Трњина

Trnjina
	Plodovi
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Rosids
Red:	Rosales
Porodica:	Rosaceae
Rod:	Prunus
Podrod:	Prunus subg. Prunus
Sekcija:	Prunus sect. Prunus
Vrsta:	P. spinosa
Binomno ime
	Prunus spinosa; L.
Sinonimi
	Spisak Druparia spinosa Clairv.; Prunus acacia Crantz ex Poir.; Prunus acacia Crantz; Prunus acacia-germanica Crantz; ;

Trnjina (lat. Prunus spinosa) je vrsta šljive u narodu poznata i kao divlja šljiva ili crni trn. Ima je u Evropi, zapadnoj Aziji i na severozapadu Afrike.^[2]^[3] Takođe je naturalizovana i na Novom Zelandu i na istoku Severne Amerike.^[3]

Opis uredi

Trnjina pripada grupi listopadnih grmolikih biljaka, sa veoma gustom i granatom krošnjom, i trnjem. Dostiže visinu do 5 m. Izgled i boja kore stabla se menja tokom starenja od sive i sa puno lenticela i dlačica do tamnijih tonova. Koren biljke se razvija duboku u podlogu. Pupoljci ove biljke su veličine 1-2 mm, sa puno ljuspica.^[4] Listovi su veličine oko 5 cm, nalaze se na kratkim drškama. Raspored listova je spiralan. Cvetovi trnjine su beličasti, prečnika oko 1,5 cm, smešteni su na kratkim drškama i uglavnom su pojedinačni. Vreme cvetanja je od marta do aprila. Plod je tamnoplava do tirkizna, okrugla koštunica, veličine oko 1,5 cm.^[4] Sazreva u periodu od jula do avgusta. Seme čine koštice, dužine oko 8 mm, nepravilnog oblika.^[4]

Rasejavanje i razmnožavanje uredi

Rasejavanje se obavlja pomoću insekata, a razmnožavanje preko semena ili vegetativnim delovima biljke kao što su koren i stablo.^[4]

Stanište uredi

Najčešće se može naći na otvorenim staništima, pobrđima i šikarama, u hrastovim šumama. Odlično adaptirana biljka na različite uslove staništa u pogledu temperature i tipa podloge. Na Rtnju se može naći u krasu.^[4] Uspeva uz rubove šuma, na neplodnim zemljištima i pašnjacima, po brežuljcima, kraj puteva, naročito na suvom, kamenitom i sunčanom zemljištu. Podnosi niske temperature i do -30 °C i pogodna je za zaštitu strmih i jaružastih terena od erozije zbog obilja široko razvedenog korenovog sistema.

U Srbiji trnjina je široko rasprostranjena vrsta u pojasu hrastovih šuma. Raste i na području Stare planine, pokraj Tamiša, kraj obodnih kanala i poljskih puteva. Nalazi se do 1.000 odnosno do 1.300 i 1.500 m nadmorske visine.

Rasprostranjenost uredi

Trnjina je rasprostranjena u skoro celoj Evropi, Maloj Aziji, Iranu i delu severne Afrike.

Hemijski sastav uredi

Trnjina od hemijskih materija sadrži:

Najviše vitamin C, zatim vitamine A, B1, B2, B6, E,
Ugljene hidrate (glukozu, fruktozu, saharozu),
Fenolna jedinjenja (antocijane, tanine)
Organske kiseline (jabučnu i dr)
Vodu.
Mineralne materije (natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe i fosfor)
Tanine (u plodu i kori)
Gorke materija (u stabljici i lišću ima kalijuma, kalcijuma i flavonoida, a u plodu ima pektina, jabučne i cijanovodonične kiseline i vitamina C).

Plod uredi

Plodovi dozrevaju u jesen. Zovu ih divljim šljivama. Sadrže organske kiseline, invertni šećer i vitamin C. Zbog pektina i tanina ukus im je nagorak i stežuće opor. Slađe su tek posle prvih mrazeva. Iako septembarske trnjine izgledaju zrele, njihov sok ili džem ipak ima dovoljno oporosti da nadraži osetljiv želudac.

Prerađuju se u kompote, sokove, mešane marmelade, vino, rakiju, sirće i likere. Zimi se uglavnom suše, u rerni, na temperaturi oko 400 S, i koriste za voćne čajeve i kompote.

Lekovitost uredi

Od listova bogatih C vitaminom pravi se čaj. Sirup i čaj od cvetova su blaga sredstva za jačanje želuca, otvaranje, i podsticanje lučenja mokraće. Uklanjaju kožne osipe i nečistoće. U narodnoj medicini duža upotreba čaja preporučuje se kod uvećanja prostate. Trnjine leče zapaljenja sluzokože organa za varenje. Kompot je odličan tonik za creva, obnavlja crevnu floru i pospešuje stolicu. U narodnoj medicini se smatra da sveže isceđen sok trnjine povoljno utiče na upale želuca, da čisti pluća i da je izvanredno delotvoran protiv žutice.