Umišljaj

Umišljaj (лат. dolus) je jedan od najvažnijih krivičnopravnih instituta. On je u isto vreme i subjektivni elemenat bića krivičnog dela i stepen krivice (mada mu naša krivičnopravna doktrina neopravdano priznaje samo ovu poslednju funkciju). Dakle, jedan deo umišljaja (i nehata) se nalazi u zakonskom opisu krivičnog dela, dok drugi deo umišljaja (i nehata) predstavlja oblik (stepen) krivice. Važeći Krivični zakonik Republike Srbije predviđa umišljaj kao pravilo (za razliku od nehata koji je predviđen kao izuzetak).

Pojam umišljaja

Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivičnog dela. Izuzetno, kod nekih krivičnih dela, predviđen je i nehat kao blaži oblik krivice - u tim slučajevima se propisuje lakši oblik određenog krivičnog dela (njegov blaži oblik) s obzirom na stepen krivice.

Pojam umišljaja (kako direktnog, tako i eventualnog) zasniva se na dva konstitutivna elementa - volji i svesti.

Svest je intelektualni element i on označava da je učinilac bio svestan svog dela i svih posledica koje iz njega proizlaze. Svest treba da obuhvati sve bitne elemente bića krivičnog dela (radnju, posledicu, uzročnu vezu, itd.). Pri tome, nije potrebno da umišljaj obuhvati i pojedinosti, tj. konkretne oblike u kojima se ti elementi ostvaruju (npr. nije od značaja to što je učinilac ubistvo hteo da učini puškom, ali ga je učinio pištoljem). Intelektualni elemenat, po pravilu, ne mora da obuhvati normativna obeležja bića krivičnog dela (za razliku od deskriptivnih obeležja). Dovoljno je da učinilac ima predstavu o činjeničnom stanju koje je zakonodavac hteo da obuhvati krivičnopravnom normom. Umišljaj, po pravilu, ne obuhvata svest o protivpravnosti, već se svest o protivpravnosti tretira kao samostalni element krivice (izvan umišljaja i nehata).

Volja je voluntaristički element i on pretpostavlja postojanje odluke učinioca da preduzme radnju kojom će ostvariti krivično delo. On delo želi ili bar pristaje na njega. I u odnosu na intenzitet voljnog elementa vrši se razlikovanje između različitih vrsta umišljaja.

Postojanje umišljaja kod učinioca se, u konkretnom slučaju, po pravilu, ceni prema njegovom postojanju u momentu izvršenja krivičnog dela, a kod saučesnika u momentu preduzimanja radnje saučesništva. Postojanje umišljaja (kao i nehata) kao elementa krivice mora se utvrđivati u svakom konkretnom slučaju - pretpostavka postojanja umišljaja (ili nehata) kao oblika krivice nije dozvoljena u krivičnom pravu.

Vrste umišljaja

Naše pravo poznaje više vrsta umišljaja:

Direktni umišljaj

Dolus directus postoji onda kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. Stepen inteziteta elemenata svesti i volje kod direktnog umišljaja je visok. Direktni umišljaj, za razliku od eventualnog, podrazumeva veći stepen volje za izvršenje krivičnog dela. Postoje 3 situacije u kojima se javlja direktni umišljaj:

• U prvoj situaciji, ostvarivanje bića krivičnog dela je jedini razlog, jedini cilj preduzimanja radnje. Direktni umišljaj postoji čak i kada učinilac nije siguran da li će delo uspeti da dovede do kraja. Bitno je, dakle, da postoji njegova volja. Primer: Učinilac hoće da dođe do para tako što će opljačkati banku i on kreće sa izvršenjem radnje krivičnog dela, bez obzira na to što će ga čuvari, možda, sprečiti u tome.

• U drugoj situaciji, direktni umišljaj postoji onda kada učiniocu ostvarenje bića krivičnog dela služi samo za postizanje nekog drugog cilja. Primer: Falsifikovanje isprave kako bi mogao da uđe u zemlju pod drugim imenom.

• U trećoj situaciji, direktni umišljaj postoji onda kada učinilac hoće jedno delo, ali, uz to delo, sasvim izvesno dolazi do izvršenja i drugog dela. Moguće je da učinilac uopšte i ne želi to drugo delo, ali se, zbog visokog stepena izvesnosti njegovog ostvarivanja, a usled postojanja visokog stepena intenziteta volje učinioca za izvršenjem primarnog dela, uzima da i u odnosu na to drugo delo postoji direktan umišljaj. S obzirom na to kada dolazi do nastupanja posledice drugog dela razlikuju se dve situacije:

1. posledica drugog dela nastupa istovremeno sa posledicom prvog dela (npr. neko lice želi da izvrši atentat na jedno lice koje se nalazi u avionu, pa diže avion u vazduh, ubijajući samim tim i sve ostale putnike koji se u njemu nalaze)
2. posledica drugog dela nastupa znatno kasnije od posledice prvog dela (školski primer: na izolovanom mestu ubija majku, a poštedi njeno malo dete, koje će izvesno, posle nekog vremena, bez pomoći majke izgubiti život).

Eventualni umišljaj

Dolus eventualis postoji onda kada je učinilac svestan da može izazvati posledicu krivičnog dela, pa na nju pristaje (dakle, za razliku od direktnog umišljaja, gde on želi baš takvu posledicu koja treba da nastupi, ovde je on ne želi, ali, bez obzira što ona može da nastupi, on pristaje na nju). Dakle, intezitet elementa svesti, a naročito volje, slabije je izražen kod eventualnog nego kod direktnog umišljaja.

Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja značajno je iz najmanje dva razloga: prvo, neka krivična dela se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem, a manji broj drugih krivičnih dela samo sa eventualnim umišljajem; drugo, direktni umišljaj, po pravilu, znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni, što je od značaja kod odmeravanja kazne.

Alternativni umišljaj

Ova vrsta umišljaja je takođe vrlo značajna, iako ga naše pravo ne predviđa izričito. On postoji onda kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja najmanje dve posledice, od kojih nastupanje jedne isključuje sve ostale. Ukoliko je delo upravljeno ka dobrima iste vrednosti (npr. puca ka dve osobe znajući da će sigurno pogoditi jednu), uzima se da postoji ono delo koje je i ostvareno. Međutim, postoji spor da li u odnosu na ostale objekte postoji pokušaj.

Kada je reč o objektima različite vrednosti i nastupi lakša posledica, uzima se da postoji pokušaj težeg dela (hoće da ili ubije lice, ili mu nanese teške povrede, pa nastupi ovo drugo, uzeće se da postoji pokušaj ubistva).

Prethodni i naknadni umišljaj

Prethodni umišljaj i naknadni umišljaj ne predstavljaju umišljaj kao oblik krivice, a mogu biti značajni prilikom odmeravanja kazne.

Vidi još

• Nehat
• Krivica

Spoljašnje veze

• Umišljaj i nehat u sudskoj praksi