Toma Paleolog
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Toma Paleolog (grč. Θωμάς Παλαιολόγος) je bio poslednji morejski despot (1428—1460). Bio je najmlađi sin vizantijskog cara Manojla II (1391—1425) iz dinastije Paleologa i njegove supruge, srpske princeze, Jelene Dragaš. Vlast je delio sa svojom braćom, a poslednje godine vladavine je proveo u gotovo stalnom sukobu sa bratom Dimitrijem (1449—1460). Za razliku od njega, koji se zalagao za saradnju sa Osmanlijama, Toma je bio naklonjen Zapadu i zalagao se za saradnju sa Papom i italijanskim državicama. Neposredno pre pada Moreje 1460. godine, napustio je državu i sa porodicom otišao u Rim. Kasnije (1472) će se njegova ćerka Zoja (Sofija) udati za moskovskog kneza Ivana III (1462—1505), nakon čega će Moskva postati Treći Rim.
| Toma Paleolog | |
|---|---|
 Toma Paleolog | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1409. |
| Mesto rođenja | Carigrad, Vizantijsko carstvo |
| Datum smrti | 12. maj 1465. (55/56 god.) |
| Mesto smrti | Rim, Papska država |
| Porodica | |
| Supružnik | Katarina Zaharija |
| Potomstvo | Sofija Paleolog, Jelena Paleolog Branković, Andreas Paleolog, Manojlo Paleolog |
| Roditelji | Manojlo II Paleolog Jelena Dragaš |
| Prethodnik | Konstantin Paleolog |
| Naslednik | Andreas Paleolog |
Poreklo i porodica uredi
Rođen je u Carigradu, kao najmlađi sin (od desetoro dece), Manojla II i Jelene Dragaš (ćerke Konstantina Dragaša Dejanovića), oblasnog gospodara koji je vladao istočnom Makedonijom. Po majčinoj liniji, on je bio čukununuk kralja Srbije Stefana Dečanskog (1322—1331) čija se ćerka udala za sevastokratora Dejana (rodonačelnika Dejanovića i oca Konstantina Dejanovića Dragaša) i po toj osnovi je potomak Nemanjića. Pored Tome, Manojlo i Jelena imali su još nekoliko dece.
| Ime | Živeo | Titula | Vladao |
|---|---|---|---|
| Jovan (VIII) | 1392 — 1448. | vizantijski car | Vizantijom (od 1421. kao savladar, samostalno 1425—1448) |
| Teodor (II) | (1396—1448) | morejski despot | Morejom (1407—1443) |
| Konstantin (XI) | (1405—1453) | morejski despot, vizantijski car | Morejom (1428—1448) i Vizantijom (1449—1453) |
| Andronik | (1403—1429) | despot | Solunom (1408—1423) |
| Dimitrije | (1406—1470) | morejski despot | Morejom (1449—1460) |
| Konstantin | (1393/1397 — 1400/1405) | ||
| Mihajlo | (1406/1407 — 1409/1410) |
Toma se oženio Katarinom Zaharijom, sa kojom je imao barem četvoro dece:
- Andrej, titularni morejski despot
- Manojlo,
- Jelena, udata za srpskog despota Lazara Brankovića (1456—1458)
- Zoja, udatak za moskovskog kneza Ivana III
Život i vladavina uredi
Toma je rođen 1409. godine u Carigradu i kao devetogodišnjak je poslat u Moreju kod starijeg brata Teodora II (1407—1443), najverovatnije da bi se pripremio za ulogu morejskog despota[1]. Zajedno sa drugim bratom Konstantinom (XI) (1449—1453) dobija 1428. godine na upravu deo Moreje i učestvuje u daljoj vizantijskoj ekspanziji protiv kneževine Ahaje. Dve godine kasnije se ženi Katarinom Zaharijom, ćerkom ahajskog kneza Centurionea i do 1432. godine ovladava celokupnim prostorom nekadažnje kneževine, a iste godine predaje Konstantinu Kalavritu u zamenu za Hlumicion. Nakon sporazuma između Teodora II i Konstantina o razmeni poseda 1443. godine, kojim se Konstantin vratio u Moreju, a Teodor preuzeo upravu nad Selimvrijom, došlo je do nove organizacije uprave nad Morejom, prema kojoj je Tomi pripao manji deo sa središtem u Leontarionu.
Posle smrti njegove starije braće, despota Teodora (26.06.) i cara Jovana VIII (31. oktobra), novi vizantijski car postaje Konstantin XI Dragaš, a u Moreju dolazi preostali brat Dimitrije. Netrpeljivost između njega i Tome rezultovala je već 1450. godine praktičnom podelom Morejske despotovine na dva dela. Njihov sukob je dodatno slabio vizantijsku odbranu, tako da su u doba poslednje osmanske opsade Carigrada 1453. godine uspeli samo da suzbiju njihov upad u Moreju, nemoćni da pruže bilo kakvu pomoć opsađenom gradu koji je pao 29.05. U završnim borbama je poginuo njihov stariji brat i poslednji vizantijski car Konstantin Dragaš, a Vizantija je praktično prestala da postoji. Sukob između njega i Dimitrija se nastavio, a poprimio je i političku dimenziju, pošto se Toma zalagao za saradnju sa Papstvom i italijanskim državicama u cilju opstanka Morejske despotovine, dok je Dimitrije smatra da od Zapada neće dobiti pomoć i da je bolje biti dobar vazal osmanskom sultanu Mehmedu II (1451—1481).
Osmanlije su 1458. godine napale i zauzele severni deo Moreje, da bi je 1460. godine zauzele u celini, čime je prestao da postoji poslednji ostatak vizantijske države na Balkanskom poluostrvu. Sam Toma se pred Osmanlijama povukao u Monemvasiju, odakle je otišao na Krf, u julu, nakon čega se uputio kod Pape u Rim (1461). Pije II (1458—1464) ga je prihvatio i dodelio mu izdržavanje do kraja života. Toma Paleolog je preminuo u Rimu, 12.05. 1465. godine.
Reference uredi
- ^ Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
Literatura uredi
- Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
- Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.