Trovanje olovom
Trovanje olovom, takođe poznato kao plumbizam i saturnizam, je vrsta trovanja izazvana teškim metalima u telu.[1] Mozak je najosetljiviji na trovanje olovom[1]. Simptomi mogu uključivati bol u stomaku, zatvor, glavobolju, razdražljivost, probleme sa pamćenjem, neplodnost i peckanje u rukama i stopalima.[2] Ovo trovanje uzrokuje skoro 10% intelektualnih invaliditeta inače nepoznatog uzroka a može dovesti i do problema u ponašanju.[1] Neki od efekata su trajni.[1] U teškim slučajevima može doći do teške anemije, konvulzija, kome ili smrti.[2][1]
| Trovanje olovom | |
|---|---|
| Sinonimi | Plumbism, colica pictorum, saturnism, Devon colic, painter's colic |
 | |
| Rendgenski snimak koji pokazuje karakterističan nalaz trovanja olovom kod ljudi - guste metafizne linije. | |
| Specijalnosti | toksikologija |
| Simptomi | Intelektualni invaliditet, bol u stomaku, zatvor, glavobolje, razdražljivost, problemi sa pamćenjem, nemogućnost rađanja dece, peckanje u rukama i stopalima[1] |
| Komplikacije | Anemija, napadi, koma[1] |
| Uzroci | Izloženost olovu preko kontaminiranog vazduha, vode, prašine, hrane, potrošačkih proizvoda[1] |
| Faktori rizika | Deca[1] |
| Dijagnostički metod | Nivo olova u krvi[1] |
| Slična oboljenja | Anemija zbog nedostatka gvožđa, malabsorpcija, anksiozni poremećaj, polineuropatija |
| Prevencija | Uklanjanje olova iz kuće, poboljšano praćenje i edukacija na radnom mestu, zakoni koji zabranjuju olovo u proizvodima[1] |
| Lečenje | Helaciona terapija[1] |
| Lekovi | dimerkaprol, dimerkaptosukcinska kiselina[1] |
| Smrtnost | 540.000 (2016)[1] |
Opšte informacije uredi
Olovo je element koji spada u grupu teških metala. Njegova atomska masa je 207,21, tačka topljenja je 327,46 °C, i temperatura isparavanja relativno niska (između 400 °C i 500 °C). Olovo je plavičasto sivi, meki metal, svežeg preseka srebrnasto sjajna, ali vrlo brzo potamni.[3]
Zbog lakoće obrade, olovo je pre nekoliko hiljada godina u Kini bilo široko korišćeno, kako u legurama, tako i u procesu emajliranja porcelanskih posuda. U u starom Rimu njegove soli su korišćene u procesu bojenja, a samo olovo koje se koristi čak i za pravljenje posuđa.
U prošlosti olovo je našlo svoju primenu ne samo kao boja, već i u proizvodnji štampanih slova, kristalnog stakla, sačme, polivinilnih omotača električnih kablova, baterija, guma, a kao tetraetil olovo u naftnoj industriji. Oklovo ima i značajnu ulogu u stomatologiji, kao sastojak amalgama. Zbog utvrđene toksičnosti, olovo i njegova jedinjenja su poslednjih nekoliko decenija povučeni su iz upotrebe gde god je to moguće i , zamenjena manje toksičnim materijama.[4]
Međutim tetraoksid olovo koje je poznatiji kao minijum, kao idealno antikorozivno sredstvo, i dalje je u svakodnevnoj upotrebi.
Farmakokinetika uredi
Farmakokinetika olova (Pb) kod ljudi je složena. Veliki broj ljudi na globalnom nivou je u stanju pozitivnog balansa olova od rođenja.
U Sjedinjenim Američkim Državama je u poslednje četiri decenije postignut značajan napredak u smanjenju broja dece sa povišenim nivoom olova u krvi (BLL). Podaci za period od 1976. do 1980. godine Nacionalne zdravstvene agencije za ishranu ukazuju da je oko 88% dece uzrasta 1 do 5 godina imalo BLLs ≥ 10 μg/dl. Od tada, procenat je naglo opada, sa 4,4% u periodu od 1991. do 1994. godine na 1,6% tokom 1999–2002, i konačno na 0,8% tokom 2007–2010.
Nacionalne procene geometrijske srednje vrednosti (GM) BLL za decu uzrasta od 1 do 5 godina značajno su opadale tokom vremena, tako da se GM BLL od 1976. do 1980. godine kretao od 15 μg/dl do procenjene GM BLL za 2015–2016 od 0,82 µg/dl.[5][6]
Prema podacima iz Indije ova zemlja ima najveći broj obolele dece - više od 275 miliona, sa nivoom olova u krvi većim od pet mikrograma po decilitru, jer stručnjaci kažu da je u Indiji unos olova preko hrane, tečnosti i vazduha kod dece i do pet puta veći nego kod odraslih, u poređenju sa telesnom težinom.[7]
Gastrointestinalna apsorpcija olova uredi
Procenat apsorpcije olova kroz gastrointestinalni (GI) trakt je promenljiv. Deca su u većem riziku od apsorpcije olova od odraslih. Apsorpcija olova zavisi od nekoliko faktora, uključujući fizički oblik olova, veličinu progutanih čestica, vreme prolaska kroz GI i nutritivni status osobe koja je unosila.
Apsorpcija olova je obrnuto proporcionalna veličini čestica; što je čestica manja, olovo se potpunije apsorbuje. Dakle, izlaganje olovnoj prašini dovodi do veće apsorpcije od izlaganja ekvivalentnoj količini olova iz čipova olovne boje.
Apsorpcija olova se povećava kada je prisutan i nedostatak gvožđa, cinka i/ili kalcijuma. Apsorpcija olova je takođe povećana neuhranjenošću, pri čemu se apsorpcija olova smanjuje ako su u ishrani fosfor, riboflavin, vitamin C i vitamin E. Niskoenergetski (kalorični) unos i unos sa visokim sadržajem masti su povezani sa povećanom apsorpcijom olova.
Apsorpcija olova je obrnuto proporcionalna hronološkoj starosti. Generalno, otprilike 30–50% olova koje unesu deca se apsorbuje, u poređenju sa otprilike 10% olova koje unose odrasli.
Apsorpcija olova preko kože uredi
Elementarno i neorgansko olovo se ne apsorbuje kroz netaknutu kožu. Organska jedinjenja olova (npr tetraetil olovo) se može apsorbovati kroz kožu.
Apsorpcija olova inhalacijom uredi
Ako se udahne u stanju finih čestica, olovo se može apsorbovati direktno kroz pluća ili ga mukocilijarno stablo može preneti do grla, gde se proguta i apsorbuje preko gastrointestinalnog sistema.
Količina unetih čestica olova koja se javlja kroz respiratorni sistem zavisi od:
- veličine čestica,
- respiratornog volumena pacijenta,
- količine depozicije
- mukocilijarnog klirensa udahnutog olova.
Najveći deo (skoro 100%) olova udahnutog kao isparenje apsorbuje se direktno kroz pluća.
Distribucija olova u telu uredi
Apsorbovano olovo koje se ne izlučuje prvenstveno se razmenjuje između sledeća tri sistema:
- Krv
- Meko tkivo (jetra, bubrezi, pluća, mozak, slezina, mišići i srce)
- Mineralizacija tkiva (kosti i zubi)
- Krv
Nakon apsorpcije, olovo ulazi u krvni sistem. Olovo u krvi se prvenstveno nalazi u crvenim krvnim zrncima (RBC). Iako krv uglavnom nosi samo mali deo ukupnog opterećenja tela olovom, ona služi kao početni rezervoar apsorbovanog olova i distribuira olovo po celom telu, čineći ga dostupnim drugim tkivima, mada krv služi i za izlučivanje.
Poluvreme eliminacije olova u krvi odraslih ljudi procenjeno je na 1 mesec, dok kod dece može biti i do 10 meseci.
Približno 99% olova u krvi je povezano sa eritrocitima; preostalih 1% se nalazi rastvoreno u krvnoj plazmi, koja prenosi olovo između različitih sistema. Olovo u krvi je takođe važno jer je BLL najrasprostranjenija mera izloženosti olovu. Manje osetljivi eritrocitni protoporfirin (EP) test se takođe koristi kao indirektna potvrda povišenog BLL. EP testovi, međutim, ne mere ukupno opterećenje tela i povišeni su u drugim procesima bolesti kao što je nedostatak gvožđa.
- Meko tkivo
Olovo se brzo distribuira u meka tkiva putem krvi koja distribuira olovo u različite organe i tkiva. Studije na životinjama pokazuju da jetra, pluća i bubrezi imaju najveću koncentraciju olova u mekim tkivima odmah nakon akutnog izlaganja. Mozak je takođe mesto distribucije, olova pa tako u hipokampusu može doći do selektivne akumulacije olova u mozgu.
Deca zadržavaju više olova u mekim tkivima nego odrasli.
Poluvreme eliminacije olova u mekim tkivima je približno 40 dana.
- Mineralizacija u tkivima
Većina zadržanog olova u ljudskom telu se na kraju deponuje u kostima. Kosti i zubi odraslih sadrže više od 90% ukupnog tereta olovna u telu, dok je taj nivo neršto niži i iznosi oko 75%.
Olovo u mineralizirajućim tkivima nije ravnomerno raspoređeno, sa akumulacijom u delovima kostiju koji su podvrgnuti najaktivnijoj kalcifikacije u vreme izlaganja.
Kost se posmatra kao dvostruki odeljak, sa relativno plitkim labilnim odeljkom (trabekularna kost), gde je poluvreme eliminacije 90 dana, i dubokim inertnim pregradom (kortikalna kost), gde poluvreme eliminacije može biti 10-30 godine. Labilna komponenta lako razmenjuje koštano olovo sa krvlju, dok se olovo u inertnoj komponenti može čuvati decenijama. U vremenima fiziološkog stresa, telo može da mobiliše zalihe olova u kostima, čime se povećava nivo olova u krvi.
Mobilizacija olova iz kosti u krv se povećava tokom perioda trudnoće, laktacije, menopauze, fiziološkog stresa, hronične bolesti, hipertireoze, bolesti bubrega, preloma kostiju i poodmaklog uzrasta, a pogoršava se sa nedostatkom kalcijuma. Shodno tome deponovane količine olova predstavljaju poseban rizik jer je su potencijalni endogeni izvor olova koji može da održi BLL dugo nakon što se izlaganje završi.
Zubi se takođe smatraju delom terminalnog odeljka. Olovo se akumulira u zubima tokom dužeg perioda, posebno u dentinu dečijih zuba, što može omogućiti merenje kumulativne izloženosti olovu.[8]
Izlučivanje uredi
Većina olova apsorbovanog u telo se izlučuje ili putem bubrežnog klirensa preko mokraće ili putem bilijarnog klirensa preko fecesa. Procenat izlučenog olova i vreme izlučivanja zavise od brojnih faktora. Značajni pad BLL kod osobe može potrajati nekoliko meseci, ili ponekad godina, čak i nakon potpunog uklanjanja iz izvora izloženosti. Za kliničare koji procenjuju pacijenta sa potencijalnim trovanjem olovom važno je da ispitaju potencijalnu trenutnu i ranu izloženost olovu i potraže druge faktore koji utiču na biokinetiku olovom (npr loša ishrana).
Kinetika majke i fetusa uredi
Olovo lako prolazi kroz placentu, a fetus zadržava olovo kumulativno tokom cele gestacije. Specifični zdravstveni problemi, kao što su neuhranjenost i nedostatak gvožđa, mogu dovesti do veće apsorpcije olova kod majke. Povišeni nivoi olova kod majke kasnije rezultuju većom distribucijom olova na fetus.
Mehanizmi toksičnosti uredi
Olovo nema fiziološku ulogu u ljudskom telu, već ima brojne štetne mehanizme toksičnosti. Olovo ima visok afinitet prema sulfhidrilnim grupama. Zbog toga je posebno toksičan za više enzimskih sistema, uključujući one potrebne za sintezu hema (ferokelataza) i antioksidante (superoksid dismutaza, katalaza, glutation peroksidaza).
Mnogi od toksičnih efekata olova takođe su rezultat njegove inhibicije ćelijske funkcije koja zahteva kalcijum. Olovo se vezuje za proteine aktivirane kalcijumom sa mnogo većim (105 puta) afinitetom od kalcijuma. Interakcija olova i kalcijuma sa ćelijskim strukturama zavisi od koncentracije prisutnih slobodnih jona (Pb 2+ i Ca 2+ ). Pb 2+ i Ca 2+ se takmiče na plazma membrani za transportne sisteme, koji utiču na njihov ulazak ili izlazak (Ca 2+ kanali i Ca 2+ pumpa.) Intraćelijski Ca 2+ je puferovan proteinima, endoplazmatskim retikulumom i mitohondrije; Pb2+ remeti ovu intracelularnu homeostazu Ca2+. A (Ca2+)-(Pb2+)-(Pb 2+ ) na mitohondrijama. Pb 2+ stupa u interakciju sa brojnim efektorskim mehanizmima zavisnim od Ca2+, kao što su kalmodulin, protein kinaza C, Ca2+ zavisni K+ kanali u plazma membrani i oslobađanje neurotransmitera.
Pretpostavlja se da olovo izaziva više oksidativnog stresa kod žena i više regulacije gena koji reaguju na oksidativni stres, dok muškarci imaju više proteolitičke destrukcije; u oba slučaja dolazi do stvaranja izmenjenih/denaturisanih samosastavnih sastojaka koji izazivaju upalu i gubitak homeostaze neuronskih i imunoloških funkcija.[9]
Simptomi trovanja olovom uredi
1. Glavobolje, razdražljivost, umor, poteškoće sa spavanjem, teškoće u učenju ili koncentraciji, agresivno ponašanje
2. Bol u trbuhu, zatvor, povraćanje, mučnina, gubitak težine.
3. Gubitak sluha
4. Anemija, neuobičajeno bledilo, usporen rast, napadi, koma, nepravilan hod
5. Oštećenje bubrega, gubitak apetita
6. Smanjenje senzacija
7. Slabost mišića
Trovanje olovom je najčešće hronično stanje, koje retko uzrokuje akutne simptome. Sa ili bez akutnih simptoma, trovanje na kraju ima nepovratne efekte (kognitivni deficiti, periferna neuropatija, progresivna bubrežna insuficijencija).
Rizik od kognitivnog oštećenja povećava se kada koncentracija olova u celoj krvi tokom dužeg vremenskog perioda iznosi 10 μg/dl (0.48 μmol / L), iako može biti u nižim koncentracijama. Ostali simptomi (abdominalni grčevi, bolovi sa leve strane, tremor, promene raspoloženja) su mogući ako je koncentracijom olova u krvi> 50 μg/dl (> 2.4 μmol / L).
Encefalopatija se razvija kada je koncentraciji olova u krvi> 100 μg/dl (> 4,8 μmol / l).
Kod dece, akutno trovanje olovom može izazvati razdražljivost, smanjenu pažnju i akutnu encefalopatiju. Edem mozga koji se razvija nakon 1-5 dana, uzrokujući trajno ozbiljno povraćanje, poremećaj kretanje, promene u svesti, konvulzivni sindrom i komu. Encefalopatiji može prethoditi nekoliko sedmica razdražljivosti i smanjena aktivnost igara. Hronično trovanje olovom kod dece može izazvati oligofreniju, napade, agresivno ponašanje, razvojno zaostajanje, hronični bol u trbuhu i anemiju.
Kod odraslih sa profesionalnim trovanjem, razvoj simptoma (promene ličnosti, glavobolja, bol u trbuhu, neuropatija) karakteristična je za prvih nekoliko sedmica od trovaea ili kasnije. Encefalopatija nije tipična.
Deca i odrasli mogu imati anemiju, jer olovo ometa normalno formiranje hemoglobina. Kod dece i odraslih koji udišu tetra-etil- ili tetra-metil olovo (iz olovnog benzina), pored karakterističnih simptoma trovanja olovom, moguć je i razvoj toksične psihoze.
Encefalopatija uredi
Razvoj encefalopatije smatra se najštetnijim olovnim rizikom po zdravlje. Mikrovaskulatura dečjeg mozga u razvoju je jedinstveno podložna visokoj toksičnosti olova, koju karakteriše cerebelarna hemoragija, povećana propustljivost krvno-moždane barijere i vazogeni edem.
Dosadašnje studije o toksičnom dejstvu olova na mozak mladih životinja pokazale su oštećenje krvno-moždane barijere, koje se u teškim oblicima javlja kao hemoragična encefalopatija.
Neuropatija uredi
Ćelijski, intracelularni i molekularni mehanizmi neurotoksičnosti olova su brojni.[11] Olovo utiče na mnoge biološke aktivnosti na različitim nivoima kontrole, uključujući kanale sa naponom i prvi, drugi i treći sistem glasnika.
Olovo takođe utiče na postnatalnu reorganizaciju mozga kroz sledeće poznate mehanizme:
- Smanjena gustina oligodendrita
- Taloženje mijelina
- Kortikalna sinaptogeneza
- Indukcija prerane diferencijacije glijalnih ćelija
- Blokada kalcijumskih kanala osetljivih na napon
- Interferencija sa neurotransmiterima
- Neorganizovano sinaptičko orezivanje
- Interferencija sa protein kinazama
Jedna studija je otkrila da je hronična profesionalna izloženost dovela do atrofije i povećanih lezija bele materije godinama nakon prestanka izlaganja u ispitivanoj grupi radnika.[12] Utvrđeno je da su ukupni volumen mozga, frontalni i ukupni volumen sive mase i parijetalni volumen bele mase smanjeni. Viši izmereni nivoi kostiju takođe su bili povezani sa regionalno smanjenim zapreminama u cingulatnom girusu i insuli.
Olovo takođe utiče na slušni nervni sistem. Izloženost olovu utiče na provodljivost u distalnom slušnom nervu i na slušni put u donjem moždanom stablu. Suptilna oštećenja slušne obrade mogu imati duboke efekte na učenje.
Tradicionalno, neuromuskularni poremećaj povezan sa trovanjem olovom je bila čisto motorna neuropatija. Klasični oblik olovne neuropatije sastoji se od slabosti koja prvenstveno uključuje ekstenzore zgloba i prstiju, ali koja se kasnije širi na druge mišiće.[13]
Verovatnije je da će se motorna neuropatija razviti nakon relativno kratkotrajnog izlaganja visokim koncentracijama olova i evoluira na subakutni način. Pacijenti takođe mogu retko primetiti senzorne i autonomne neuropatske karakteristike.
Predloženo je da je verovatnije da je tradicionalni motorički sindrom povezan sa subakutnim trovanjem olovom oblik porfirije izazvane olovom, a ne direktan neurotoksični efekat olova.
Pre 1925. godine, toksična neuropatija izazvana olovom bila je česta pojava. U modernim vremenima, to je izrazita retkost.
Kompromitovana funkcija enzima uredi
Olovo utiče na biosintezu hema, izazivajući anemiju pri visokim nivoima u krvi; međutim, na niskim nivoima, Pb2+ izaziva mikrocitozu (smanjen srednji korpuskularni volumen [MCV] i srednji korpuskularni hemoglobin [MCH]) i kompenzatorno povećanje broja eritrocita.
Olovo se nepovratno vezuje za sulfhidrilnu grupu proteina, izazivajući oštećenu funkciju bez ikakvog vidljivog praga. Enzimi delta-aminolevulinska kiselina dehidrataza, koja katalizuje formiranje porfobilinogenog prstena, i ferohelataza, koja katalizuje ugradnju gvožđa u protoporfirinski prsten, su ugroženi olovom.
Inhibicija ovih enzima može početi sa nivoima olova od čak 5 µg/dl. Ako je ferohelataza inhibirana (kao kod toksičnosti olova) ili je prisutno neadekvatno gvožđe, gvožđe se zamenjuje cinkom i koncentracije cink protoporfirina se povećavaju. Glavna posledica ovog efekta je smanjenje nivoa hemoglobina u cirkulaciji. Može biti prisutno bazofilno mrljanje eritrocita.
Nefropatija uredi
Trovanje olovom inhibira ćelije proksimalne tubularne obloge. Abnormalnosti koje se mogu videti kod toksičnosti olova uključuju aminoaciduriju, fosfaturiju i glikozuriju (Fankonijev sindrom). Ovi efekti su reverzibilni. Ovaj akutni oblik nefropatije se češće javlja kod dece. Giht kao posledica nefropatije izazvane olovom je tipično dugoročna komplikacija izloženosti olovu na radnom mestu (naziva se saturninski giht).
Hronična olovna nefropatija, hronični tubulointersticijski nefritis na biopsiji, javlja se u uslovima dugotrajne izloženosti olovu i često je povezana sa hipertenzijom i gihtom.
Dijagnoza hronične olovne nefropatije je teža jer laboratorijske abnormalnosti uočene kod akutne intoksikacije olovom nisu prisutne kod hronične izloženosti olovu.
Povećan krvni pritisak uredi
U meta-analizi koja se fokusira na epidemiološku ponovnu procenu veze između krvnog pritiska i olova u krvi, Navrot et al. otkrili da je ova povezanost bila slična kod muškaraca i žena.[14] U kombinovanim studijama, dvostruko povećanje koncentracije olova u krvi bilo je povezano sa porastom sistolnog pritiska za 1 mmHg i povećanjem dijastolnog pritiska za 0,6 mmHg. Ova studija sugeriše da postoji slaba povezanost između krvnog pritiska i olova u krvi.
Promenjena reproduktivna funkcija uredi
Toksičnost olova je povezana sa smanjenom plodnošću. Utvrđeno je da muškarci sa povišenim nivoom olova imaju smanjen broj spermatozoida i poremećenu pokretljivost spermatozoida.
Kod žena je prijavljena povećana neplodnost, mrtvorođenost i pobačaji u vezi sa toksičnošću olova, kao i smanjena porođajna težina ploda.
Trovanje olovom je takođe kod žena povezano sa menstrualnim nepravilnostima.
Abnormalnosti kostiju uredi
Akumulacija olova u koštanim ćelijama može imati toksične posledice po sam status kostiju. Razvoj skeleta i regulaciju skeletne mase na kraju određuju 4 različite vrste ćelija: osteoblasti, ćelije obloge, osteoklasti i osteociti. Ove ćelije, koje oblažu i prodiru u mineralizovani matriks, odgovorne su za formiranje matriksa, mineralizaciju i resorpciju kostiju, pod kontrolom sistemskih i lokalnih faktora.
Sistemske komponente regulacije uključuju paratiroidni hormon, 1,25-dihidroksivitamin D-3 i kalcitonin. Lokalni regulatori uključuju brojne citokine i faktore rasta. Trovanje olovom direktno i indirektno menja mnoge aspekte funkcije koštanih ćelija.
Prvo, olovo može indirektno da promeni funkciju ćelija kostiju kroz promene u cirkulišućim nivoima tih hormona, posebno 1,25-dihidroksivitamina D-3, koji modulira funkciju koštanih ćelija.
Drugo, olovo može direktno da promeni funkciju koštanih ćelija tako što inhibira sposobnost koštanih ćelija da reaguju na hormonsku regulaciju. Na primer, 1,25-dihidroksivitamin D-3 stimulisana sinteza osteokalcina, proteina koji vezuje kalcijum sintetisanog u osteoblastnim koštanim ćelijama, inhibirana je niskim nivoom olova. Oštećena proizvodnja osteokalcina može inhibirati stvaranje nove kosti, kao i funkcionalno spajanje osteoblasta i osteoklasta.
Treće, olovo može narušiti sposobnost ćelija da sintetišu ili luče druge komponente koštanog matriksa, kao što je kolagen.
Konačno, olovo može direktno uticati ili zameniti kalcijum u aktivnim mestima sistema prenosnika kalcijuma, što dovodi do gubitka fiziološke regulacije.
Kompartmentalna analiza ukazuje da se kinetička distribucija i ponašanje intracelularnog olova u osteoblastima i osteoklastima dešava perturbacijom sistema mesindžera kalcijuma i cikličnog adenozin monofosfata (cAMP) u ovim ćelijama.
Olovna linija se odnosi na metafiznu liniju povećane radiogustine koja se javlja kod trovanja olovom. Histološka lezija se sastoji od poremećene resorpcije kalcifikovane metafizne hrskavice, depresivnog taloženja kostiju na hrskavičnim površinama i akumulacije brojnih multinukleatnih džinovskih ćelija, od kojih neke sadrže inkluzije olova.
Olovna linija je rezultat nesposobnosti ćelija koje resorbuju hrskavicu izazvane olovom da razgrađuju mineralizovani matriks, sa rezultujućim oštećenjem metafizne resorpcije hrskavice. Radiogustina olovne linije je zbog uporne mineralizovane metafizne hrskavice, a ne zbog primarne koštane promene ili samog olova.
Druge abnormalnosti uredi
Olovo takođe može izazvati druge znake i simptome.
- Olovna kolika
Olovna kolika je simptom hroničnog trovanja olovom i povezana je sa tvrdoglavim zatvorom.
- Bertonova linija
Bertonova linija ili gingivalna olovna linija je tamnoplava linija duž desni koja označava trovanje olovom. Obično se javlja kada je trovanje olovom povezano sa lošom oralnom higijenom.
- Aktivaciju protein kinaze C
Olovo izaziva aktivaciju protein kinaze C (PKC).[15] i vezuje se za PKC jače nego Ca 2+ , njegov fiziološki aktivator. Ovo dodatno pogoršava problem sa otpuštanjem neurotransmitera koji je gore opisan. Promena funkcije PKC takođe kompromituje sisteme drugog glasnika unutar ćelije, što dovodi do daljih promena u ekspresiji gena i sintezi proteina.
- Hemoragična encefalopatija
Pri višim nivoima u krvi, Pb2+ remeti funkciju endotelnih ćelija u krvno-moždanoj barijeri. Ovo može dovesti do hemoragične encefalopatije, koju karakterišu napadi i koma.
Izvori izloženosti olovu uredi
Svi uzroci trovanja olovom su ekološki, međutim, izvori olova su prilično različiti.
Boja na bazi olova ostaje najznačajniji izvor izloženosti dece olovu u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako je olovo u bojama prepoznato kao izvor neurotoksičnih efekata pre jednog veka, tek 1977. godine Komitet za bezbednost potrošačkih proizvoda je odredio da se olovo više neće dodavati bojama za stanovanje. Međutim, ovo nije rešilo probleme propadanja boje u starijim domovima i upotrebe olovne boje za spoljašnje površine ili umetničke poduhvate.
Ljuštenje i zaprašivanje olovne boje je daleko najveći izvor izloženosti olovu kod dece. Međutim, i drugi izvori olova u okruženju deteta mogu dovesti do akutnog trovanja olovom ili doprineti već povišenom nivou olova u krvi.[16]
Pokazalo se da deca koja žive u ili blizu radionica za reciklažu olovnih baterija u Indiji imaju povišen nivo olova u krvi do 200 mikrograma po decilitru, kaže dr Abas Mahdi, šef Odeljenja za biohemiju na Medicinskom univerzitetu Kralj Džordž u Indiji Utar Pradeš.[7]
Iako prema podacima od septembra 2019, Agencije UN za životnu sredinu 73 zemlje imaju pravno obavezujuće kontrole ograničenja proizvodnje, uvoza i prodaje olovnih boja, to je samo 38% svih zemalja na planeti. U mnogim zemljama nije zabranjena upotreba olovnih boja u domovima i školama, što značajno povećava rizik od izlaganja dece olovu. Stručnjaci kažu da se količina olova u bojama u nekim zemljama bila i do 400 puta veća od one dozvoljene u razvijenim zemljama.[7]
Kako se poslednje broj vozila u zemljama sa niskim i srednjim prihodima utrostručio od 2000. godine, to je dovelo do povećanja reciklaže olovno-kiselinskih baterija, koja se često vrši na nebezbedan način.[7] Čak polovina korišćenih olovno-kiselinskih baterija završi u neformalnoj ekonomiji...a tokom neregulisanih i često nelegalnih praksi reciklaže, kućišta se nasilno otvaraju prosipanjem kiseline i olovne prašine po zemlji, otapanjem olova u otvorenim pećima, proizvodnjom toksičnih isparenja i prašine koja zagađuje obližnja stambena naselja.[7]
Radno okruženje uredi
Odrasli se mogu izložiti dejstvu ili doneti olovnu prašinu kući sa svog posla na odeći, rukama, kosi i obući. U zanimanja kod kojih postoji veća izloženošću olovu spadaju:
- farbanje ili lepljenje tapeta,
- renoviranje stanova,
- popravka nameštaja,
- topljenje ili rudarenje olova,[18]
- obuka u vatrenom oružju,
- popravka automobila,
- proizvodnja ili reciklaža baterija,[19]
- izgradnja mostova, tunela ili uzdignutih autoputeva.
Hobi uredi
Određeni hobiji mogu kontaminirati dom olovnom prašinom ili isparenjima ili kontaminirati pacijentovu odeću, ruke, kosu ili cipele. Primeri uključuju topljenje olova za domaće musketne kugle ili pribor za pecanje, gađanje u mete, pravljenje vitraža (umetnici mogu da koriste olovni lem i čvrsto olovo, koje obavija komade stakla i uokviruje umetničko delo) i keramiku.
Zemljište uredi
Iako je olovo u potpunosti uklonjeno iz benzina do 1995. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, čestice olova koje se emituju u izduvnim gasovima motora i dalje opstaju u nekim zemljištima u blizini glavnih puteva.
Pored toga, dotrajala spoljašnja olovna boja može kontaminirati tlo oko starih domova. Deca koja se igraju na golom tlu rizikuju da budu izložena olovu, a članovi porodice mogu na svojim cipelama uneti kontaminirano zemljište u kuću.[20]
Gradovi koji su ranije bili lokacija topionica olova možda još uvek imaju zemljište zagađeno olovom.
Keramika uredi
Olovo se koristi u nekim keramičkim glazurama jer proizvodi određene boje i pomaže u sprečavanju pucanja. Nepravilno pečene glazure i glazure koje se pokvare mogu da ispuste olovo u hranu i piće, posebno ako je kontakt produžen ili ako je hrana vruća ili kisela.
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je uspostavila ograničenja olova koji se može izlučiti iz komercijalno napravljenih ili uvezenih proizvoda, ali za ručno rađeni predmete ne postoji ovakva regulativa.
Keramika kupljena u stranim zemljama i predmeti koji nisu namenjeni za upotrebu u ishrani takođe mogu da izlučuju visoke nivoe olova.
Narodni lekovi uredi
Neke latinoameričke, indijske, azijske i bliskoistočne prakse narodne medicine smatraju da su teški metali terapeutski. Utvrđeno je da određeni narodni lekovi za probavne tegobe sadrže veoma visok nivo olova. Neki od lekova koje sadrže olovo su: Azarcon, Alarcon, Coral, Pai-loo-ah i Greta. Proizvod je verovatno kapsula ili narandžasti ili žuti prah koji se proguta.
Neki komplementarni proizvodi mogu biti kontaminirani (zagađeni) ili sadrže visoke nivoe toksina. Ovo je važan rizik jer konzumiranje bilja ili preparata sa, na primer, visokom dozom žive ili olova, što može biti rizično za pacijente.[21][22][23]
Ajurvedski lekovi, na primer, podeljeni su u dve glavne grupe: samo biljni i rasa shastra.[21] Rasa shastra je drevna praksa koja namerno kombinuje bilje sa metalima, kao što su živa, olovo, gvožđe i cink, ili mineralima, kao što su liskun i dragulji (npr, biser). Rasa shastra lekari tvrde da su ovi lekovi terapijski bezbedni, ako se pravilno pripremenjuju i administriraju (uključujući procese čišćenja, za uklanjanje neželjenih supstanci i unapređenje terapijskih moći).
Međutim, u slučajnom uzorku, komercijalno pripremljenih ajurvedskih lekova kupljenih preko interneta, skoro 21% preparata sadrži merljive nivoe olova, žive ili arsena.[21] Tako, da dnevne doza toksičnih metala i nesprovedeni testovi kvaliteta tih proizvoda, ne daju garanciju i mogu da ugroze bezbednost pacijenata.
Olovni lem uredi
Lemljenje stvara sitne fragmente i čestice olova veličine prašine, kao i isparenja olova. Lemovi sa različitim koncentracijama olova koriste se u elektronskoj industriji i u izradi vitraža. Neki ljudi ih mogu koristiti za pravljenje pribora za pecanje ili u projektima kućnih vodovoda, iako je to nezakonito. Domaći aparati za destilaciju pića mogu biti zalemljeni olovom, što može dovesti do ispiranja olova u piće.
Godine 1995, FDA je zabranila konzerve za hranu zalemljene olovom, ali neke se i dalje mogu povremeno ilegalno uvoziti u Sjedinjene Američke Države, posebno u etničke prodavnice.
Voda za piće uredi
Većina javnih izvora vode se rutinski testira i ne prelaze granice olova Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) manje od 15 delova na milijardu (ppb). (Za flaširanu vodu, granica je manja od 5 ppb.) Međutim, voda može postati kontaminirana ako naiđe na stare cevi zalemljene olovom ili slavine koje sadrže olovo unutar starih zgrada. Nivoi olova su najviši u vodi koja se ostavi u cevima duže od nekoliko sati iu vrućoj ili kiseloj vodi.
Početkom 2000-ih, utvrđeno je da su nivoi olova u snabdevanju vodom za piće u Vašingtonu iznad EPA standarda.[24][25] Uzrok je bio neizvestan, ali je možda bio posledica promene tehnika prečišćavanja vode. Novije procene su zabeležile nivoe olova koji su u skladu sa standardima EPA.
U periodu 2014–2015, stanovnici Flinta, Mičigen, bili su izloženi olovu u vodi za piće zbog promene izvora vode i nedostatka odgovarajuće kontrole korozije. Zbog ove izloženosti, procenat dece sa povišenim BLL značajno se povećao sa 3,1% na 5%.[25][26]
Pribor za pecanje uredi
Olovni utezi i topovi su mali i glatki i radoznala deca ih lako progutaju, posebno kada oponašaju odrasle koji koriste svoje zube da manipulišu priborom.
Kostimski/igrački nakit uredi
Jeftin nakit koji se prodaje deci, često se prodaje u automatima, bio je izvor nekoliko dokumentovanih slučajeva akutnog trovanja olovom. Deca lako žvaću ili sišu ove predmete ili ih nenamerno gutaju. Nakit igračke koji sadrži olovo je zabranjena opasna supstanca, ali takvi predmeti mogu ostati na tržištu. Posebno je sumnjiv uvozni nakit. Došlo je do smrti u 2006. godini od trovanja olovom nakon gutanja šarma iz para patika koje su ostale neprepoznate, što ilustruje izazove u identifikaciji i upravljanju slučajevima trovanja olovom. [ 18 ]
Tegovi za zavese uredi
Neki utezi za zavese su napravljeni od olova i mogu se progutati. Ušivene su u rub zavesa ili porub zavesa.
Umetnička uljana boja uredi
Jedna boja likovne uljane boje, takozvana bela ljuspica, sadrži olovo-karbonat. Mnogi umetnici smatraju da ne postoji zamena za ovaj proizvod, koji povećava trajnost slike. Umetnici su uspešno lobirali za izuzeće bele boje u ljuskama iz zabrane američke Komisije za bezbednost potrošačkih proizvoda iz 1977. godine za olovnu boju.
Vinilne mini roletne uredi
Vinilne mini roletne napravljene pre 1997. mogu da sadrže olovo. Vremenom, izlaganje toploti i sunčevoj svetlosti pogoršava vinil i stvara se olovna prašina na površini. Roletne napravljene od olova su povučene i zabranjene od strane Komisije za bezbednost potrošačkih proizvoda 1997. godine, ali do tada su milioni ovih roletni već bili prodati. Verovatno je da se još uvek nalaze u mnogim američkim domovima.
Kreda za bilijar uredi
Industrija često negira upotrebu olova kao sredstva za bojenje krede za biljar. Ipak, studija iz 1996. godine je zaključila da su 3 od 23 testirane marke krede za bilijare sadržale olovo, od kojih 1 čak 7.000 delova olova na milion (ppm).
Dečije igračke uredi
Komisija za bezbednost potrošačkih proizvoda kontinuirano proverava novoproizvedene igračke na opasne supstance uključujući olovo ili olovnu boju. Dečije igračke, međutim, mogu da sadrže olovo, posebno automobili, avioni ili kamioni, oslikane igračke i olovni vojnici ili druge figurice.
Stakleno posuđe (olovni kristal) uredi
Kao i keramika, olovni kristal može ispirati olovo u hranu ili piće, posebno ako postoji produženi kontakt ili ako je piće kiselo. Stručnjaci savetuju da se pića ne čuvaju u posudi od olovnog kristala ili da se redovno piju iz kristala. Nikada se ne smeju koristiti olovne kristalne flašice za bebe.
Pribor za jelo uredi
Mnogi restorani koriste pribor za jelo koji je recikliran od otpadnog aluminijuma i za koji se pokazalo da sadrži visok nivo olova. Da je to tako navodi Džon Pvamang, vršilac dužnosti šefa Agencije za zaštitu životne sredine Gane, u kojoj su vlasti otkrile do 60% veću izloženost olovu u restoranima koji koriste olovom kontaminirani pribor za jelo i pripremu hrane. [7]
Kohl uredi
Kohl je drevna crna kozmetika koju još uvek koriste neke žene na Bliskom istoku, u Aziji i Africi. Često sadrži mlevenu galenit, metalni mineral i izvor olova. Neke kulture stavljaju kohl na pupčane panjeve novorođenčadi ili ga koriste za ukrašavanje očiju i lica dece. Iako je kohl nezakonit u Sjedinjenim Državama, može se naći u nekim etničkim prodavnicama ili može biti dostupan za kupovinu na mreži. Putnici mogu doneti kohl kući u Sjedinjene Države nesvesni opasnosti.
Meksičke bombone uredi
Studije su otkrile visok nivo olova u mnogim meksičkim bombonima, posebno u onima sa tamarindom ili čili prahom kao sastojkom.
Takođe se pokazalo da mastilo koje se koristi za štampanje omota za bombone sadrži opasne količine olova.
Projektili uredi
Olovo se koristi za pravljenje projektila od sredine 15. veka. Njegova široka dostupnost, savitljivost i velika gustina i dalje ga čine idealnim za ovu svrhu. Danas je većina metaka za sačmarice, pištolje i puške napravljena od olovnog jezgra okruženog bakarnim ili čeličnim omotačem kako bi se olovo zaštitilo od promene oblika pri velikim brzinama. Ekonomični čvrsti olovni meci su takođe dostupni, kao i tradicionalne olovne musketne kugle.
Radoznala mala deca će lako progutati projektile. Buckshot (male kuglice olova koje koriste lovci) mogu ostati u kuvanoj divljači i nenamerno biti pojedene. Takođe, olovo iz projektila koji ostane u kiseloj sinovijalnoj tečnosti zglobova može da se apsorbuje u krv.
Izvori uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „Lead poisoning”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-22.
- ^ a b „Lead: Health Problems Caused by Lead | NIOSH | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2021-10-27. Pristupljeno 2021-11-22.
- ^ R. E. Engel, D. J. Hammer, R. J. M. Horton, N. M. Lane, L. A. Plumlee, Environmental lead and public health, Research Triangle, Park, NC Environmental Protection Agency. Air Pollution Control Office Publication No. AP 90 (1971), pp. 1-34
- ^ S. Hernberg, Prevention of occupational poisoning from inorganic lead, Work Environ. Health, (1973), 10: 53-61
- ^ Raymond J, Wheeler W, Brown MJ, Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Lead screening and prevalence of blood lead levels in children aged 1-2 years--Child Blood Lead Surveillance System, United States, 2002-2010 and National Health and Nutrition Examination Survey, United States, 1999-2010. MMWR Suppl. 2014 Sep 12. 63 (2):36-42. [Medline].
- ^ US EPA, ORD (2015-02-06). „EPA's Report on the Environment (ROE)”. www.epa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-22.
- ^ a b v g d đ „Svako treće dete u svetu „izloženo otrovnom olovu“”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2020-07-31. Pristupljeno 2021-11-22.
- ^ Needleman HL, Gunnoe C, Leviton A, et al. Deficits in psychologic and classroom performance of children with elevated dentine lead levels. N Engl J Med. 1979 Mar 29. 300(13):689-95. [Medline].
- ^ Kasten-Jolly J, Lawrence DA. Sex-specific effects of developmental lead exposure on the immune-neuroendocrine network. Toxicol Appl Pharmacol. 2017 Nov 1. 334:142-157.
- ^ Cecil KM, Brubaker CJ, Adler CM, Dietrich KN, Altaye M, Egelhoff JC, et al. (May 2008). Balmes J (ed.). "Decreased brain volume in adults with childhood lead exposure". PLOS Medicine. 5 (5): e112. . PMC 2689675
. PMID 18507499. doi:10.1371/journal.pmed.0050112 //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2689675. Nedostaje ili je prazan parametar |title=(pomoć). - ^ Mason LH, Harp JP, Han DY. Pb neurotoxicity: neuropsychological effects of lead toxicity. Biomed Res Int. 2014. 2014:840547. [Medline].
- ^ Stewart WF, Schwartz BS, Davatzikos C, Shen D, Liu D, Wu X, et al. Past adult lead exposure is linked to neurodegeneration measured by brain MRI. Neurology. 2006 May 23. 66(10):1476-84. [Medline].
- ^ Thomson RM, Parry GJ. Neuropathies associated with excessive exposure to lead. Muscle Nerve. 2006 Jun. 33(6):732-41.
- ^ Nawrot TS, Thijs L, Den Hond EM, Roels HA, Staessen JA. An epidemiological re-appraisal of the association between blood pressure and blood lead: a meta-analysis. J Hum Hypertens. 2002 Feb. 16(2):123-31.
- ^ Bressler J, Kim KA, Chakraborti T, Goldstein G. Molecular mechanisms of lead neurotoxicity. Neurochem Res. 1999 Apr. 24(4):595-600.
- ^ Kennedy C, Yard E, Dignam T, Buchanan S, Condon S, Brown MJ, et al. Blood Lead Levels Among Children Aged MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2016 Jul 1. 65 (25):650-4.
- ^ Brodkin E, Copes R, Mattman A, Kennedy J, Kling R, Yassi A (January 2007). "Lead and mercury exposures: interpretation and action". CMAJ. 176 (1): 59–63. . PMC 1764574 . PMID 17200393. doi:10.1503/cmaj.060790 //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1764574. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - ^ Bartrem C, Tirima S, von Lindern I, von Braun M, Worrell MC, Mohammad Anka S, et al. Unknown risk: co-exposure to lead and other heavy metals among children living in small-scale mining communities in Zamfara State, Nigeria. Int J Environ Health Res. 2013 Sep 17.
- ^ van der Kuijp TJ, Huang L, Cherry CR. Health hazards of China's lead-acid battery industry: a review of its market drivers, production processes, and health impacts. Environ Health. 2013 Aug 3. 12:61.
- ^ Zahran S, Mielke HW, McElmurry SP, Filippelli GM, Laidlaw MA, Taylor MP. Determining the relative importance of soil sample locations to predict risk of child lead exposure. Environ Int. 2013 Aug 22. 60C:7-14.
- ^ a b v Saper RB, Phillips RS, Sehgal A, Khouri N, Davis RB, Paquin J, et al. Lead, mercury, and arsenic in US-and indian-manufactured ayurvedic medicines sold via the internet. Am Med Assoc. 2008;300(8):915–23.
- ^ Ben-Arye E, Schiff E, Zollman C, Heusser P, Mountford P, Frenkel M, et al. Integrating complementary medicine in supportive cancer care models across four continents. Med Oncol. 2013;30(2):1–7.
- ^ Markman M. Safety issues in using complementary and alternative medicine. J Clin Oncol. 2002;20(18s):39s–41.
- ^ Elevated Lead in D.C. Drinking Water - A Study of Potential Causative Events, Final Summary Report. EPA; August 2007:[Full Text].
- ^ a b Lead exposure in children: prevention, detection, and management. Pediatrics. 2005 Oct. 116(4):1036-46.
- ^ Kennedy C, Yard E, Dignam T, Buchanan S, Condon S, Brown MJ, et al. Blood Lead Levels Among Children Aged MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2016 Jul 1. 65 (25):650-4. [Medline]. [Full Text].
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
