Википедија

Tomislav Šipovac

Tomislav Šipovac (Grabovica, 17. oktobar 1936 — Šabac, 4. februar 2016) bio je srpski književnik, pesnik, istoričar, osnivač i prvi direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske.[1]

Tomislav Šipovac
Lični podaci
Datum rođenja(1936-10-17)17. oktobar 1936.
Mesto rođenjaGrabovica, Nevesinje, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti4. februar 2016.(2016-02-04) (79 god.)
Mesto smrtiŠabac, Srbija
UniverzitetFilozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu

Biografija

uredi

Tomislav Šipovac je rođen u Grabovici kod Nevesinja u jesen 1936. godine. Školovanje je započeo u poratnim godinama u Grabovici, a završio u Sarajevu, prešavši mučan i težak put odricanja i uspinjanja, od bravara iz Željezničko-industrijske škole „Vaso Miskin Crni”, nastavnika srpskohrvatskog jezika i književnosti i istorije, da bi završio potom studije filozofije i sociologije na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, magistrirao na filozofiji i publikovao doktorsku tezu iz estetike.

Osim u Sarajevu, gde je živeo do post dejtonske seobe Srba iz Sarajeva, 1995. godine, radio je u Foči, Brezi, Subotici i na Univerzitetima u Lenjingradu i Minsku.

Bio je u prvoj stranačkoj vladi BiH do izbijanja građanskog rata 1992. godine, u kojoj je vodio Međunarodni pres centar Republike Srpske, a potom je osnovao Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske i bio njegov direktor do penzionisanja 2001. godine.

Bibliografija

uredi

Knjige pesama

uredi
  • Intonacije, Svjetlost Sarajevo, 1959.[2]
  • Kovnica magneta, Veselin Masleša, Sarajevo, 1966.
  • Brodarica vila, Veselin Masleša, Sarajevo, 1972.
  • Pesme za Olju, Svjetlost, Sarajevo, 1974.
  • Na četiri vetra, Svjetlost, Sarajevo, 1975.
  • Od-govaranje smrti, Veselin Masleša, Sarajevo, 1989.
  • Sudnje polje, RIZ Prosveta, S. Sarajevo, 1993.
  • Halejeva kometa, Unireks Podgorica, 1994.
  • Razmetno ognjište, „Grafomark”, Banjaluka, 2004.
  • Pesme za Ivanu, Zavod za udžbenike, Srpsko Sarajevo, 2005.[3]
  • Dosanjavana java, Zavod za udžbenike, Srpsko Sarajevo, 2005.[4]
  • Vrata Ararata, Udruženje „Šipovci”, Nevesinje, 2014.

Knjige pripovedaka

uredi
  • Mit o Maksimu, Svjetlost, Sarajevo, 1967.
  • Tri Jelene, Grafomark, Banja Luka, 2000.

Romani

uredi
  • Nevesinjska puška, Veselin Masleša, 1971, drugo izdanje, 27. juli, Sarajevo, 1979, treće izdanje Vikom, Gradiška, 1996. i četvrto izdanje Udruženje Šipovci Nevesinje, 2015.[5][6][7]
  • 1992., Unireks Podgorica, 1996.

Istorijske studije

uredi
  • Ukleti krug bosanskih poturica, Kontakt, Bijeljina, 1997.
  • Boj na Mišaru (monografija) Šabac, 2004.
  • Poiesis, doktorska teza (studija iz estetike) Zavod za udžbenike, S. Sarajevo, 2002.
  • Ako nije vaskrsnuo, Kontakt M, Bijeljina, 2010.[8]

Knjige prevoda

uredi
  • Ana Ahmatova: Ljubavna Rusija, (izabrane pjesme), Unireks, 1989. i drugo izdanje, Unireks, 1995.
  • Vladimir Visocki: Hod po raspetom nervu, Drugari, Sarajevo, 1990.; drugo izdanje Zavod za udžbenike[9], S. Sarajevo, 2002.
  • Istočni Dučić[10]"( monografija) Jole Stanišić, "Zadužbina J. Dučića" - Trebinje, 2002.

Autor je Bukvarnice i Bukvara.[11]

Objavio je niz feljtona, među kojima su najzapaženiji feljtoni o Puškinu, Jesenjinu i Ani Ahmatovoj, eseja, studija i drugih tekstova iz oblasti umetnosti, filozofije, kulture i istorije.

Zastupljen je u većem broju srpskih antologija. Radove je objavljivao u mnogim časopisima i listovima u Jugoslaviji, Rusiji, Belorusiji, Poljskoj i Rumuniji.

O njegovim delima pisali su: Nikola Koljević, Risto Trifković, Antun Šoljan, Novica Petković, Dejan Đuričković, Ljubomir Cvijetić, Radovan Vučković, Milisav Milićević, Razija Lagumdžija, Miroslav Radovanović, Momčilo Golijanin, Gedeon Stajić, Sava Ćeklić, Mitar Miljanović, Stevo Ćosović, Dušan Zurovac, Miroslav Petrović, Radovan Ždrale, Miodrag Sibinović, Milorad Blečić i dr.[12]

Reference

uredi
  1. ^ Slobodna, Hercegovina (17. 02. 2016). „Tomislav V. Šipovac -Odlazak tvorca romana "Nevesinjska puška"”. 
  2. ^ Šipovac, Tomislav (1959). Intonacije. Sarajevo: Svjetlost. 
  3. ^ Šipovac, Tomislav (2004). Pesme za Ivanu. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo. ISBN 99938-0-437-1. 
  4. ^ Šipovac, Tomislav (2005). Dosanjavana java. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 99938-0-539-4. 
  5. ^ Šipovac, Tomislav (2015). Nevesinjska puška. Nevesinje: Udruženje Šipovci. ISBN 978-99955-672-5-5. 
  6. ^ Šipovac, Tomislav (2015). Nevesinjska puška. Nevesinje: Udruženje Šipovci. str. 333. Risto Trifković, Beleška o autoru. ISBN 978-99955-672-5-5. 
  7. ^ Šipovac, Tomislav (2015). Nevesinjska puška. Nevesinje: Udruženje Šipovci. str. 333. Beleška o autoru. ISBN 978-99955-672-5-5. 
  8. ^ Šipovac, Tomislav (2010). Ako nije vaskrsnuo. Bijeljina: Kontakt M. ISBN 978-999-55-0-517-2. 
  9. ^ Visocki, Vladimir (2002). Hod po raspetom nervu. Srpsko Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 99938-32-45-6. 
  10. ^ Stanišič, Jole (2003). Istočni Dučić. Trebinje: Književna zajednica "Jovan Dučić" Trebinje. ISBN 99938-657-1-0. 
  11. ^ Tomislav Šipovac, Vuk Milatović (2019). Bukvar za 2. razred osnovne škole. Istočno Novo Sarajevo: ZUNS. ISBN 978-99955-0-918-7. 
  12. ^ Sibinović, Miodrag (12. 12. 2007). „Ruska poezija HH veka u srpskoj prevodnoj književnosti”. 

Spoljašnje veze

uredi



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томислав_Шиповац&oldid=27025157”