Википедија

Turkana

Jezero Turkana (ranije: „Rudolfovo jezero“) je sa 6405 km² najveće jezero u Keniji. Krajnji sever jezera pripada Etiopiji. Nalazi se u istočnoafričkoj Velikoj rasednoj dolini.[1] Oko jezera se uzdižu vrhovi, delom još aktivnih, vulkana.

Turkana
Turkana
Koordinate3° 35′ 17″ S; 36° 07′ 02″ I / 3.588056° S; 36.117222° I / 3.588056; 36.117222
3° 35′ 17″ S; 36° 07′ 02″ I / 3.588056° S; 36.117222° I / 3.588056; 36.117222
Tippustinjsko, bezotočno
Zemlje basena Kenija,  Etiopija
Maks. dužina290 km
Maks. širina32 km
Površina6.405 km2
Maks. dubina73 m
Zapremina204 km3
Nad. visina360,4 m
Turkana na karti Kenije
Turkana
Turkana
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Jezero Turkana je najveće stalno pustinjsko jezero na svetu. Po hemijskom sastavu vode, jezero je alkalno.[2] Po zapremini, to je četvrto najveće slano jezero na svetu.[3] Voda jezera se može koristiti za kuvanje, ali ne i za piće. Tri reke se ulivaju u ovo bezotočno jezero. Klima na severu Kenije je veoma sušna i stoga je vegetacija oskudna. To su većinom stepe. Oko jezera su česti nilski krokodili (oko 14.000), škorpioni i zmije. Nacionalni parkovi oko jezera Turkana su pod zaštitom UNESKO kao Svetska baština.

Jezero Turkana je sada ugroženo izgradnjom brane Gilgel Gibe III u Etiopiji zbog ograničavanja pritoka reke Omo koja snabdeva većinu vode jezera.[4]

Iako je jezero bilo korišteno — i u izvesnom stepenu se još uvek koristi — za vodu za piće, njegov salinitet (blago slanast) i veoma visoki nivoi fluorida (mnogo veći nego u fluorisanoj vodi) ga generalno čine nepodesnim. Jezero je takođe bilo i izvor bolesti koje se šire kontaminiranom vodom. Zajednice na obalama jezera sve više se oslanjaju na podzemne izvore za vodu za piće.[5] Iste karakteristike koje ga čine nepodesnim za piće ograničavaju njegovu upotrebu u navodnjavanju.[6] Klima je topla i veoma suva.

Vetar na obali i na moru može biti izuzetno jak, jer se jezero zagreva i hladi sporije od kopna. Česte su iznenadne, nasilne oluje. Tri reke (Omo, Turkvel i Kerio) se ulivaju u jezero, ali bez oticanja, jedini gubitak vode je isparavanjem. Zapremina i dimenzije jezera su promenljive. Na primer, njegov nivo je pao za 10 m (33 ft) između 1975. i 1993. godine.[7] Uprkos nedostatku oticanja, u ekologiji se često smatra delom sliva Nila, ili je barem povezana njim, zbog njegove praistorijske veze sa ovim sistemom i sličnosti u njihovoj vodenoj fauni.[6]

Prvi Evropljani koji su otkrili ovo jezero bili su 1888. grof Samuel Teleki i Ludvig Riter fon Hehnel. Nazvali su ga po austrijskom prestolonasledniku Rudolfu. Današnje ime jezero je dobilo 1975. po plemenu koje živi u okolini.

Geologija uredi

Jezero Turkana je obeležje istočnoafričkog rascepa.[8] Rascep je oslabljeno mesto u Zemljinoj kori zbog razdvajanja dve tektonske ploče, često praćeno grabenom, ili koritom, u kome se može sakupljati jezerska voda. Raskol je počeo kada je istočna Afrika, podstaknuta strujama u plaštu,[9] počela da se odvaja od ostatka Afrike, krećući se ka severoistoku. Trenutno je graben širok 320 km na severu jezera, 170 km na jugu. Ovaj rascep je jedan od dva i naziva se Veliki ili Istočni rascep. Postoji još jedan na zapadu, Zapadni Rift.

Stene u podlozi regiona datirane su pomoću dva analitička određivanja na pre 522 i 510 miliona godina (mya). U to vreme nije bilo nikakvih razdora. Rascep je signaliziran vulkanskom aktivnošću kroz oslabljenu koru. Najstarija vulkanska aktivnost u regionu desila se u brdima Nabval severoistočno od Turkane i datirana je na pre 34,8 miliona godina u kasnom eocenu.[10]

Vidljive tektonske karakteristike regiona su rezultat ekstenzivnih ekstruzija bazalta preko basena Turkana-Omo u prozoru 4,18–3,99 miliona godina.[11] Oni se zovu bazalti Gombe grupe. Podeljeni su na Mursi bazalte i Gombi bazalte.

Kratkoročne fluktuacije nivoa jezera u kombinaciji sa periodičnim izbacivanjem vulkanskog pepela preko regiona dovele su do slučajnog nanošenja slojeva prizemnog pokrivača preko bazalnih stena. Ovi horizonti se mogu preciznije datirati hemijskom analizom tufa.[12] Pošto se veruje da je ovaj region bio evoluciono gnezdo hominina, datumi su važni za generisanje dijahronog niza fosila, kako hominoidnih tako i nehominoidnih — to jest, i čovekolikih majmuna (uključujući hominine) i nemajmuna. Mnoge hiljade uzoraka su iskopane.

U basenu Turkana vidljive su terase koje predstavljaju drevne obale. Najviša je 100 m iznad površine jezera (samo približno, kako nivo jezera varira), što se dogodilo pre oko 9500 godina, krajem pleistocena kao deo afričkog vlažnog perioda.[13] Uopšteno se pretpostavlja da je Turkana bila deo gornjeg sistema Nila u to vreme, povezujući se sa jezerom Baringo na južnom kraju i Belim Nilom na severu, i da je prilagođavanje vulkanskog zemljišta prekinulo vezu. Takva hipoteza objašnjava životinjske vrste Nila u jezeru, kao što su krokodili i nilski smuđ. Visoki vodostaji su se takođe desili pre otprilike 9000, 6000 i 5000 godina, od kojih je svaki bio praćen padom nivoa jezera za više od 40 m za manje od 200 godina.[13] Smatra se da su promene u položaju vazdušne granice Konga uticale na sposobnost vlage iz Atlantskog okeana da stigne do istočne Afrike,[14][15] što je imalo dubok uticaj na nivo jezera Turkana i susednih vodnih tela.[13][16]

Antropologija uredi

Fosili hominina nekih od najranijih ljudskih predaka pronađeni su u basenu Turkana. Fosili Australopithecus anamensis koje je otkrio Mive Liki 1994. datiraju pre oko 4 miliona godina. Ričard Liki je predvodio brojne antropološke ekspedicije na tom području koje su dovele do mnogih važnih otkrića ostataka hominina.

Dva miliona godina stara lobanja 1470 pronađena je 1972. Prvobitno se mislilo da je Homo habilis, ali je naučni naziv Homo rudolfensis, izveden od starog imena ovog jezera (Rudolf), predložio 1986. V. P. Aleksejev. Kamoja Kimeu je 1984. godine otkrio Turkanskog dečaka, skoro kompletan skelet maloletnog Homo ergaster. Nedavno je Miv Liki tamo otkrio lobanju staru 3,5 miliona godina, nazvanu Kenyanthropus platyops („čovek ravnog lica Kenije“).

Marta Mirazon Lahr otkrila je najranije dokaze o ljudskom ratu na mestu Nataruk, koje se nalazi blizu obale drevnog i većeg jezera Turkana, i gde su dokaz brojni ljudski skeleti koji pokazuju velike traumatske povrede glave, vrata, rebara, kolena i šaka, kao ishod sukoba među grupama nomadskih lovaca-sakupljača pre 10.000 godina.[17]

Mnoge jezičke grupe su zastupljene u oblasti oko jezera Turkana,[18] što je dokaz brojnih migracija različitih ljudi tokom hiljada godina. Sadašnje jezičke grupe obuhvataju najmanje tri odvojene podgrupe nilotske (nilotsko-saharske) i kušitske (afroazijske) porodice jezika, koje su se dalje podelile na više od 12 jezika koji danas okružuju jezero.[19] U ranom holocenu (tokom holocenskog klimatskog optimuma), nivoi jezera su bili visoki, a ribolov i prikupljanje hrane su bili primarni izvori ekonomije. Ovo je uglavnom zamenjeno poljoprivredom zasnovanom na životinjama pre 5000 godina, kada je nivo jezera bio u periodu brzih fluktuacija.[20] Tokom kasnijeg holocena, ljudski odgovori na klimatske promene uključivali su intenzivan ribolov kada je nivo jezera bio visok i prelazak na uzgoj stoke kada bi nivo opao.[20] Megalitski grobovi su široko rasprostranjeni na obalama jezera i smatra se da odgovaraju periodu kada su pripitomljene životinje prvi put uvedene u region pre oko 5000 godina,[21] dok su kasnije mrtvi sahranjivani u malim grobnicama.[22] Ljudi koji danas žive u regionu obično se bave mešovitim privredom, prelazeći između lova, ribolova i stočarstva na osnovu onoga što je izvodljivo u datoj godini.[20] Međutim, izgradnja infrastrukture kao što su hrišćanske misionarske stanice, korišćenje energije (vetar, nafta) i tačke distribucije pomoći NGO učinile su ovaj region povezanijim i zavisnijim od spoljnih resursa za život.[23][24] Tradicionalni načini preživljavanja poput stočarstva i ribolova sada su dopunjeni ekonomijom zasnovanom na gotovini.

Reference uredi

  1. ^ The boundary between Ethiopia and Kenya has been a contentious rational distinction. A brief consideration of the topic can be found in the State Department document, Ethiopia – Kenya Boundary Arhivirano 18 mart 2009 na sajtu Wayback Machine
  2. ^ Hydrological Impacts of Ethiopia’s Omo Basin On Kenya’s Lake Turkana Water Levels & Fisheries (2010), page 2-65
  3. ^ „Lake Turkana in Kenya - The Jade Sea”. Pristupljeno 2020-05-25. 
  4. ^ Moran, B. (23. 5. 2017). „A way of life under threat in Kenya as Lake Turkana shrinks”. The New Humanitarian. Pristupljeno 8. 11. 2019. 
  5. ^ Serem, B. (29. 11. 2012). „For villages in Turkana, Kenya, a new initiative that brings clean water to the community is life-changing”. UNICEF. Arhivirano iz originala 08. 11. 2019. g. Pristupljeno 8. 11. 2019. 
  6. ^ a b Johnson, T.C.; J.O. Malala (2009). „Lake Turkana and its connection to the Nile”. Ur.: H.J. Dumont. The Nile. Monographiae Biologicae. 89. Springer Science + Business Media B.V. str. 287—306. ISBN 978-1-4020-9725-6. 
  7. ^ Historic lake levels are graphed in the World Lakes Database Arhivirano 18 januar 2006 na sajtu Wayback Machine.
  8. ^ A good introduction is stated in the Regions of Kenya Arhivirano 13 maj 2007 na sajtu Wayback Machine site.
  9. ^ For the mantle currents, or "plumes", see the abstract of Tertiary Mafic Lavas of Turkana ..., Journal of Petrology Volume 47, Number 6 Pp. 1221–1244.
  10. ^ See the abstract of Geochronology of the Nabwal Hills ..., Geological Magazine; January 2006; v. 143; no. 1; p. 25-39.
  11. ^ See Mineral chemistry of Turkana basalts and implications for basin development, Karla Knudson, Louise Miltich, Nick Swanson-Hysell. The article is highly technical. Look for the summaries.
  12. ^ Refer to the abstract of Precise ... geochronology for the upper Koobi Fora Formation...., Journal of the Geological Society; January 2006; v. 163; no. 1; p. 205-220.
  13. ^ a b v Bloszies, C.; Forman, S. L.; Wright, D. K. (1. 9. 2015). „Water level history for Lake Turkana, Kenya in the past 15,000 years and a variable transition from the African Humid Period to Holocene aridity”. Global and Planetary Change. 132: 64—76. doi:10.1016/j.gloplacha.2015.06.006. 
  14. ^ Costa, Kassandra; Russell, James; Konecky, Bronwen; Lamb, Henry (1. 1. 2014). „Isotopic reconstruction of the African Humid Period and Congo Air Boundary migration at Lake Tana, Ethiopia”. Quaternary Science Reviews. 83: 58—67. Bibcode:2014QSRv...83...58C. doi:10.1016/j.quascirev.2013.10.031. 
  15. ^ Tierney, Jessica E.; Russell, James M.; Sinninghe Damsté, Jaap S.; Huang, Yongsong; Verschuren, Dirk (1. 4. 2011). „Late Quaternary behavior of the East African monsoon and the importance of the Congo Air Boundary”. Quaternary Science Reviews. 30 (7–8): 798—807. Bibcode:2011QSRv...30..798T. doi:10.1016/j.quascirev.2011.01.017. 
  16. ^ Junginger, Annett; Roller, Sybille; Olaka, Lydia A.; Trauth, Martin H. (15. 2. 2014). „The effects of solar irradiation changes on the migration of the Congo Air Boundary and water levels of paleo-Lake Suguta, Northern Kenya Rift, during the African Humid Period (15–5 ka BP)”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 396: 1—16. Bibcode:2014PPP...396....1J. doi:10.1016/j.palaeo.2013.12.007. 
  17. ^ Lahr, M. Mirazón; Rivera, F.; Power, R. K.; Mounier, A.; Copsey, B.; Crivellaro, F.; Edung, J. E.; Fernandez, J. M. Maillo; Kiarie, C. (2016). „Inter-group violence among early Holocene hunter-gatherers of West Turkana, Kenya”. Nature. 529 (7586): 394—398. Bibcode:2016Natur.529..394L. PMID 26791728. S2CID 4462435. doi:10.1038/nature16477. 
  18. ^ Lynch, B. M.; Robbins, L. H. (1. 7. 1979). „Cushitic and Nilotic Prehistory: New Archaeological Evidence from North-West Kenya”. The Journal of African History. 20 (3): 319—328. ISSN 1469-5138. doi:10.1017/S0021853700017333. 
  19. ^ Ehret, Christopher (1998). Eastern and Southern Africa in World History 1000 BC to AD 400. University of Virginia Press. ISBN 9780813920573. 
  20. ^ a b v Wright, David K.; Forman, Steven L.; Kiura, Purity; Bloszies, Christopher; Beyin, Amanuel (27. 6. 2015). „Lakeside View: Sociocultural Responses to Changing Water Levels of Lake Turkana, Kenya”. African Archaeological Review (na jeziku: engleski). 32 (2): 335—367. ISSN 0263-0338. doi:10.1007/s10437-015-9185-8  . 
  21. ^ Grillo, Katherine M.; Hildebrand, Elisabeth A. (1. 6. 2013). „The context of early megalithic architecture in eastern Africa: the Turkana Basin c. 5000–4000 BP”. Azania: Archaeological Research in Africa. 48 (2): 193—217. ISSN 0067-270X. S2CID 162193899. doi:10.1080/0067270X.2013.789188. 
  22. ^ D.K. Wright, K.M. Grillo & R. Soper (2016). „Stone Cairns and Material Culture of the Middle to Late Holocene, Lake Turkana”. Journal of African Archaeology (na jeziku: nemački). 14 (2): 209—222. 
  23. ^ McCabe, Terrance (1990). „Success and Failure: The Breakdown of Traditional Drought Coping Institutions Among the Pastoral Turkana of Kenya”. African and Asian Studies (na jeziku: engleski). 25 (3): 146—160. S2CID 220931072. doi:10.1177/002190969002500302. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  24. ^ MONTCLOS, M.-A. P. D.; KAGWANJA, P. M. (1. 6. 2000). „Refugee Camps or Cities? The Socio-economic Dynamics of the Dadaab and Kakuma Camps in Northern Kenya”. Journal of Refugee Studies (na jeziku: engleski). 13 (2): 205—222. ISSN 0951-6328. S2CID 145079117. doi:10.1093/jrs/13.2.205. 

Literatura uredi

  • Encyclopædia Britannica under "Rudolf, Lake"
  • Chambers World Gazetteer, ed. David Munro, W & R Chambers Ltd. & The Press Syndicate of the University of Cambridge, 5th Edition, 1988, ISBN 978-1-85296-200-5 under Turkana, Lake.
  • Where Giants Trod/1989 by Monty Brown and published by Quiller Press, ISBN 1870948254. Descriptions of the various discovery expeditions to Lake Turkana in the 19th century. The accounts inevitably offer observations about the geology and anthropology of the area.

Spoljašnje veze uredi

 
Turkana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туркана&oldid=27555783”