Fluorid je anjon F. On je redukovani oblik fluora kad je on u obliku jona ili vezan za neki drugi element. Termin fluorid se koristi za organofluorna jedinjenja i neorganska jedinjenja fluora.[5] Fluorid, poput drugih halida, je monovalentni jon (−1 naboj). Njegova jedinjenja često imaju osobine koje su znatno razlikuju od ostalih halida. Strukturno, i u nekoj meri hemijski, fluoridni jon podseća na jon vodonika. Jedinjenja koja sadrže fluor pokrivaju opseg od potentnih toksina kao što je sarin do lekova poput efavirenz, i od inertnih materijala kao što je ugljenik tetrafluorid do visoko reaktivnog sumpor tetrafluorida. Opseg jedinjenja flora je tako širok jer fluor ima sposobnost formiranja jedinjenja sa svim elementima izuzev helijuma i neona.[6][7]

Fluorid
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
Fluorid[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
Gmelin Referenca 14905
KEGG[2]
MeSH Fluoride
  • [F-]
Svojstva
F
Molarna masa 18,9984032 g mol-1
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 145.58 J K-1 mol-1
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Bromid, Hlorid, Jodid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Zastupljenost

уреди
 
Mineral fluorit, rasprostranjeni mineral i glavni izvor fluorida za komercijalne svrhe.[8][9]

Rastvori neorganskih fluorida u vodi sadrže F i bifluorid HF2.[10] Mali broj neorganskih fluorida je rastvoran u vodi bez podleganja znatnoj hidrolizi. Primeri neorganskih fluorida su fluorovodonična kiselina (HF), natrijum fluorid (NaF), i uranijum heksafluorid (UF6). U pogledu reaktivnosti, fluoridi se znatno razlikuju od hlorida i drugih halida, i znatno su jače solvatisani usled manjeg odnosa radijusa i naboja. Veza Si-F je jedna od najjačih jednostrukih veza. U kontrastu s tim, drugi silil halidi se lako hidrolizuju.

Mnogi fluoridni minerali su poznati. Među njima fluorit i fluorapatit imaju najveći komercijalni značaj.[8] Fluorid se prirodno javlja u niskim koncentracijama u vodi za piće i hrani. Fluoridi se javljaju u vodi iz podzemnih izvora. Njihova koncentracija u morskoj vodi je u proseku 1.3 ppm.[11][12]

Reference

уреди
  1. ^ „Fluorides - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  6. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.  pp. 804
  7. ^ Khriachtchev, Leonid; Mika Pettersson; et al. (24. 8. 2000). „A stable argon compound”. Nature. 406 (6798): 874—876. PMID 10972285. doi:10.1038/35022551. 
  8. ^ а б Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  9. ^ Villalba, Gara; Ayres, Robert U.; Schroder, Hans (2008). „Accounting for Fluorine: Production, Use, and Loss”. Journal of Industrial Ecology. 11: 85—101. doi:10.1162/jiec.2007.1075. 
  10. ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
  11. ^ Fluoride in Drinking-water: Background document for development of WHO Guidelines for Drinking-water Quality. World Health Organization. 2004. pp. 2 Page accessed on February 22, 2007.
  12. ^ Environmental Health Criteria 227: Fluorides. World Health Organization. 2002. pp. 38 Page accessed on February 22, 2007.

Literatura

уреди