Трамвај звани жеља (film)
Tramvaj zvani želja (engl. A Streetcar Named Desire) je američki film iz 1951. snimljen po istoimenoj drami Tenesija Vilijamsa. Film je režirao Elija Kazan koji je režirao i originalnu brodvejsku predstavu, a u glavnim ulogama su Vivijen Li, Marlon Brando, Kim Hanter i Karl Malden.[2] Svi glumci su, osim Bivijen Li, nastupili i u pozorišnoj adaptaciji drame. Scenario je potpisao Vilijams lično, ali je pod pritiskom tadašnje cenzure morao da izmeni scenario, izbacivši iz njega sve aluzije na homoseksualnost.[3]
| Tramvaj zvani želja | |
|---|---|
.jpg) Filmski poster | |
| Režija | Elija Kazan |
| Scenario | Tenesi Vilijams (drama Tramvaj zvani želja i scenario) Oskar Sol (adaptacija) |
| Producent | Čarls K. Feldman |
| Glavne uloge | Vivijen Li Marlon Brando Kim Hanter Karl Malden Rudi Bond Nik Denis |
| Muzika | Aleks Nort |
| Producentska kuća | Warner Bros. United Artists (koprodukcija) |
| Godina | 1951. |
| Trajanje | 122 minuta biskop 125 minuta režiserska verzija[1] |
| Jezik | engleski |
| IMDb veza | |
Radnja uredi
Pod nerazjašnjenim okolnostima, Blanš Diboa, starija učiteljica srednje škole, ostavlja svoj dom u Auriolu, Misisippi i putuje u Nju Orleans da živi sa svojom sestrom, Stelom Kovalski. Ona stiže vozom i ukrcava se na tramvaj pod nazivom “Čežnja” i stiže u dom njene sestre u Francuskoj četvrti ge otkriva da njena sestra i zet, Stanli Kovalski, žive u skučenom i dotrajalom dvosobnom stanu u staroj oronuloj četvrti Nju Orleansa. Blanš je ostala bez porodičnog imanja Bele Reve i želi ostati sa sestrom i zetom.
Od samog početka, Blanš i Stenli su međusobno netrpeljivi. Blanš govori nježno i učtivo; Stenli je grub i glasan. Saopštava im da je kao mlađa bila udata i da je sada udovica. Kaže da je uzela odsustvo s posla kako bi smirila svoje živce. Kako bi zadovoljila Stenlijev skepticizam u vezi sa gubitkom imanja, Blanš mu pokazuje papire koji se odnose na Bele Reve. Stenli grabi neke od njenih ličnih papira koje ona skriva, i onda ih razbacuje po podu. Plačući, ona ih skuplja sve nazad, rekavši da su to pesme njenog preminulog muža. On se brani govoreći da se on samo brine za svoju porodicu, a potom najavljuje da će Stela imati bebu.
Ubrzo nakon njenog dolaska, Stenli igra poker celu noć sa svojim prijateljima. Na istom mjestu Blanš se upoznaje sa Mičom. Njegov uljudan način ponašanja ga izdvaja od ostalih Stenlijevih prijatelja. Na prvi pogled su se svideli jedno drugom i to je početak njihove romanse. Stenli eksplodira i u pijanom bijesu udara Stelu, i rasteruje sve svoje prijatelje oko sebe, nakon čega Blanš i Stela beže gore kod komšinice, Junis. Kada se njegov bes stišao, Staženli moli Stelu da mu se vrati. Blanš sestri govori da je udata za pogrešnog čoveka i da ga napusti, ali Stela sve to negira.
Kako vreme prolazi, napetost raste između Blanš i Stenlija. Blanš se nada begu sa Mičom jer ne želi nikome biti na smetnji. Na ivici je mentalnog kolapsa, očekujući da je Mič zaprosi. Konačno, on joj kaže da su potrebni jedno drugom i da treba da budu zajedno. Ali Stenli, još uvijek skeptičan, počinje da istražuje njenu prošlost i otkriva ormar pun kostura. On otkriva Steli ono šta Blanš prikriva od njih, da ona ima lošu reputaciju zbog duševne nestabilnosti i seksualnih prohteva zbog kojih je dobila otkaz kao učiteljica u Auriolu i praktično je morala da pobegne iz grada. Tada joj izjavljuje da Mič više neće dolaziti. Stenli je Miču ispričao sve o njenoj prošlosti i tako sabotirao njenu romansu. Stela puna bijesa govori Stenliju da je uništio šanse Blanš da se uda za Miča. Utom svađa prestaje, pošto je rekla Stenliju da je odvede u bolnicu jer beba dolazi.
Dok Blanš čeka kod kuće na vest o bebi, Mič stiže i suočava je s pričama koje mu je Stenli ispričao. Prvobitno, ona sve negira. Zatim, ipak sve priznaje i u dugotrajnom monologu, opisuje svoju problematičnu prošlost. Dok sve to govori Miču, njena maska južnjačke ljepotice pada; glas joj postaje umoran i dubok; lice joj postaje grublje i starije. Ona ga moli za oproštaj. Ali Mič se osjeća povređenim i poniženim i odbija je. Blanš počinje da vrišti, a Mič zatim beži. Kasnije te večeri, dok se Stelini trudovi nastavljaju, Stenli se vraća iz bolnice da se naspava, ali zatiče Blanš obučenu u otrcanoj staroj haljini i pretvara se da odlazi na putovanje sa starim obožavaocem. Ona mu se podrugljivo suprotstavlja, tvrdeći ima osjećaj superiornosti nad njim, i nabraja priče o njenim planovima za budućnost. On vidi da je ona u zabludi, ali ne osjeća sažaljenje prema njoj. Umesto toga, on traži način kako da uništi njene iluzije. Zatim nastaje svađa koja se završava sa silovanjem.
Sedam dana kasnije, dok je Stenli igrao pokera u stanu, Stela i njena komšinica Junis, pakuju stvari Blanš. Stela i Junis su rekle Blanš da ona ide na odmor; ali, u stvarnosti Blanš se sprema za mentalnu bolnicu. Pretrpela je potpuni nervni slom. Rekla je Steli šta se dogodilo, ali Stela ne može da poveruje šta Blanš priča. Stela, očigledno pod stresom ne zna šta da radi. Jedan stariji gospodin i žena dolaze na vrata; to su doktor i sestra koji dolaze da odvedu Blanš. Blanš ih ne prepoznaje i opire se da ide sa njima; ona se ruši na pod sva izbezumljena. Mič koji je bio prisutan na pokeru, počinje da plače. Doktor prilazi i pomaže Blanš da se pridigne. On joj pruža svoju ruku, a ona dobrovoljno odlazi s njim, govoreći: “ko god da si, ja sam uvek zavisila od ljubaznosti stranaca.” Dok automobil odlazi dalje sa Blanš, Stela uzima bebu i odlazi gore do stana Junis, i kaže da se više nikada neće vratiti Stenliju.[4][5]
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Vivijen Li | Blanš Diboa |
| Marlon Brando | Stenli Kovalski |
| Kim Hanter | Stela Kovalski |
| Karl Malden | Harold „Mič“ Mičel |
| Rudi Bond | Stiv Habel |
| Nik Denis | Pablo Gonzalez |
| Peg Hilijas | Junis Habel |
| Rajt King | skupljač |
| Ričard Garik | doktor |
Razlike u odnosu na dramu i cenzura uredi
Nekoliko tema koje je ovaj pozorišni komad obrađivao nije mogao zbog holivudskog moralnog koda toga vremena, da se nađe na filmu, zato je Tenesi Vilijams bio prisiljen, da bi film prošao strogu cenzuru da promeni par scena ili su te scene zaista bile snimljene ali su u produkciji isečene, bez znanja režisera. Najveće odstupanje u odnosu filma na dramu jeste sam kraj filma. Naime u pozorišnoj predstavi, Stela tužna zbog toga što je svoju sestru poslala u mentalnu instituciju i obuzeta sumnjom da ju je njen muž silovao, bukvalno se prepušta Stenlijevim milovanjima. Naravno, tadašnja moralna holivudska politika nije mogla da dozvoli takav kraj gde krivac prolazi bez kazne. Iz tog razloga je snimljena scena, gde Stela teatralno izgovara da se više nikada neće vratiti Stenliju i napušta svoju kuću zauvek.
Isto tako zbog moralnih tendencija tog doba iz same adaptacije drame u film izbačene su sve aluzije na homoseksualnost. U samoj drami Blanš kazuje Miču da se njen muž ubio nakon što je saznala da je imao homoseksualnu aferu sa drugim muškarcem. Ta scena, iako snimljena, je u postprodukciji isečena iz filma, ostavljajući nam samo podatak da se Blanšin muž iz ne baš jasnog razloga ubio. U to vreme samo izgovaranje reči homoseksualac donosilo je zabranu prikazivanja filma.
Godine 1993. objavljen je DVD u kome su ubačene scene koje su proširile film za 3 minuta. Između ostalog on sadrži malo provokativniji dijalog između likova, jasniju sliku da je razlog ubistva Blanšinog muža njegova homoseksualnost, i uvećavajući kadar Stelinog lica koja beži na sprat, nakon Stenlijevog šamara, koji jasno prikazuju emocije koja treba da nam reflektuju osećanje želje.
Produkcija uredi
Kasting uredi
Džesiku Tendi, glumicu iz brodvejske predstave, zamenila je Vivijen Li, Blanš u londonskoj predstavi. Producenti su smatrali da je ovom filmu potrebna zvezda, a Vivijen Li je bila upravo to, prvenstveno zahvaljujući ulozi u filmu „Prohujalo sa vihorom“. S druge strane, producenti su smatrali da Marlon Brando, tumač glavne muške uloge, nije bio dovoljno velika zvezda za to ulogu, ali su na insistiranje reditelja Kazana ipak angažovali Branda, što se pokazalo kao dobar potez, budući da je Brando odlično odigrao, a ta ga je uloga lansirala u sam vrh holivudske produkcije.
Lokacija i dizajn uredi
Najveći deo ovog filma sniman je u holivudskom studiju, ali su neke scene snimane u Nju Orleansu, od kojih je najvažnija scena Blanšinog dolaska. Tramvaj koji se vidi u toj sceni i danas se upotrebljava u saobraćaju.
Elija Kazan je za potrebe filma uredio pokretne zidove na setu, koji su se iz scene u scenu tokom filma sve više približavali. Trebalo je da oni najavljuju nervni slom glavne junakinje Blanš i njeno ludilo.
Brandova poznata uska majica, koja je posle ovog filma postala modni trend, nastala je tako što je kupljena obična majica koja je zatim nekoliko puta bila prana da bi se materijal skupio. Uska majica činila je ne samo Marlon Branda još seksepilnijim, već je uskoro ta vrsta majci, počela i da se proizvodi.
Muzika uredi
Muzika, koju je za taj film komponovao Aleks Nort, bila je radikalno odstupanje od tadašnjih modnih trendova u Holivudu i bila je bazirana na manipulativnosti i nabijena akcijom. Umesto baziranja na lajtmotivima, Nort je komponovao kratke muzičke delove koji su reflektovali psihološku dinamiku likova. Nort je te godine nominovan u kategoriji za najbolju muziku za čak dva filma (osim za „Tramvaj zvani želja“, te godine je novim stilom komponovao muziku i za film „Prodavčeva smrt“)ali je ipak te godine Oskar otišao u ruke Francu Vaksmanu za muziku u filmu „Mesto pod suncem“.
Nagrade uredi
- Osvojeni Oskari
- Najbolja glavna glumica - Vivijen Li
- Najbolji sporedni glumac - Karl Malden
- Najbolja sporedna glumica - Kim Hanter
- Најбоља црно-бела сценографија - Ričard Dej i Džordž Džejms Hopkins
- Nominacije
- Najbolji glavni glumac - Marlon Brando
- Najbolji film - Čarls K. Feldman, producent
- Najbolja originalna muzika - Aleks Nort
- Najbolji adaptirani scenario - Tenesi Vilijams
- Najbolja režija - Elija Kazan
- Najbolji zvuk – Nejtan Levinson
- Najbolja fotografija - Hari Stradling
- Najbolji kostim – Lusinda Balard[2]
Reference uredi
- ^ „A Streetcar Named Desire”. American Film Institute. Pristupljeno 4. 7. 2017.
- ^ a b 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš. Beograd. 2008. str. 258.
- ^ Manvell, Roger. Theatre and Film: A Comparative Study of the Two Forms of Dramatic Art, and of the Problems of Adaptation of Stage Plays into Films. Cranbury, New Jersey: Associated University Presses Inc, 1979. 133
- ^ „Tramvaj zvani želja”. ART Mozaik. Arhivirano iz originala 28. 01. 2020. g. Pristupljeno 28. 1. 2020.
- ^ „Tramvaj zvani želja”. Moj Tv. Pristupljeno 28. 1. 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Tramvaj nazvan čežnja na sajtu IMDb (jezik: engleski)
