Tomi Flauers
Tomas Harold „Tomi“ Flauers[1] (22. decembar 1905—28. oktobar 1998) je bio engleski inžinjer. Izumitelj je Kolosa (engl. Colossus), jednog od prvih elektronskih digitalnih računara, čiji je zadatak bio razbijanje nemačkih šifrovanih poruka tokom Drugog svetskog rata. Upotreba Kolosa je, prema procenama, skratila rat za dve godine[2]. Priznanje za svoj rad Flauers je dobio tek nakon 1970. godine, kada su zasluge njega i njegovih kolega otkrivene javnosti.
| Tomi Flauers | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. decembar 1905. |
| Mesto rođenja | London, Engleska |
| Datum smrti | 28. oktobar 1998. (92 god.) |
| Mesto smrti | London, Engleska |
| Naučni rad | |
| Polje | računarstvo |
| Poznat po | Kolos (računar) |
Detinjstvo i mladost uredi
Tomi Flauers je rođen 22. decembra 1905. godine u Londonu[1]. Otac mu je bio zidar[1]. Anegdota iz Flauersovog detinjstva svedoči o njegovoj zainteresovanosti za tehniku od najranije dobi — kada mu je rečeno da je dobio sestru, odgovorio je da bi više želeo konstruktorski set „Mekano“ (Meccano).
Nakon završetka škole, četiri godine se učio mehaničkom inženjerstvu u Kraljevskom arsenalu, a istovremeno je studirao na Londonskom univerzitetu. Diplomirao je 1926. godine, a potom se zaposlio u telekomunikacijskom ogranku Opšte poštanske službe (General Post Office). Godine 1930. prešao je u instraživačku stanicu poštanske službe u Dolis Hilu (severozapadni London), u kojoj je radio na eksperimentalnim rešenjima za telefonske sisteme na veliku daljinu.
Flauers se 1935. godine venčao sa Ajlin Margaret Grin. Imali su dva sina, Keneta i Džona.
Služba u Drugom svetskom ratu uredi
Blečli park je imanje oko 43 kilometara udaljeno od Londona, na kojem su tokom Drugog svetskog rata bile stacionirane britanske snage za presretanje i dekodiranje nemačkih šifrovanih poruka. Flauers je prvi put došao u kontakt sa zaposlenima u Blečliju 1941. godine preko Alana Tjuringa, jednog od najzaslužnijih za dešifrovanje poruka nemačke mašine „Enigme“. Iako tešnja saradnja između Tjuringa i Flauersa nije zaživela, ovaj ga je dve godine kasnije preporučio Maksu Njumenu, odgovornom za razbijanje kodova mašine „Lorenc“. Njumenu je bila potrebna automatizacija procesa dešifrovanja, koja bi, da se radila ručno, trajala više nedelja, što bi poruku učinilo bezvrednom.
„Robinson“, mašina za dekodiranje Lorenca, već je postojala. Međutim, njena pouzdanost nije bila na najvišem nivou, zbog problema oko sinhronizacije dve trake koje je sadržala. Flauers je predložio zamenu jedne trake velikim brojem vakuumskih cevi, što je tada bila revolucionarna ideja. Sve dotadašnje mašine sadržale su najviše 150 takvih cevi, dok je Flauers predlagao 1500. Stoga je njegova zamisao dočekana sa skepticizmom, ali je on uspeo da ubedi čelnike Blečlija da bi mašina dobro funkcionisala. Kada je, međutim, upitan koliko bi vremena trebalo za konstruisanje takve mašine, odgovorio je godinu dana, što je bilo neprihvatljivo dugo vremena, te je projekat odbijen.
Ubeđen da bi njegova mašina bolje funkcionisala od Robinson-a, Flauers je ipak odlučio da je napravi, uloživši dosta sopstvenog novca. Radio je u svojoj dugogosišnjoj istraživačkoj stanici u Dolis Hilu. Prototip je bio gotov decembra 1943. godine. Težio je tonu i zauzimao veći deo prostorije u Blečliju, te je nazvan Kolosom (Mark I). Radio je pet puta brže od Robinson-a, te je sa oduševljenjem prihvaćen. Bio je to prvi računar koji je mogao da se programira.
Do 1945. deset Kolosa je bilo u upotrebi. Ubrzo posle Mark-a I, Flauers je konstruisao i Mark II, koji je imao 2500 vakuumskih cevi i radio pet puta brže od prototipa. Nakon rata, Kolosi su razmontirani, a algoritmi po kojima su radili se i danas čuvaju u tajnosti.
Kasniji život uredi
Flauers je za svoj rad nagrađen sa 1000 funti nakon završetka rata. Radi bezbednosti, informacije o svemu što su njegove kolege i on postigli morale su da se čuvaju u tajnosti, te čak ni Flauersova porodica nije znala detalje njegove službe za Blečli park.
Sve do 1964. godine Flauers je nastavio da radi za Opštu poštansku službu. Zalagao se za modernizaciju postojećih sistema, želeći da uvede elektronizaciju i digitalizaciju. Međutim, nije uspeo da ubedi čelnike Pošte, jer mu je bilo zabranjeno da govori o svom ranijem radu na takvim sistemima. Poslednjih pet godina svog radnog veka, do 1969, Flauers je proveo u Međunarodnom telegrafu i telefoniji (International Telegraph and Telephone).
Godine 1970. rad Tomija Flauersa otkriven je javnosti. Tek tada je došao do izražaja njegov doprinos napretku računarske tehnologije. Do kraja života dobio je brojna priznanja, kao što su počasni doktorati na Njukaslskom univerzitetu i De Montfort univerzitetu u Lesteru. Govorilo se i da je bio viđen za titulu viteza (član Reda Britanske imperije postao je još 1943. godine). Na nesreću, Flauers je nije dočekao. Preminuo je u Londonu, 28. oktobra 1998. godine, od srčanog zastoja. Imao je 92 godine.
Reference uredi
- ^ a b v „Biography of Thomas Harold Flowers (1905-1998)”. Article. Pristupljeno 15. 9. 2015.
- ^ „Tommy Flowers British engineer”. Encyclopaedia Britanica. Pristupljeno 15. 9. 2015.
