homerovo doba Grčke (oko 1000. p. n. e.), kupke su bile prvenstveno za higijenu, ali do Hipokratovog vremena (oko 460. p. n. e.), toplim izvorima se pripisivala isceliteljska moć. Popularnost toplih izvora je varirala vekovima od tada, ali su sada popularni širom sveta.

Terapeutska upotreba uredi

Zbog folklorne i medicinske vrednosti koja se pripisuje nekim toplim izvorima, oni su često popularna turistička odredišta i lokacije za rehabilitacione klinike za osobe sa invaliditetom . Međutim, naučna osnova za terapeutsko kupanje u toplim izvorima je neizvesna. Terapija toplom kupkom za trovanje olovom bila je uobičajena i navodno veoma uspešna u 18. i 19. veku, a možda je bila posledica diureze (povećane proizvodnje urina) od sedenja u vrućoj vodi, što je povećalo izlučivanje olova; bolja hrana i izolacija od izvora olova; i povećan unos kalcijuma i gvožđa. Značajno poboljšanje kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom i ankilozirajućim spondilitisom zabeleženo je u studijama spa terapije, ali ove studije imaju metodološke probleme, kao što je očigledna nepraktičnost placebo kontrolisanih studija (u kojima pacijent ne zna da li prima terapiju). ). Kao rezultat toga, terapeutska efikasnost terapije vrelim izvorima ostaje neizvesna.

Termalni izvori u Srbiji uredi

Najtoplije izvore mineralne vode u Evropi ima Vranjska banja.

Većina izvora ove banje ima temperaturu oko 90 stepeni a postoje i otvori iz kojih izbija vodena para koja ima temperaturu od čak 111 stepeni. Tu je još Jošanička Banja sa vodom koja ima temperaturu od 78,5 stepena, Sijarinska Banja 72 stepena, Lukovska banja 69 stepeni, Kuršumlijska Banja 63 stepena.

Reference uredi

Literatura uredi

Marjorie Gersh-Young (2011). Hot Springs and Hot Pools of the Southwest: Jayson Loam's Original Guide. Aqua Thermal Access. ISBN 978-1-890880-07-1.
Marjorie Gersh-Young (2008). Hot Springs & Hot Pools Of The Northwest . Aqua Thermal Access. ISBN 978-1-890880-08-8.
G. J Woodsworth (1999). Hot springs of Western Canada: a complete guide. West Vancouver: Gordon Soules. ISBN 978-0-919574-03-8.
Clay Thompson (2003). „Tonopah: It's Water Under The Bush”. Arizona Republic. str. B12.