Toma Milić
Toma Milić (Petrovac na Mlavi, 1875 — Vrnjačka Banja, 1950) bio je jedan od najznačajnijih banjskih lekara koji su između dva svetska rata radili u Vrnjačkoj Banji. Pripadao je generaciji lekara koji su medicinske studije završili u inostranstvu, pa iako su im posle Prvog svetskog rata nuđena dobra mesta u Francuskoj, Austriji i Čehoslovačkoj, vraćali su se u zemlju, kojoj su bili potrebni. Bio je član Udruženja banjskih lekara i član Uprave Saveza kupališta, banja, klimatskih mesta, mineralnih vrela i sanatorijuma u Kraljevini Jugoslaviji. U Vrnjačkoj Banji učestvovao je u svim akcijama vezanim za zdravstvo.[1]
| Toma Milić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Petrovac na Mlavi,  Kneževina Srbija |
| Mesto smrti | Vrnjačka Banja,  SR Srbija, FNRJ |
Pošto je kraće vreme proveo na radu u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu, doktor Toma je otišao u svoj rodni kraj, koji je bio veoma zaostao i siromašan, gde je za jednog mladog lekara bilo dosta posla. Uz velike napore i pod teškim okolnostima, mladi lekar se potpuno predao svom pozivu. Radeći neumorno, odlazeći i u najudaljenija mesta da bi ukazao pomoć obolelima, doktor Toma je zaboravljao na svoj odmor tako da je posle nekoliko godina i sam ozbiljno oboleo, usled čega je bio primoran da ode na lečenje u čuvenu švajcarsku kliniku u Davosu. Lečeći se u toj klinici, sanjario je o jednom ovakvom sanatorijumu negde u Srbiji.
Kada se posle uspešnog lečenja vratio u zemlju, otišao je kod svog prijatelja dr Dobrivoja - Gere Popovića, budućeg ministra zdravlja, koji je bio poznat kao pisac mnogih naučnih i popularnih edicija o zdravlju, higijeni i preventivi. Gera Popović je bio i veliki prijatelj Vrnjačke Banje. Prijateljstvo između Tome Milića i Gere Popovića još jače je učvršćeno kada je Toma ovog zamolio za savet oko izgradnje sanatorijuma u Vrnjačkoj Banji.
Tako je 1924. godine Vrnjačka Banja dobila jednu od najmodernijih građevina, prvu zdravstvenu ustanovu sanatorijskog tipa - sanatorijum „Sveti Đorđe“, nalik na onu u švajcarskom Davosu, gde se godinu dana ranije lečio. Sanatorijum je bio jedan od najreperezentativnijih objekata u Banji u pogledu uslova lečenja i konfora. Sobe su bile jednokrevetne i dvokrevetne, ishrana je bila dijetalna, gosti su bili pod kontrolom lekara. Posedovao je klavirsku sobu, čitaonicu, međugradski i interni telefon, hemijsku laboratoriju i rendgen. Posle Drugog svetskog rata ovaj sanatorijum je nacionalizovan i pripao zajednici (koja danas nosi naziv Specijalna bolnica Merkur) i kasnije dobio nov naziv stacionar „Mirko Tomić“.[1]
Poslednje godine svog života doktor Toma proveo je osamljen i skoro zaboravljen. Preminuo je 1950. godine. Sahranjen je u Vrnjačkoj Banji.[1]
Literatura
uredi- Knjiga "Priče iz banjske prošlosti" autor Branko Radosavljević
- ^ a b v 36210 Vrnjačka Banja: Predlozi za promene naziva ulica i trga, Boško Ruđinčanin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. januar 2010), Pristupljeno 26. 2. 2013.