Википедија

Tintoreto

венецијански сликар

Jakopo Robusti ili Tintoreto (pravo ime: Jakopo Komin, ital. Jacopo Comin, Jacopo Robusti, Tintoretto;[1] 29. septembar 1518[2] — 27. avgust 1594) je venecijanski slikar iz epohe manirizma, odnosno pozne renesanse. Smatra se poslednjim velikim slikarem ovog pravca. Alternativno prezime, Robusti, dobio je po ocu koji je bio robusni čuvar kapija Padove, a nadimak Tintoreto, po očevoj profesiji - bojadžijin sin. U početku je bio Ticijanov učenik, ali je ubrzo razvio sopstveni stil. U svom ateljeu je držao natpis koji ga je opisivao: „Mikelađelov crtež i Ticijanov kolorit“ (Il disegno di Michelangelo ed il colorito di Tiziano). Skoro ceo život je proveo u Veneciji. Bio je poznat po svom energičnom i brzom maniru slikanja, po kome su ga zvali „furiozni“ (Il Furioso). Najviše je slikao portrete, ali i religijske kompozicije. Koristio je perspektivu i osvetljenje na dramatičan način, zbog čega se smatra pretečom baroknog slikarstva.[3]

Tintoreto
Tintoretov autoportret
Lični podaci
Datum rođenja(1518-09-29)29. septembar 1518.
Mesto rođenjaVenecija, Mletačka republika
Datum smrti31. maj 1594.(1594-05-31) (75 god.)
Mesto smrtiMletačka republika, Mletačka republika
Umetnički rad
PravacRenesansa
EpohaSlikarstvo Renesanse
RegijaItalijansko slikarstvo
Uticaji odTicijana • Đorđonea
Uticao naMarijetu Robusti • El Greka
Najvažnija dela

Tintoreto je najverovatnije učio slikarstvo od manirista Bonifacija Veroneza, Andree Skjivonea, ili Pariza Bordonea. Njegova prva dela, Posljednja večera (1547; Venecija, San Markuola) i Sv. Marko oslobađa roba (1548; Venecija, Akademija), su u venecijanskoj tradiciji slikarstva, sklonoj prema isticanju elemenata od jednake važnosti u prvi plan. Druga, slikana za Školu sv. Marka, je neposredno inspirisana u Mikelanđelovom Preobražaju Saula, pokazujući isti kontrast između figure u ležećem i stojećem stavu. Prva pokazuje bliskost i odbacivanje Ticijanove umetnosti. Njen istaknuti kvalitet je novi osećaj za dramu, retkim zamahom i autoritetom, ali pažljivo iscrtane građevine su još uvek u tradiciji Belinija i Karpača. Promena u njegovom stilu je očigledna u Hrist pere noge učenika (oko 1550. g.; Madrid, Prado), izvorno za crkvu San Markuola; gde upečatljivi efekti perspektive postaju zaštitni znak umetnikovog stila. S monumentalnom slikom Sv. Avgustina leči stradavu od kuge (oko 1541; Vičenca, Muzej Vičence), Tintoreto je pokazao svoju virtuoznost u stvaranju dramatičnih efekata: figure su postavljene ukoso ili dijagonalno sa skraćenjima koja usmeravaju scenu da zrači u sve pravce.

Život uredi

Godine šegrtovanja uredi

 
Tintoretova kuća „Fondamenta dej mori“ – Kanaređo – Venecija

Tintoreto je rođen u Veneciji 1518. Njegov otac, Batista, bio je farbar, ili tintore; te je sin dobio nadimak Tintoreto, „mali farbar”, ili „farbarov dečak”.[4] Poznato je da je Tintoreto imao najmanje jednog srodnika, brata po imenu Domeniko, iako nepouzdani izveštaj iz 17. veka navodi da je njegove braće i sestara bilo 22.[5] Smatra se da je porodica poreklom iz Breše, u Lombardiji, koja je tada bila deo Venecijanske Republike. Starije studije navode toskanski grad Luka kao mesto porekla porodice.

Malo se zna o Tintoretovom detinjstvu ili obuci. Prema njegovim ranim biografima Karlu Ridolfiju (1642) i Marku Boskiniju (1660), njegovo jedino formalno šegrtovanje bilo je u Ticijanovom ateljeu, koji ga je ljutito otpustio posle samo nekoliko dana — bilo iz ljubomore što je bio veoma talentovan student (u Ridolfijevom zapisu), ili zbog sukoba ličnosti (u Bosčinijevoj verziji).[6] Od ovog trenutka nadalje, odnos između dva umetnika ostao je ogorčen, uprkos Tintoretovom stalnom divljenju Ticijanu. Sa svoje strane, Ticijan je aktivno omalovažavao Tintoreta, kao i njegove pristalice.[7]

 
Bogorodica sa detetom i donatorom, Narodni muzej Srbije, Beograd

Tintoreto nije tražio dalje podučavanje, već je samostgalno studirao sa mukotrpnim žarom. Prema Ridolfiju, on je stekao određeno iskustvo radeći zajedno sa zanatlijama koji su ukrašavali nameštaj slikama mitoloških scena, a proučavao je anatomiju crtajući žive modele i secirajući leševe.[8] On je živeo je siromašno, skupljajući odlivke, bareljefe i grafike, i vežbajući pomoću njih. U nekom trenutku, verovatno tokom 1540-ih, Tintoreto je nabavio modele Mikelanđelove Zore, Dana, Sumraka i Noći, koje je proučavao u brojnim crtežima napravljenim iz mnoštva uglova.[9] U to vreme i kasnije je vrlo često radio noću, kao i danju. Njegovo plemenito shvatanje umetnosti i njegova visoka lična ambicija su dokazani u natpisu koji je postavio preko svog ateljea Il disegno di Michelangelo ed il colorito di Tiziano („Mikelanđelov crtež i Ticijanova boja“).[10]

Rani radovi uredi

 
Opsada Asole (1544–45), Narodni muzej, Poznanj

Mladi slikar Andrea Skjavone, četiri godine mlađi od Tintoreta, provodio je mnogo u njegovom društvu. Tintoreto je besplatno pomogao Skjavoneu oko zidnih slika; a u mnogim kasnijim slučajevima je takođe radio u bescenje, i tako je uspeo da dobije provizije.[11] Za dve najranije Tintoretove muralne slike – rađene, kao i druge, skoro besplatno – kaže se da su bile Valtazarova gozba i Konjički boj. Ti radovi su odavno nestali, kao i sve njegove freske, rane ili kasnije. Prvo njegovo delo koje je privuklo značajnu pažnju bila je portretna grupa njega i njegovog brata — čri čemu ovaj drugi svira gitaru — sa noćnim efektom; ovo je takođe izgubljeno. Tome je sledila neka istorijska tema, koju je Ticijan bio dovoljno iskren da pohvali.[12]

Jedna od ranih Tintoretovih slika koja još uvek postoji nalazi se u crkvi Karmini u Veneciji, Predstavljanje Isusa u hramu (oko 1542); takođe u S. Benedetu su Blagovesti i Hristos sa Samarićankom. Za Triniti školu (škole u Veneciji bile su bratstva, više u prirodi dobrotvornih fondacija nego obrazovnih institucija) naslikao je četiri predmeta iz Postanka. Dva od njih, sada u Galeriji del'Akademija u Veneciji, su Adam i Eva i Abelova smrt, oba plemenita dela visokog majstorstva, koja ukazuju da je Tintoreto u to vreme bio savršen slikar — jedan od retkih koji su se uspeli do najviše eminencije u odsustvu bilo kakve zabeležene formalne obuke.[12] Do 2012, Ukrcavanje Svete Jelene u Svetu zemlju pripisivalo se Skjavonu. Ali nova analiza dela otkrila je da je to jedna u nizu od tri Tintoretove slike, koje prikazuju legendu o Svetoj Jeleni i Časnom krstu. Greška je otkrivena tokom rada na projektu katalogizacije uljanih slika kontinentalne Evrope u Ujedinjenom Kraljevstvu.[13] Ukrcavanje Svete Jelene je kupio Muzej Viktorije i Alberta 1865. Njene sestrinske slike, Otkriće pravog krsta i Sveta Jelena testira pravi krst, čuvaju se u galerijama u Sjedinjenim Državama.[13]

Slike Svetog Marka uredi

 
Čudo od roba (1548) (1548)

Godine 1548, Tintoreto je dobio zadatak da naslika veliku dekoraciju za Školu di S. Marko: Čudo od roba. Shvativši da mu je komisija pružila jedinstvenu priliku da se afirmiše kao veliki umetnik, veoma je pažljivo aranžirao kompoziciju za maksimalan efekat. Slika predstavlja legendu o hrišćanskom robu ili zarobljeniku koji je trebalo da bude mučen kao kazna za neka dela odanosti jevanđelistu, ali je spasen čudesnom intervencijom potonjeg, koji je razbio oruđe za lomljenje kostiju i zaslepljivanje koje je samo što nije bilo primenjeno.[12][14] Tintoretovu koncepciju narativa odlikuju izrazita teatralnost, neobični izbor boja i energična izvedba.[15]

Slika je bila trijumfalni uspeh, uprkos nekim klevetnicima. Tintoretov prijatelj Pjetro Aretino pohvalio je delo, skrećući posebnu pažnju na lik roba, ali je upozorio Tintoreta da ne treba da dođe do brzog pogubljenja.[15] Kao rezultat uspeha slike, Tintoreto je dobio brojne narudžbine. Za crkvu San Roko naslikao je Svetog Roka koji leči žrtve od plaka (1549), jednu od prvih Tintoretovih mnogih laterala (horizontalnih slika). To su bile slike velikih razmera namenjene bočnim zidovima venecijanskih kapela. Znajući da će ih kongregacija posmatrati iz ugla, Tintoreto je komponovao slike sa perspektivom van centra kako bi iluzija dubine bila efikasna kada se posmatra iz tačke gledišta blizu kraja slike koja je bila bliža vernicima.[16]

Galerija uredi

Refernce uredi

  1. ^ According to historian Stefania Mason, the discovery and publication in 2004 of a "fanciful account" in a letter of 1678 to a Spanish art collector from his agent in Venice is responsible for a misconception that Jacopo's surname was Comin. "Robusti is the name that appears in his tax declarations" and other official documents. Echols 2018, pp. 39–40, 227.
  2. ^ Bernari and de Vecchi 1970, p. 83.
  3. ^ Zuffi, Stefano (2004). One Thousand Years of Painting. Milan, Italy: Electa. str. 427. 
  4. ^ Echols 2018, str. 39
  5. ^ Echols 2018, str. 38–40
  6. ^ Echols 2018, str. 85
  7. ^ Echols 2018, pp. 18, 85.
  8. ^ Echols 2018, pp. 41, 85.
  9. ^ Echols 2018, str. 172–173
  10. ^ Nichols, Tom. Tintoretto. Tradition and Identity. Redaktion Books, 1999, p. 14.
  11. ^ Nichols, Tom. Tintoretto. Tradition and Identity. Redaktion Books, 1999, p. 103 and 241ff.
  12. ^ a b v Rossetti 1911, str. 1001.
  13. ^ a b „BBC News – Tintoretto painting uncovered at London V&A museum”. BBC. 7. 6. 2013. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  14. ^ „wga”. Wga.hu. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  15. ^ a b Echols 2018, str. 7
  16. ^ Echols 2018, str. 12
  17. ^ Erasmus Weddigen, Il secondo pergolo di San Marco e la Loggetta del Sansovino: preliminari al Miracolo dello schiavo di Jacopo Tintoretto, in «Venezia Cinquecento», 1 (1991), pp. 101-129, p. 126, nota 25
  18. ^ Augusto Gentili, San Marco nelle immagini del Cinquecento: problemi di iconologia contestuale, in Antonio Niero (a cura di), San Marco. Aspetti storici e agiografici, atti del convegno (Venezia, 26-29 aprile 1994), Venezia, 1996, pp. 303-312.
  19. ^ Tintoretto's The Origin of the Milky Way Arhivirano 2014-10-07 na sajtu Wayback Machine, Smarthistory, video (5:19)
  20. ^ The Origin of the Milky Way (podcast with transcript: Miranda Hinkley & Karly Allen Arhivirano 2018-10-07 na sajtu Wayback Machine, National Gallery London February 2009)

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Tintoreto na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тинторето&oldid=27554916”