Transplantacija jetre
Ovaj članak je nedovršen. |
Transplantacija jetre jedna je od metoda u transplantacionoj hirurgiji u toku koje se vrši zamena obolele jetre zdravom jetrom druge osobe ili donora (alotransplantatom). Primenjuje se kao jedna od opcija u lečenju završnog stadijuma bolesti jetre i akutne insuficijencije jetre. Njena masovnija primena ograničena je dostupnošću donora organa.
| Transplantacija jetre | |
|---|---|
 Zdrava ljudska jetra uklonjena na obdukciji | |
| Specijalnost | hepatologija, transplantaciona hirurgija |
| ICD-9-CM | 50.5 |
| MeSH | D016031 |
| MedlinePlus | 003006 |
Najčešća tehnika je ortotopska transplantacija ili zamene obolele jetre celom jetrom od preminulog donora (u stanju moždane smrti), u kojoj se nativna jetra uklanja i zamenjuje organom donora, koji se plasira u isti anatomski položaj kao obolela jetra primaoca. Ova hirurška procedura (koja traje oko 5 časova), smatra se jednom od najsloženijih metoda u traplantologiji koja zahteva pažljiv izbor organa davaoca i visokostručnu implantaciju u telu primaoca. Postoje dve osnovne vrste transplantacije jetre. Kadaverična – kada je jetra dobijena od donora organa kod kojeg je ustanovljena moždana smrt, i sa živog donora, kada se deo jetre uzme od živog davaoca i presadi primaocu, najčešće detetu.
Pravovremena transplantacija je od suštinskog značaja za postizanje dobrih rezultata, jer ako je urađena pacijentu koji je u razumnom stanju, sa dobrom donorskom jetrom, ima oko 80% šanse za uspeh.
Od 10%-15% pacijenata sa alotransplantatom vraća se nakon transplantacije u u operacionu salu usled eksploracije abdomena usled krvarenja.[1]
Transplantacija jetre je pozitivnim zakonskim propisima strogo regulisana metoda i obavlja se samo u određenim centrima za transplantaciju od strane visoko obučenih lekara za transplantaciju i pomoćnog medicinskog tima. Trajanje operacije je od 4 do 18 sati u zavisnosti od ishoda.
Opšte informacije uredi
Transplantacija jetre je spasonosna procedura za pacijente sa hroničnom završnom bolešću jetre i za odabrane pacijente sa akutnom insuficijencijom jetre (ALF) .[2][3] Davalac jetre je osoba koja daje ili donira, celu ili deo svoje jetre pacijentu koji čeka, i kome je to potrebno. Graftovi jetre za transplantaciju mogu se dobiti od: umrlih donora (ortotopska transplantacija (OT) ili živih donora (transplantacija sa živih donora (TŽD).
Ortotopska transplantacija jetre se odnosi na proceduru u kojoj se obolela jetra uklanja iz tela pacijenta, a zdrava jetra donora se transplantira na istu lokaciju. Ova procedura je najčešći metod koji se koristi za transplantaciju jetre.
Transplantaciju sa živog donora podrazumeva da zdrava osoba donira deo svoje jetre primaocu. Ova procedura je sve uspešnija i obećava kao opcija za izbegavanje dugog čekanja zbog nedostatka donora jetre. To je takođe opcija kod dece, delom zato što su jetre veličine deteta jako male.
Druge metode transplantacije se koriste za osobe koje imaju potencijalno reverzibilno oštećenje jetre ili kao privremene mere za one koji čekaju transplantaciju jetre.
Tokom godina, tehnika transplantacije jetre pretrpela je velike promene, a došlo je i do poboljšanja u razumevanju fiziologije pre i posle transplantacije i uvođenja novijih i efikasnijih imunosupresivnih lekova i strategija za sprečavanje posttransplantacionih infekcija, tako da je npr. samo u Sjedinjenim Američkim Državama jednogodišnje preživljavanje pacijenata dostigao 87,6%, a preživljavanje grafta 82,4%.[4]
Transplantacija jetre sa živog donora uvedena je zbog sve veće potražnje za donorskim organima i sve većeg jaza između resursa (preminulih donora) i potražnje (živih primaoca). Veoma je važno dati prioritet pacijentima za alokaciju organa u programu transplantacije jetre sa umrlog donora (OT). Međutim, u obe situacije, mera kao što je sistem bodovanja je važna u predviđanju ishoda nakon transplantacije, tako da u tom smislu mora postojati ravnoteža između medicinskih rezervi pacijenta da bi izdržao veliku operaciju poput transplantacije jetre i njen verovatni ishod.
Za ortotopsku transplantaciju organ, alokacija (odobravanje) je prvobitno bila zasnovano na lokaciji pacijenta (kod kuće, u bolnici ili na jedinici intenzivne nege) i vremenu provedenom na listi čekanja. Međutim, korišćenjem objektivnijih matematičkih modela, zasnovanih na određenim odabranim faktorima rizika, kao što je model za krajnji stadijum bolesti jetre, sistem alokacije (odobravanja) je u nogim delovima sveta poboljšano.
Indikacije za transplantaciju jetre uredi
Spisak indikacija za transplantaciju jetre obuhvata sve uzroke krajnjeg stadijuma bolesti jetre koji su ireverzibilni i izlečivi ovim postupkom (vidi tabele 1 i 2) .[5]
| Akutna insuficijencija jetre |
| Hepatitis A, acetaminofen, autoimuni hepatitis |
| Hepatitis B |
| Hepatitis C, kriptogeni |
| Lekovi, hepatitis D |
| Vilsonova bolest, Bad-Kiari sindrom |
| Masna infiltracija - akutna masna jetra u trudnoći, Reieov sindrom |
| Ciroza nakon hronične bolesti jetre |
| Hronična infekcija virusom hepatitisa B |
| Hronična infekcija virusom hepatitisa C |
| Alkoholna bolest jetre |
| Autoimunski hepatitis |
| Kriptogena bolest jetre |
| Nealkoholna masna bolest jetre |
| Maligne bolesti jetre |
| Hepatocelularni karcinom |
| Karcinoidni tumor |
| Tumor ćelija ostrvaca |
| Epitelioidni hemangioendoteliom |
| Holangiokarcinom |
| Metabolička bolest jetre |
| Vilsonova bolest |
| Nasledna hemohromatoza |
| Nedostatak alfa-1 antitripsina |
| Bolest skladištenja glikogena |
| Cistična fibroza |
| Bolest skladištenja glikogena I i IV |
| Crigler-Najjar sindrom |
| Galaktozemija |
| Hiperoksalurija tipa 1 |
| Porodična homozigotna hiperholesterolemija |
| Hemofilija A i B |
| Vaskularne bolesti jetre |
| Bad—Kiari sindrom |
| Veno-okluzivna bolest |
| Holestatske bolesti jetre |
| Primarna bilijarna ciroza |
| Primarni sklerozirajući holangitis |
| Sekundarna bilijarna ciroza |
| Bilijarna atrezija |
| Alagilov sindrom |
| Bilerova bolest |
| Ostalo |
| Policistična bolest jetre odraslih |
| Nodularna regenerativna hiperplazija |
| Karolijeva bolest |
| Teška bolest transplantata protiv domaćina |
| Amiloidoza |
| Sarkoidoza |
| Povreda jetre |
| Neizlečivi ascites |
| Otporan na diuretike, ne reaguje na TIPS, ili je TIPS kontraindikovana |
| Hepatopulmonalni sindrom |
| Frakcija šanta >8%, plućna vaskularna dilatacija |
| Hronična hepatična encefalopatija |
| Uporni i nepopravljivi svrab |
Godine 1997. Američko društvo lekara za transplantaciju i Američko udruženje za proučavanje bolesti jetre postavili su minimalne kriterijume za listu pacijenata u završnom stadijumom bolesti jetre. Da bi se kvalifikovao za ovu listu,
- očekivano preživljavanje pacijent bi trebalo da bude ≤90% u roku od 1 godine bez transplantacije.
- da ransplantacija jetre može da dovede do produženog preživljavanja i poboljšanog kvaliteta života,[6]
- da je ishod nakon transplantacije jetre bolji za one sa hroničnom holestatskom bolešću jetre (uključujući primarnu bilijarnu cirozu i primarni sklerozirajući holangitis) u poređenju sa onima koji imaju hepatocelularni karcinom.
Akutna insuficijencija jetre uredi
Akutna insuficijencija jetre, koja nastaje iznenada, i razvija se u roku od nekoliko sati do nekoliko dana, po život je ugrožavajuće stanje zbog teška nekroza jetre. Fulminantnu insuficijenciju jetre (ALF i subfulminantnu insuficijenciju jetre) karakterišu encefalopatija, žutica i koagulopatija. To čini 5-6% svih pacijenata koji su podvrgnuti transplantaciji jetre.[4] Na Zapadu, toksičnost acetaminofenom je vodeći uzrok ALF-a, a hepatitis A, E, B i seronegativni hepatitis su drugi uobičajeni etiološki faktori. Glavni uzrok subfulminantne insuficijencije jetre je idiosinkratična povreda jetre izazvana lekovima (najčešće accitofenom).[7] Akutna insuficijencija jetre se pored predoziranje paracetamolom i drugim lekovima (npr antibiotici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, antikonvulzivi), može javiti i nakon upotrebe biljnih lekova i dodaka ishrani.
Pacijenti koji ispunjavaju kriterijume Kraljevskog koledža za hitnu transplantaciju pružaju veoma mali prostor za akciju i treba da se podvrgnu transplantaciji, što je pre moguće. Postoji 100% smrtnost ako se ovi odabrani pacijenti ne podvrgnu transplantaciji i to ili zbog otkazivanja jetre, zbog sepse i multiorganske insuficijencije.[7]
Pacijenti sa subakutnim zatajenjem imaju loš ishod sa skoro univerzalnim mortalitetom ako nisu transplantirani; ovim pacijentima može biti potrebna transjugularna biopsija jetre da bi se utvrdilo prisustvo masivne ili submasivne nekroze ćelija jetre. Kod ovih pacijenata je važno blagovremeno upućivanje jer u odsustvu transplantacije može doći do smrti od sepse i cerebralnog edema.
Hronična bolest jetre uredi
Pacijenti koji imaju projektovanu jednogodišnju smrtnost od 10% bez transplantacije jetre ulaze na listu čekanja u krajnjem stadijum bolesti jetre na osnovu rezultat serumskog bilirubina, INR, kreatinina i nivoa natrijuma. Ovaj rezultat je dinamičan i ponovo se procenjuje tokom određenog vremenskog perioda.[8]
Alkoholna bolest jetre (ABJ) uredi
Pacijent sa ABJ koji je apstinentan u periodu od najmanje 3-6 meseci i koji je bio na pregledu kod psihijatra, kandidat je za transplantaciju ako ima CTP skor ≥7, portalno hipertenzivno krvarenje ili epizodu spontanog bakterijskog peritonitis.[9] Ovi pacijenti mogu imati istovremenu infekciju virusom hepatitisa B ili C, što zahteva posebnu procenu. Takođe su skloniji razvoju hepatocelularnog karcinoma. Period apstinencije je obavezan kako bi se osiguralo da se oni ne vrate, kao i da bi se probao period bez alkohola tokom kojeg bi se funkcija jetre mogla oporaviti. Međutim, period apstinencije nije ujednačen, ali se trenutno pravilo apstinencije od 6 meseci uglavnom poštuje u američkim i evropskim programima transplantacije jetre.[10]
Akutni alkoholni hepatitis (AAH) je kontraindikacija za transplantaciju jetre jer nedostaje potreban period apstinencije, a iskustva sa transplantacijom jetre u ovoj situaciji su nedovoljna i različita. Ozbiljnost AAH se procenjuje korišćenjem skora Madrei diskriminantne funkcije (DF) koji predviđa rizik od rane smrti. Pacijenti sa DF skorom ≥32 se stavljaju na medikamentnu terapiju.[11]
Virusni hepatitis uredi
Hronična bolest jetre povezana sa virusom hepatitisa C (HCV) je najčešća indikacija za transplantaciju jetre u Sjedinjenim Američkim Državama.[12] Važno je znati pretransplantacijsko virusno opterećenje i genotip; jer ovo pomaže u predviđanju prognozi nakon transplantacije. Pacijenti sa dekompenzovanim hroničnim oboljenjem jetre povezanim sa HCV-om ne tolerišu terapiju interferonom, a oni sa visokim virusnim opterećenjem imaju velike šanse za recidiv u novom graftu. Serološki recidiv nakon transplantacije je univerzalan kod pacijenata koji imaju viremiju u vreme transplantacije. Na preživljavanje pacijenata negativno utiču:
- virusno opterećenje pre transplantacije
- status citomegalovirusa,
- poodmaklo doba primaoca,
- hiperbilirubinemija,
- povišen INR i
- poodmaklo doba donora.[13]
Retransplantacija kod ovih pacijenata sa rekurentnom HCV infekcijom i cirozom je kontroverzna. Efikasnost antivirusne terapije u prisustvu recidiva je upitna. Pacijenti sa ranim (u roku od jedne godine) agresivnim recidivom i neuspehom grafta imaju loš ishod nakon retransplantacije.
Hronična bolest jetre povezana sa virusom hepatitisa B je još jedna uobičajena indikacija za transplantaciju, a ovo je ranije takođe bilo povezano sa visokom prevalencijom rekurentne infekcije u transplantatu. Međutim, dostupnost imunoglobulina hepatitisa B (HBIG) i oralne terapije nukleozidima ili nukleotidima, reinfekcija transplantata i rekurentna bolest hepatitisa B je retka. Trajanje HBIG terapije i oralne antivirusne terapije je još uvek kontroverzno; nekoliko programa daje HBIG jednu godinu, dok ga drugi koriste doživotno.[14]
Holestatska bolest jetre uredi
Ozbiljnost holestatskih bolesti jetre kao što su primarna bilijarna ciroza (PBC) i primarni sklerozirajući holangitis (PSH) uzima se u obzir kod pacijenata sa skorom rizika koji predviđa > od 10% mortaliteta u jednoj godini bez transplantacije.[6]
Problemi sa kvalitetom života kao što su rekurentni holangitis koji zahtevaju ponovljene procedure drenaže (endoskopske ili perkutane), nepopravljiv svrab, ksantomatozna neuropatija i teška metabolička bolest kostiju su neke od drugih indikacija za transplantaciju.
Kod pedijatrijskih pacijenata, bilijarna atrezija i sklerozirajući holangitis su najčešći holestatski poremećaji koji zahtevaju transplantaciju, a bilijarna atrezija je glavni uzrok (60-70%) kod onih koji su podvrgnuti transplantaciji jetre.[15] Transplantacija jetre je neophodna kod većine pacijenata sa bilijarnom atrezijom, bez obzira na prethodnu Kasaijevu proceduru.
Drugi holestatski poremećaji koji mogu dovesti do ciroze i dekompenzacije koja zahteva transplantaciju su Alagilov sindrom i Bajlerova bolest.
Tumori jetre uredi
Ciroza je povezana sa godišnjom incidencom hepatocelularnog karcinoma od 2 do 8%.[16] Transplantacija jetre je postala glavni oslonac u lečenju ciroze u ranim fazama, jer nudi prednosti, i ne samo da je izlečiva, već minimizira rizik od recidiva i vodi računa o komplikacijama povezanim sa osnovnom cirozom.
Dok čekaju na transplantaciju, ovi pacijenti se obično podvrgavaju ili transarterijskoj hemoembolizaciji ili radiofrekventnoj ablaciji kao „mostu“ za definitivniju terapiju.
Drugi neuobičajeni primarni maligniteti jetre koji su indikacije za transplantaciju su epiteloidni hemangioendoteliom i hepatoblastom.
Metastatske lezije jetre imaju lošu prognozu; dakle, ne predstavljaju indikaciju za transplantaciju; međutim, neuroendokrini tumori nakon uklanjanja primarnog mogu imati dobar ishod nakon procedure.
Metabolička bolest jetre uredi
Metaboličke bolesti jetre koje izazivaju dekompenzaciju i nepovratno oštećenje tkiva jetre su indikacije za transplantaciju. One uključuju:
- Vilsonovu bolest,
- naslednu hemohromatozu i
- α1-antitripsinska bolest.
Kako metaboličke bolesti jetre takođe utiču i na druge organske sisteme; neophodna je evaluacija pre transplantacije jetre koja uključuje procenu ovih sistema kako bi se isključila sistemska bolest koja bi mogla da onemogućila transplantaciju.
Drugi metabolički poremećaji, koji utiču na ekstrahepatične organe dok su sintetičke funkcije jetre netaknute, poput hiperoksalurije tipa 1 ili porodične homozigotne hiperholesterolemije, su indikacije za transplantaciju pošto se ovaj metabolički poremećaj koriguje.
U detinjstvu, metabolički poremećaji koji predstavljaju indikaciju za transplantaciju su defekti ciklusa ureje, Criggler-Najjar sindrom, tirozinemija i cistična fibroza.
Vaskularni poremećaji uredi
Budd-Chiari sindrom karakteriše opstrukcija venskog odliva jetre bilo na nivou jetrenih vena i/ili donje šuplje vene, koja je povezana sa:
- mijeloproliferativnim poremećajima (50%),
- malignitetom (10%),
- hiperkoagulabilnim stanjima (15%),
- mrežama u IVC i
- paroksizmalnom noćnom hemoglobinurijom (5%).
Kod oko 20% pacijenata nije pronađen uzrok. Indikacije za transplantaciju kod ovih pacijenata su ustanovljena ciroza i akutna dekompenzacija jetre. Ovi pacijenti generalno zahtevaju upotrebu doživotne antikoagulantne terapije nakon transplantacije.[17]
Ostalo uredi
Komplikovana policistična bolest jetre (u kombinaciji sa ili bez bolesti bubrega) sa krvarenjem, infekcijom, bolom, masivnim povećanjem ciste, portalnom hipertenzijom, bilijarnom opstrukcijom i retko malignom transformacijom takođe predstavlja indikaciju za transplantaciju jetre. Ovi pacijenti mogu imati dobro očuvane sintetičke funkcije.
Autoimuni hepatitis (AIH) sam ili kao sindrom preklapanja sa PSC/PBC je još jedna indikacija za transplantaciju. Važno je identifikovati AIH jer su ovim pacijentima potrebne doživotne niske doze steroida.
Nealkoholni steatohepatitis je još jedan uzrok ciroze koji može zahtevati transplantaciju.
Prema međunarodnim smernicama, svakog pacijenta koji boluje od ciroze jetre procenjuje se da ima životni vek kraći od godinu dana i da treba da bude razmatran za transplantaciju. Težina bolesti jetre se ocenjuje od A do C. Obično su kandidati za transplantaciju svi pacijenti sa stepenom C i većina pacijenata stepena B. Transplantaciju treba obaviti što je moguće pre jer što je bolje stanje pacijenta u trenutku transplantacije, bolji su i rezultati operacije.
Kod pacijenata koji su kritično bolesni na intenzivnoj nezi, neuhranjeni, imaju aktivnu infekciju ili druga oštećenja organa kao što je oštećenje bubrega u vreme operacije, rezultati transplantacije su neizvesni.
Kontraindikacije za transplantaciju jetre uredi
| Apsolutne kontraindikacije |
| Teška kardiopulmonalna bolest |
| Ekstrahepatični malignitet (onkološki kriterijumi za izlečenje nisu ispunjeni) |
| Aktivna zloupotreba alkohola/supstanci |
| Akutni alkoholni hepatitis |
| Aktivna infekcija/nekontrolisana sepsa |
| Nedostatak psihosocijalne podrške/nemogućnost pridržavanja medicinskih propisa i tretmana |
| Smrt mozga |
| Relativne kontraindikacije |
| Zrele godine |
| Sindrom stečene imunodeficijencije |
| Holangiokarcinom |
| Difuzna tromboza portalne vene |
Teška kardiopulmonalna bolest uredi
Teška plućna hipertenzija ili hipoksemija koja je rezultat hepatopulmonalnog sindroma (HPS) - predstavlja neopravdani rizik za pacijente u toku transplantacije.[5]
- Srednji plućni arterijski pritisak (PAP) od ≥50 mmHg je apsolutna kontraindikacija za transplantaciju pošto je smrtnost posle procedure 100%.
- Kod onih čiji je PAP između 35-50 mmHg imaju 50% smrtnosti nakon transplantacije.
- Pacijenti sa blagom plućnom hipertenzijom sa srednjim PAP <35 mmHg su pogodni kandidati.[18]
Mortalitet kod pacijenata sa hepatopulmonalnim sindrom (HPS) se povećava na oko 30% u prisustvu arterijske hipoksemije (<50 mmHg PaO2 ).[19]
Hronična opstruktivna bolest disajnih puteva zavisna od kiseonika i uznapredovala plućna fibroza - su kontraindikacije za transplantaciju, dok su reaktivna bolest disajnih puteva, hidrotoraks jetre, gubitak mišića i infekcija, kao reverzibilna stanja, samo relativne kontraindikacije.
Simptomatska koronarna arterijska bolest, teška ventrikularna disfunkcija, uznapredovala kardiomiopatija, teška valvularna bolest srca i aortna stenoza sa lošom ventrikularnom funkcijom - su apsolutne kontraindikacije za transplantaciju. Nakon bajpas operacije ili revaskularizacije i angioplastike u kojoj je ishemija miokarda rešena, ovi pacijenti bi se mogli razmotriti za transplantaciju.
Aktivna zloupotreba alkohola i supstanci uredi
Aktivni unos alkohola ili zloupotreba supstanci - apsolutna je kontraindikacija za transplantaciju. Period apstinencije pre transplantacije je obavezan, dok period apstinencije nije dobro definisan (uglavnom je potrebno 6 meseci).[20] Ovaj period apstinencije daje vremena da se akutna povreda jetre oporavi (ako uopšte dođe do oporavka); takođe pruža mogućnost za psihosocijalnu procenu i pripremu kako bi se minimizirala mogućnost recidiva nakon transplantacije. Oko 20–26% pacijenata nastavlja da uzima teški alkohol u roku od 4,5 godine od transplantacije; ovo negativno utiče na preživljavanje grafta.[21]
Akutni alkoholni hepatitis - kontraindikacija je za transplantaciju u skoro svim programima. Nema dovoljno podataka o ishodu transplantacije kod ovih pacijenata pošto ne postoji period apstinencije.[11]
Psihosocijalna podrška uredi
Pacijentima nakon transplantacije potrebna je dobra socijalna podrška, u protivnom postoji nedostatak usaglašenosti sa imunosupresivnim lekovima što će na kraju dovesti do gubitka transplantata.[5]
Starost uredi
Kako je uznapredovala starost povezana sa kardiopulmonalnim faktorima rizika, stariji pacijenti zahtevaju opsežnu procenu kako bi se isključile apsolutne kontraindikacije kao što su teška kardiopulmonalna bolest i malignitet.
Pokazalo se da pacijenti stariji od 60-65 godina imaju nižu stopu preživljavanja nakon 1 godine i 5 godina od onih koji su mlađi.[22] Međutim, mnogi centri za transplantaciji trenutno prihvataju 70 godina kao granicug starosti za transplantaciju, jer su pokazali dobre rezultate sa ovom politikom.[23]
Gojaznost uredi
Bolesno gojazni pacijenti (BMI > 40) imaju povećan petogodišnji mortalitet nakon transplantacije zbog povezanog kardiovaskularnog morbiditeta.[24] Primaoci koji imaju BMI > 35 kg/m2 zahtevaju strogo individualni pristu, u skladu sa iskustvom hirurga.[5]
HIV infekcija uredi
Pacijenti sa HIV infekcijom imaju bolji opstanak zbog efikasnosti visokoaktivne antiretrovirusne terapije (HAART). Međutim, oni imaju i druge komplikacije koje mogu biti fatalne, poput hroničnog hepatitisa C i ciroze. Ranije je HIV bio apsolutna kontraindikacija za transplantaciju, zbog straha od progresije bolesti sa imunosupresijom; međutim, sa dostupnošću visoko efikasnih antiretrovirusnih lekova, kontrola virusa je poboljšana i transplantacija se sada nudi selektivno. Apsolutna kontraindikacija za transplantaciju kod ovih pacijenata uključuje nekontrolisanu HIV bolest sa multirezistentnošću na lekove, leukoencefalopatiju, uznapredovalu pothranjenost, potrebu za održavanjem života i oportunističke infekcije.[14]Transplantaciju kod ovih pacijenata treba obaviti u saradnji sa stručnjacima za upravljanje HIV infekcijama.[5]
Druge infekcije uredi
Pneumoniju, sepsu, bakteriemiju, osteomijelitis i gljivičnu infekciju treba adekvatno lečiti pre transplantacije, a stalno prisustvo bilo koje od ovih infekcija je apsolutna kontraindikacija.[5]
Ostalo uredi
Retransplantacija zbog rekurentne HCV infekcije, autoimunog hepatitisa, alkoholne bolesti jetre, nealkoholnog steatohepatitisa i hepatocelularnog karcinoma su neke od kontroverznih oblasti, iako same po sebi nisu kontraindikacije. To je zato što je preživljavanje i pacijenata i transplantata dugoročno suboptimalno. Prethodne abdominalne operacije produžavaju dužinu operacije, gubitak krvi i komplikacije vezane za proceduru transplantacije. Tromboza portalne vene, koja se nekada smatrala kontraindikacijom, više nije tako osim u prisustvu difuzne tromboze.[25] Pacijentima sa ekstrahepatičnim malignitetom je potreban najmanje 5-godišnji interval bez tumora pre nego što se razmotre za transplantaciju.[26] Holangiokarcinom, koji je nekada bio indikacija za transplantaciju jetre, sada je relativna kontraindikacija zbog lošeg ishoda, posebno kod onih sa uznapredovalom bolešću.[5]
Transplantacija jetre sa živog donora uredi
Transplantacija jetre od živog donora nastala je da bi se prevazišao nedostatak organa donora, posebno u zemljama u kojima praktično nije postojao program za preminule donore. Napredak u tehničkim aspektima procedure, intraoperativnoj i postoperativnoj nezi i primaoca i donora, zajedno sa uvođenjem boljih protokola imunosupresije, doveli su do preživljavanja transplantata i pacijenata od preko 90% u većini velikih centara.
Apsolutne kontraindikacije uredi
- Donor koji ima makrosteatozu (>20%) na biopsiji jetre se odbija.
- Ostatak zapremine jetre manji od 25%. Ovo je problem posebno kada je graft desnog režnja veliki. Nikada nije problem kada je levi bočni segment predloženi transplantat i retko je problem ako se uzme graft levog režnja.
- Zakon o transplantaciji ljudskih organa u Indiji ne dozvoljava nepovezano doniranje; ovo je da se spreči davanje pod bilo kakvom prinudom i da se izbegne bilo kakva trgovina organima. Međutim, nepovezana donacija je prihvatljiva u drugim zemljama kao što su Hong Kong, Koreja, Kina, Japan i tako dalje.
- Živi davalac treba da ima između 18 i 55 godina. Donja granica je starosna dob u kojoj se može dati zakonska saglasnost.[5]
Relativne kontraindikacije uredi
- Indeks telesne mase davaoca >30 je generalno povezan sa makrosteatozom, takvim donorima se savetuje da smanje telesnu težinu, a potrebno im je uraditi i biopsiju jetre da bi se isključila steatoza >20%. Ako u porodici postoje drugi potencijalni donor, oni se odbijaju kao davaoci jetre.[5]
- Indeks slabljenja jetre <5 na običnom CT skeniranju ukazuje na steatozu; stoga se takvi davaoci ili odbijaju ili u odsustvu drugih davalaca treba da smanje telesnu težinu i urade biopsiju da bi se isključila makrosteatoza >20% .
- Donori se retko odbijaju zbog anatomskih razloga (dvostruka arterija, dupla portalna vena ili više od dve hepatične vene) jer se sa ovim razlozima može lako uhvatiti u koštac tokom implantacije, i zato oni više ne isključuju donaciju. Međutim, određene anatomske anomalije, na primer, portalna vena tipa E kod donora gde postoji više pritoka segmentne portalne vene na desnoj strani koja se drenira u levu portalnu venu je kontraindikacija za transplantacija jetre od živog donora.[27]
- Svi tipovi bilijarne anatomije kod donora (kako ih je klasifikovao Huang) su prihvatljivi.[28] Veoma retko ako u donoru postoji više kanala (više od 3 žučna kanala) za anastomozu, onda se donor odbija.[29]
Komplikacije uredi
Najčešđe komplikacije nakon transplantacije jetre sa živog donora su:
- krvarenje,
- infekcija,
- bolni rezovi,
- mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka i
- produženi oporavak.[30]
Velika većina primalaca se oporavku u roku od 2-3 meseca.[31]
Operacija transplantacije jetre sa živog donora radi se samo u velikim specijalnim centrima u kojima je smrtnost donora 0,5 do 1,0. Veoma mali broj pacijenata zahteva transfuziju krvi tokom ili posle operacije, dok se velika većina donatora u potpunosti oporavlja u roku od 2-3 meseca.[31]
Izvori uredi
- ^ Terzić, Branka (2017). „Ortotopska transplantacija jetre (OTJ) U: Anestezija i perioperativna medicina kod pacijenata sa transplantiranim organom” (PDF).
- ^ Yu AS, Keeffe EB. Liver transplantation. In: Zakim D, Boyer TD, editors. Hepatology: A Textbook of Liver Disease. 4th edition. Philadelphia, Pa, USA: Elsevier; 2003. pp. 1617–1656
- ^ Consensus Conference. Consensus conference: indications for Liver Transplantation, January 19 and 20, 2005, Lyon-Palais Des Congrès: text of recommendations (long version) Liver Transplantation. 2006;12(6):988–1011.
- ^ a b US Scientific Registry (UNOS). Richmond (VA): United Network for Organ Sharing, 2006, http://www.unos.org/ [Ref list]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k Varma, Vibha; Mehta, Naimish; Kumaran, Vinay; Nundy, Samiran (2011). „Indications and Contraindications for Liver Transplantation”. International Journal of Hepatology. 2011: 121862. ISSN 2090-3448. PMC 3189562
. PMID 22007310. doi:10.4061/2011/121862.
- ^ a b Lucey MR, Brown KA, Everson GT, et al. Minimal criteria for placement of adults on the liver transplant waiting list: a report of a national conference organized by the American Society of Transplant Physicians and the American Association for the Study of Liver Diseases. Liver Transplantation and Surgery. 1997;3(6):628–637.
- ^ a b Lee WM. Acute liver failure. The New England Journal of Medicine. 1993;329(25):1862–1872.
- ^ Barber KM, Pioli S, Blackwell JE, Collett D, Neuberger JM, Gimson AE. Development of a UK score for patients with end-stage liver disease. Hepatology. 2007;46, article 510A
- ^ Neuberger J, Schulz KH, Day C, et al. Transplantation for alcoholic liver disease. Journal of Hepatology. 2002;36(1):130–137.
- ^ Everhart JE, Beresford TP. Liver transplantation for alcoholic liver disease: a survey of transplantation programs in the United States. Liver Transplantation and Surgery. 1997;3(3):220–226.
- ^ a b Bonet H, Manez R, Kramer D, et al. Liver transplantation for alcoholic liver disease: survival of patients transplanted with alcoholic hepatitis plus cirrhosis as compared with those with cirrhosis alone. Alcoholism. 1993;17(5):1102–1106
- ^ Curry MP. Hepatitis B and hepatitis C viruses in liver transplantation. Transplantation. 2004;78(7):955–963.
- ^ Charlton M, Ruppert K, Belle SH, et al. Long-term results and modeling to predict outcomes in recipients with HCV infection: results of the NIDDK liver transplantation database. Liver Transplantation. 2004;10(9):1120–1130.
- ^ a b Fink SA, Brown RS. Current indications, contraindications, delisting criteria, and timing for liver transplantation. In: Busuttil RW, Klintmalm GB, editors. Textbook on Liver Transplantation. 2nd edition. chapter 7. New York, NY, USA: Elsevier; 2009. pp. 95–113.
- ^ UNOS Policy 3 Appendix 3B, 2011, http://optn.transplant.hrsa.gov/PoliciesandBylaws2/policies/pdfs/policy_15.pdf.
- ^ Sherman M. Hepatocellular carcinoma: epidemiology, risk factors, and screening. Seminars in Liver Disease. 2005;25(2):143–154.
- ^ Klein AS. Management of Budd-Chiari syndrome. Liver Transplantation. 2006;12(11):S23–S28
- ^ Klein AS. Management of Budd-Chiari syndrome. Liver Transplantation. 2006;12(11):S23–S28.
- ^ Krowka MJ, Plevak DJ, Findlay JY, Rosen CB, Wiesner RH, Krom RAF. Pulmonary hemodynamics and perioperative cardiopulmonary-related mortality in patients with portopulmonary hypertension undergoing liver transplantation. Liver Transplantation. 2000;6(4):443–450
- ^ Lim JK, Keeffe EB. Liver transplantation for alcoholic liver disease: current concepts and length of sobriety. Liver Transplantation. 2004;10(10):S31–S38.
- ^ DiMartini A, Day N, Dew MA, et al. Alcohol consumption patterns and predictors of use following liver transplantation for alcoholic liver disease. Liver Transplantation. 2006;12(5):813–820.
- ^ Keswani RN, Ahmed A, Keeffe EB. Older age and liver transplantation: a review. Liver Transplantation. 2004;10(8):957–967.
- ^ Lipshutz GS, Hiatt J, Ghobrial RM, et al. Outcome of liver transplantation in septuagenarians: a single-center experience. Archives of Surgery. 2007;142(8):775–781.
- ^ Lipshutz GS, Hiatt J, Ghobrial RM, et al. Outcome of liver transplantation in septuagenarians: a single-center experience. Archives of Surgery. 2007;142(8):775–781.
- ^ Manzanet G, Sanjuán F, Orbis P, et al. Liver transplantation in patients with portal vein thrombosis. Liver Transplantation. 2001;7(2):125–131.
- ^ Ahmed A, Keeffe EB. Current Indications and Contraindications for Liver Transplantation. Clinics in Liver Disease. 2007;11(2):227–247.
- ^ Nakamura T, Tanaka K, Kiuchi T, et al. Anatomical variations and surgical strategies in right lobe living donor liver transplantation: lessons from 120 cases. Transplantation. 2002;73(12):1896–1903.
- ^ Huang TL, Cheng YF, Chen CL, Chen TY, Lee TY. Variants of the bile ducts: clinical application in the potential donor of living-related hepatic transplantation. Transplantation Proceedings. 1996;28(3):1669–1670.
- ^ Soin AS, Kumaran V, Rastogi AN, et al. Evolution of a reliable biliary reconstructive technique in 400 consecutive living donor liver transplants. Journal of the American College of Surgeons. 2010;211(1):24–32.
- ^ „Liver Transplant Surgery: Success Rate, Recovery Time, Survival Rate & Donor”. eMedicineHealth (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-08.
- ^ a b „Best Liver Transplant in India: Procedure, Process & Criteria”. www.relainstitute.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-08.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
