Противправност

Уколико неко понашање садржи све елемнте прописане у законском опису бића кривичног дела, самим тим је то понашање и противправно. Изузетно противправност може бити и искључена, због чега би дело, иако је у закону одређено као кривично дело, изгубило карактер кривичног дела. Управо из тог разлога, противправност се чешће одређује негативно, тј. као одсуство основа који искључују противправност.

Основи искључења противправностиУреди

Се дефинишу као могућност искључења противправности (па самим тим и кривичног дела) онда када су испуњени одређени услови. Основи искључења противправности се деле у две групе, према томе да ли су изричито прописани кривичним закоником, или то нису.

Прва групаУреди

У основе искључења противправности предвиђених кривичним законодавством спадају:

  1. Нужна одбрана;
  2. Крајња нужда;
  3. Дело малог значаја.

Друга групаУреди

У основе искључења противправности који нису предвиђени законом спадају они основи до којих се дошло у теорији или их познају страна законодавства, а који, у принципу, нису спорни и могу се примењивати и у нашем праву. То су:

  1. Вршење службене дужности
  2. Наређење претпостављеног
  3. Пристанак повређеног
  4. Дозвољени ризик
  5. Вршење родитељског права
  6. Лекарска интервенција