Википедија

Tiranosaurus

Tiranosaurus (ime znači „gušter-tiranin”) je bio rod teropodnih dinosaurusa koji se pojavio na prelazu iz kampanijske u mastrihtijsku epohu doba krede, pre oko 72.7 miliona godina[1][2], a postojao je sve do nestanka nonavijalnih dinosaurusa, otprilike 66 miliona godina pre nove ere. Veličina ovih životinja varirala je od 11,8m do 16m u dužini i oko 3,7m do 4,8m u visini karlice[3][4]. Imali su male i nerazvijene prednje udove, ali novije studije njihove muskulature pokazuju da su uprkos maloj veličini bili u mogućnosti da podignu nešto težine današnje krave. Na snažnom i razvijenom vratu nalazila se ogromna glava sa čeljustima u kojima se nalazilo i do 70 oštrih zuba koji su dostizali dužinu do 30cm, i zajedno sa kandžama na zadnjim udovima predstavljali su ubojito oružje ovog krupnog mesojeda.

Tiranosaurus
Vremenski raspon: kasna kreda, 72.7–66 Ma
Rekonstrukcija tipske vrste T. rex (CM 9380) u Prirodnjačkom muzeju Karnegi
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Kladus: Dinosauria
Kladus: Saurischia
Kladus: Theropoda
Porodica: †Tyrannosauridae
Potporodica: †Tyrannosaurinae
Pleme: †Tyrannosaurini
Rod: †Tyrannosaurus
Osborn, 1905
Tipska vrsta
†Tyrannosaurus rex
Osborn, 1905
Ostale vrste
Sinonimi
Sinonimi roda
  • Dinotyrannus
    Olshevsky & Ford, 1995
  • Dynamosaurus
    Osborn, 1905
  • Manospondylus
    Cope, 1892
  • Nanotyrannus
    Bakker, Williams & Currie, 1988
  • Stygivenator
    Olshevsky, 1995
  • Tarbosaurus?
    Maleev, 1955
Sinonimi vrste

Bihevioralna biologija uredi

Čula uredi

Studije neurokranijalne anatomije tiranosaurusa pokazale su da je posedovao izuzetno veliko olfaktorno tkivo, koje predstavlja centar za miris u mozgu. Njegovo olfaktorno tkivo bilo je proporcionalno nekoliko puta veće od olfaktornog tkiva savremenih aligatora, koji su poznati po svom veoma izraženom čulu mirisa. Orbitalne fenestre su bile postavljene na prednjoj strani kranijuma, dajući mu binokularni vid bolji nego kod savremenih ptica grabljivica, sa verovatno širim spektrom boja. Tiranosaurus je imao karakteristične senzore na stopalima zadnjih ekstremiteta, koji su bili povezani sa srednjim uvom, i tako mogli da osete vibracije iz zemlje sa epicentrom kilometrima udaljenim[5]. U pozadini kranijuma su se nalazile vazdušne komore koje su takođe vodile do srednjeg uva, što je pojačavalo tiranosaurusovu osetljivost na infrazvuk. Današnji slonovi, delfini i kitovi koriste infrazvuk za vokalnu komunikaciju, ali ga delfini i kitovi koriste i da eholociraju plen, a tiranosaurus je ovo najverovatnije koristio na isti način. Bio je dugačak od 10-16 metara, visok od 5,4-6,8 metara i težak od 6000-11800kg.

Način života uredi

Paleontolog Fil Kari izneo je hipotezu da je tiranosaurus najverovatnije živeo u čoporima, zasnovano na fosilnim primercima pronađenim u grupama njegovih bliskih filogenetičkih rođaka, poput albertosaurusa, tarbosaurusa i daspletosaurusa [6]. Kari smatra da je socijalna predacija kod tiranosaurusa bila ključna, jer je većina tiranosaurusovog potencijalnog plena bila ili brža od njega (ornitomimus, dromiceiomimus), ili bolje zaštićena (ankilosaurus, triceratops). Tiranosaurus je takođe imao dovoljno razvijen cerebrum za ovakve kognitivne sposobnosti. Ipak, paleontolog Lorens Vitmer izneo je drugačiju hipotezu - hipotezu o komunalnoj predaciji. Moderni komodo-zmajevi praktikuju ovakav način predacije. Privremeno se skupljaju u male grupice da bi lakše ulovili veći plen, ali svaki lovi za sebe[7]. Hipoteza socijalne predacije smatra se najprihvatljivijom, zbog nedavno pronađenih otisaka stopala tiranosaurusa, koji impliciraju da se nekoliko jedinki kretalo zajedno. Paleontolozi Fil Mening, Kit Rigbi i Piter Larson smatraju da su tiranosaurusi negovali jedni druge unutar čopora, budući da postoje primerci koji nisu mogli aktivno da love, poput takozvanog „Vajreksa” kome nedostaje čak pola repa, ili kod „Sju”, koja takođe pokazuje veliki broj ozbiljnih patologija, a očigledno je da su preživljavali. Jedno od mogućih objašnjenja je da im je neko donosio hranu [8].

 
Umetnikova interpretacija tiranosaurusa (RJ Palmer)

Način lova uredi

Tiranosaurus je isključivo bio aktivan predator, koji je mogao da potrči brzinom do 36 kilometara na čas, iako pojedini paleontolozi smatrajy da je bio i oportunista. Njegov plen su uglavnom bili veliki dinosaurusi biljojedi, poput rogatix ceratopsida i hadrosaura, „patkokljunih” biljojeda. Ostatke njegovog plena koristili su manji reptili, kao i sisari. Pronađen je primerak Hadrosaurusa sa Tiranosaurusovim zubom koji je urastao u njegov kaudalni pršljen, što dokazuje da je Tiranosaurus napao životinju, ali je ona preživela i rana je zarasla.

Ontogeničke promene uredi

Mali filogenetski srodnik tiranosaurusa, poznat kao nanotiranus (Nanotyrannus lancensis?) se u novijim studijama ubraja u juniorske sinonime tiranosaurusa. Iako se paleontolozi poput Roberta Bakera, Fila Karija i Pitera Larsona protive ovoj ideji, zbog specifičnih morfoloških autopomorfija kod nanotiranusa[9], najveći deo paleontološke zajednice prihvata ovu ideju. Paleontolozi Tomas Kar i Džek Horner izneli su neke nepobitne dokaze da nanotiranus zaista predstavlja mladog tiranosaurusa[10]. Kod svih primeraka nanotiranusa struktura kosti mnogo je „sunđerastija” nego kod odraslih individua tiranosaurusa, što implicira da su još bile nezrele[11], a studije koštane histologije pokazale su da ni jedan od pronađenih primeraka nanotiranusa nije stariji od 11 godina[10]. Za tiranosaurusa je poznato da je kroz ontogeniju gubio zube, te stoga veći primerci većinom imaju manji broj zuba od manjih[11]. Nanotiranusov broj zuba u dentariji iznosi 16-17, dok kod odraslih tiranosaurusa varira između 12 i 13, što opet predstavlja jedan od dokaza da je nanotiranus mlađi stadijum razvoja tiranosaurusa[11]. Takođe, paleontolog Džek Horner pronašao je i jedan primerak mladog tiranosaurusa, pod nazivom „B-rex” koji predstavlja morfološku i ontogeničku vezu između nanotiranusa i tiranosaurusa. Histološke analize pokazale su da je stariji od svih pronađenih primeraka nanotiranusa, a mlađi od svih pronađenih tiranosaurusa, a takođe je imao i srednji broj zuba, kao i morfološke karakteristike viđene kod obe „vrste”.

Mlađi tiranosaurusi su bili mnogo gracilniji od odraslih individua. Imali su duže i drugačije građene zadnje ekstremitete, što upućuje na veću brzinu trčanja nego kod odraslih. Ovaj prelaz iz gracilne u robusnu formu, odnosno iz brze u relativno sporu životinju tokom ontogeničkog razvoja, ne viđa se samo kod tiranosaurusa, već i kod njegovih bliskih srodnika, poput albertosaurusa i gorgosaurusa[12]. Ova činjenica podržava ideju o socijalnoj predaciji, i aludira na to da su mlađe individue možda gonile plen, dok su starije primenjivale silu da plen usmrte.

Poreklo uredi

Evolutivno poreklo tiranosaurusa i dalje je pomalo kontroverzna tema, bez obzira na to što je tiranosaurus nesumnjivo jedan od najbolje proučenih rodova nonavijalnih dinosaurusa. U paleontološkoj zajednici, najprihvaćenije su tri hipoteze:

Poreklo od tarbosaurusa uredi

Tarbosaurus je najbliži filogenetski srodnik tiranosaurusa do sada pronađen. Jako je mali broj bitnijih autapomorfija kod tarbosaurusa koje ga razlikuju od tiranosaurusa. Neke bitnije su:

  • Proporcionalno duži i uži kranijum kod tarbosaurusa[13][14] (posledično i orbitalne fenestre pomalo pomerene unazad u odnosu na tiranosaurusove, što je ishodovalo u manjem vidnom polju,
  • Proporcionalno kraći prednji ekstremiteti kod tarbosaurusa[14]
  • Korpulentnija građa kod tiranosaurusa [13]

Ovo je navelo mnoge paleontologe 20. veka da tarbosaurusa klasifikuju kao juniorskog sinonima tiranosaurusa (Tyrannosaurus bataar), ali ta ideja danas nije široko prihvaćena u paleontološkoj zajednici.

Svi do sada opisani fosilni primerci tarbosaurusa potiču iz perioda oko 70 miliona godina p. n. e, dok je najstariji definitivni primerak tiranosaurusa, nedavno opisana vrsta T. mcraeensis, procenjen na starost od oko 72.7 miliona godina. Usled ovoliko morfoloških sličnosti i relativnog vremenskog poklapanja, paleontolog Fil Kari je još krajem 20. veka izneo hipotezu da tiranosaurus potiče od tarbosaurusa. Ova hipoteza odgovara novoj studiji paleontologa Stivena Brusatea iz 2016, koja o tiranosaurusu govori kao o invazivnoj vrsti na području Severne Amerike, koja je najverovatnije migrirala iz Azije[15], gde je živeo tarbosaurus.

Poreklo od južnog severnoameričkog tiranosaurida uredi

U Severnoj Americi postojale su dve kategorije tiranosaurida - severni i južni. Oni na severnom delu kontinenta, poput daspletosaurusa, albertosaurusa i gorgosaurusa, imali su malu „brazdu” na četvrtom metatarzalu, koju tiranosauridi sa južnog dela kontinenta poput teratofoneusa i litronaksa nisu imali. To implicira da su se ove dve grupe u jednom trenutku odvojile, i usled evolucije u izolaciji krenule da razvijaju neke jedinstvene karakteristike. Prema studiji paleontologa Trejsi Tomas iz 2013, tiranosaurus potiče od južnih tiranosaurida, koji su migrirali severno[16], a na to upućuje i pronalazak fosilnih ostataka u sklopu formacije Hol Lejk u Nju Meksiku, koje studija iz januara 2024. klasifikuje kao novu vrstu Tyrannosaurus mcraeensis[17].

Poreklo od daspletosaurusa uredi

Do sada najčešće prihvaćena hipoteza u paleontološkoj zajednici jeste da tiranosaurus potiče od daspletosaurusa. Jedine bitnije morfološke razlike između ova dva roda jesu:

  • Proporcionalno veći zubi kod daspletosaurusa[18][19]
  • Proporcionalno veći prednji ekstremiteti kod daspletosaurusa[19]
  • Proporcionalno manja stopala kod daspletosaurusa
  • Korpulentija građa kod daspletosaurusa[19]

Još 1988. godine, paleontolog Gregori Pol je izneo hipotezu da je tiranosaurus nastao od daspletosaurusa putem anageneze, i da je samim tim, daspletosaurus samo juniorski sinonim tiranosaurusa (pošto je imenovan nakon njega)[20]. Paleontolog Džek Horner i kolege su 1992. godine u formaciji Tu Medisin u Montani pronašli 2-3 primerka tiranosaurida, koje su identifikovali kao „prelazne stadijume između daspletosaurusa i tiranosaurusa” i datirali ih na 74 miliona godina pre nove ere[21]. Fil Kari je te primerke kasnije identifikovao kao treću vrstu daspletosaurusa[22].

Još 90-ih godina prošlog veka, takođe u Montani u formaciji Džudit River pronađena je lakrimalna kost tiranosaurida, koja je ubrzo zaboravljena. Paleontolozi Urban i Lamana su 2006. godine konačno opisali ovaj lakrimal, i identifikovali su ga kao tiranosaurusov[1]. Problem je što je kost datirana na 75 miliona godina pre nove ere, dok je najstariji definitivni tiranosaurus 72.7 miliona godina star. Neki paleontolozi smatraju da, zbog starosti, ovo nije bio tiranosaurus reks, već druga, ranija vrsta roda tiranosaurusa.

Postoje vidne paralele između tiranosaurida iz Tu Medisina i potencijalnog tiranosaurusa iz Džudit Rivera - obe životinje su stare oko 75 miliona godina, pronađene su u Montani i identifikovane su kao preci tiranosaurusa.

Daspletosaurus takođe poseduje orbitalnu fenestru koja u neku ruku predstavlja prelazan oblik između orbita kod primitivnijih tiranosaurida i tiranosaurusove orbite[19][22].

 
Tiranosaur u odnosu na čoveka

Pažnja u modernoj kulturi uredi

Sama pojava tiranosaurusa izaziva veliki strah, a kada se na to sve dodaju razne informacije o njegovoj agresivnosti dobija se savršen lik za horor film. I upravo to je urađeno u filmu „Park iz doba jure“ (engl. JurassicPark) gde tiranosaurus predstavlja krvoločnu zverku koja je dospela na slobodu. Na osnovu imena vrste, tiranosaurus reks (Tirannosaurus rex) izašao je i nadimak Ti-reks (engl. Т-rex).

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Urban, Michael; Lamanna, Matthew (2006) „EVIDENCE OF A GIANT TYRANNOSAURID (DINOSAURIA: THEROPODA) FROM THE UPPER CRETACEOUS (?CAMPANIAN) OF MONTANA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2016)”, Annals of Carnegie Museum
  2. ^ Dalman, Sebastian et al. (2024) „A giant tyrannosaur from the Campanian–Maastrichtian of southern North America and the evolution of tyrannosaurid gigantism”
  3. ^ Blagić, David (2017) „Tyrannosaurus rex size estimation”
  4. ^ Switek, Brian (2013) „My T. rex is bigger than yours” Laelaps, National Geographic
  5. ^ „Jurassic Fight Club – T. rex Hunter”
  6. ^ Wallis, Paul (2012) „T. rex pack hunters? Scary, but likely to be true” Science
  7. ^ Witmer, Lawrence (2011). „Dino Gangs: solitary, communal, or cooperative hunting in tyrannosaurs”. Pick & Scalpel WitmerLab at Ohio University
  8. ^ „T. rex – Ultimate Survivor” National Geographic
  9. ^ Larson, Peter. „The case for Nanotyrannus.” Tyrannosaurid paleobiology. Indiana University Press Bloomington, Indiana, 2013. 14-53.
  10. ^ a b Brusatte, Stephen L., et al. "Dentary groove morphology does not distinguish ‘Nanotyrannus’ as a valid taxon of tyrannosauroid dinosaur. Comment on:“Distribution of the dentary groove of theropod dinosaurs: Implications for theropod phylogeny and the validity of the genus Nanotyrannus Bakker et al., 1988”." Cretaceous Research 65 (2016): 232-237.
  11. ^ a b v Horner, Jack (2012) „Shape-shifting dinosaurs”, TED-talk
  12. ^ Albertosaurus on „Prehistoric Wildlife”
  13. ^ a b Berni, Dejvid (2001) „Velika enciklopedija dinosaurusa” Zmaj. Novi Sad.
  14. ^ a b Kuročkin, E. N. (2003) „Atlas dinosaurusa i drugih izumrlih životinja” Evro, Beograd
  15. ^ Geggel, Laura (2016) „T. rex Was Likely an Invasive Species“ Livescience
  16. ^ Thomson, T., Irmis, R., Loewen, M. (2013) „First occurrence of a tyrannosaurid dinosaur from the Mesaverde Group (Neslen Formation) of Utah: Implications for upper Campanian Laramidian biogeography.” Cretaceous Research
  17. ^ Sebastian G. Dalman, Mark A. Loewen, R. Alexander Pyron, Steven E. Jasinski, D. Edward Malinzak, Spencer G. Lucas, Anthony R. Fiorillo, Philip J. Currie & Nicholas R. Longrich (2024) „https://www.nature.com/articles/s41598-023-47011-0 „A giant tyrannosaur from the Campanian–Maastrichtian of southern North America and the evolution of tyrannosaurid gigantism”]
  18. ^ McNab, Chris; Benton, Michael (2012) “The complete guide to Dinosaurs and other extinct reptiles” Marshall Editions, London
  19. ^ a b v g Holtz, Thomas R. (2004). „Tyrannosauroidea”. In Weishampel, David B.; Dodson, Peter; & Osmólska, Halszka (eds.). The Dinosauria (Second ed.). Berkeley: University of California Press
  20. ^ Paul, Gregory S. (1988). „Predatory Dinosaurs of the World”. New York: Simon & Schuster.
  21. ^ Horner, John R.; Varricchio, David J.; Goodwin, Mark B. (1992). „Marine transgressions and the evolution of Cretaceous dinosaurs”. Nature.
  22. ^ a b Currie, Philip J. (2003). „Cranial anatomy of tyrannosaurids from the Late Cretaceous of Alberta”. Acta Palaeontologica Polonica.

Spoljašnje veze uredi

 
Tiranosaurus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тираносаурус&oldid=27063988”