Univerzitet u Atini
Nacionalni i Kapodistriasov univerzitet u Atini (grč. Εθνικό και Καποδιστριακό Πανεπιστήμιο Αθηνών) bez prestanka radi od svoga osnivanja 1837. što ga čini najstarijim univerzitetom u zemlji. Poznatiji po kraćem imenu Univerzitet u Atini. Reč Kapodistriasov u punome nazivu dodat je u čast grčkog državnika Joanisa Kapodistrijasa (grčki:Ιωάννης Καποδίστριας). Danas je Univerzitet u Atini drugi najveći univerzitet u Grčkoj nakon Aristotelovog univerziteta u Solunu sa sedištem u periferiji Centralne Makedonije na severu zemlje.
| Εθνικό και Καποδιστριακό Πανεπιστήμιο Αθηνών | |
 | |
| lat. Universitas Atheniensis | |
| Tip | javni |
|---|---|
| Osnivanje | 3. maj 1837. |
| Osnivač | kralj Oto Grčki |
| Rektor | Meletios Atanasios Dimopulos |
| Akademsko osoblje | ~2.000 |
| Administrativno osoblje | ~1.300 |
| Broj studenata | 105.000 (2015) |
| Preddiplomci | 40.000 |
| Postdiplomci | 14.200 |
| Broj fakulteta | 9 |
| Lokacija | Zografu, Atina,  Grčka |
| Kampus | Urban, predgrađe |
| Boje | Plava i bela |
| Afilijacije | UNIMED |
| Veb-sajt | www |
Istorija uredi
Univerzitet u Atini je osnovan 3. maja 1837. godine odlukom grčkog kralja Ota po kome je dobio i ime Otonov univerzitet (Οθώνιον Πανεπιστήμιον). Univerzitet u Atini bio je prvi univerzitet u Grčkoj osnovan po završetku Grčkog rata za nezavisnost i jedan je od najstaijih univerziteta u jugoistočnoj Evropi. Univerzitet je i druga najstarija savremena akademska institucija u zemlji nakon Jonske akademije na ostrvu Krfu. Univerzitet je prilikom osnivanja bio podeljen na teološki, pravni, medicinski i humanistički (uključujući matematiku i primenjene nauke) fakultet. U prvoj godini postojanja na iuniverzitetu je radilo 33 profesora, a pohađalo ga je ukupno 52 redovnih studenata i 75 slušalaca. Univerzitet je inicijalno bio smešten u rezidenciji arhitekata Stamatisa Kleantisa (Σταμάτιος Κλεάνθης) i Eduarda Šuberta (Eduard Schaubert) u zgradi u kojoj se danas nalazi univerzitetski muzej, na severnim obroncima Akropolja.
U novembru 1841. godine univerzitet se preselio u novu centralnu zgradu koju je projektovao danski arhitekta Hristijan Hansen. Zgrada je projektovana u neoklasicističkom stilu sa namerom da "kombinuje monumentalnu veličanstvenost sa jednostavnošću na nivou ljudskih dimenzija" i da gradi oblik osnove u obliku slova N. Zgradu je dekorisao slikar Karl Ral koji je formirao atinsku trilogiju koju čine Nacionalna biblioteka Grčke levo i zgrada Atinske akademije desno od zgrade univerziteta kada se gleda sa prednje strane. Izgradnja centralne zgrade univerziteta trajala je od 1839. do 1842-43. godine. Izgradnja sporednih krila zgrade završena je 1864. godine. 1862. godine Otonov univerzitet preimenovan je u Nacionalni univerzitet nakon događaja u kojima je kralj napustio zemlju. Institucija je naknadno ponovo promenila naziv u današnji puni naziv Nacionalni i Kapodistriasov univerzitet u Atini.
Do organizacione promene u radu univerziteta došlo je 1904. godine kada je Humanistiki fakultet podeljen na novi Humanistički fakultet i na Fakultet prirodnih nauka u koji su izdvojena odeljenja za fiziku, matematiku i Škola za farmaciju. 1919. godine dodato je odeljenje za hemiju, a 1922. Škola farmacije preimenovana je u Odeljenje za farmaciju. Određene izmene učinjene su i kada je Stomatološka škola dodata u sastav Medicinskog fakulteta. U periodu od 1895. do 1911. godine u proseku je 1,000 novih studenata završavalo studije svake godine, a taj se broj do početka Prvog svetskog rata povećao na oko 2,000. Takav je porast doveo do uvođenja prijemnih ispita u akademskoj godini 1927-28. Od 1911. do 1932. godine istitucija je bila podeljena na Kapodistriasov univerzitet i na Nacionalni univerzitet da bi potom dve institucije ponovo bile objedinjene. Od 1954. godine fiksan broj studenata koji se u pojedinoj godini mogu upisati na pojedini fakultet određuje Ministrarsto prosvete i religije, na osnovu predloga fakulteta. U 60-im godinama XX veka počela je izgradnja novog univerzitetskog kampusa. 2013. godine Senat univerziteta doneo je odluku o svim aktivnostima u svetlu odluke Ministarstva prosvete i religije o ukidanju 1,655 administrativnih radnih mesta na univerzitetima širom zemlje. U izjavi u povodu te odluke Senat je izjavio da je "bilo kakva prosvetna, istraživačka i administrativna aktivnost Univerziteta u Atini objektivno nemoguća."[1]
Fakulteti i odeljenja uredi
Kampusi uredi
Glavni kampus je u u Ano Isiliji, Zografu. Tamo se nalaze fakulteti nauke, teologije i filozofije. Fakultet nauka o životu je u Gudi, a Fakultet fizičkog vaspitanja i sportske nauke u atinskom predgrađu Dafni. Fakulteti medija, obrazovanja, ekonomije, prava i javne uprave nalaze se u nekoliko zgrada blizu centra Atine, zajedno sa nekoliko administrativnim odeljenjima. Univerzitetska administracija je prvobitno bila smeštena u istorijskom neoklasicističkom zdanju u ulici Panepistimiju, ali je kasnije premeštena u glavni univerzitetski kampus.
Kampus Škole Nezavisni fakulteti Ano Ilisija Škola nauke Škola teologije Škola filozofije Fakultet metologije, istorije i teorije nauke Gudi Škola zdravstvenih nauka Centar Atine Škola prava, ekonomije
i politikologijeFakultet komunikacije i medijskih studija Fakultet osnovnog obrazovanja Fakultet obrazovanja u ranom detinjstvu Fakultet slavistike Fakultet turskih i modernih azijskih studija Dafni Fakultet fizičkog vaspitanja i sportske nauke
Reference uredi
- ^ „HISTORY AND PERSPECTIVES”. en.uoa.gr. Pristupljeno 13. 10. 2019.
- ^ „Tο υπερσύγχρονο κτήριο της Nομικής Σχολής” (na jeziku: grčki). kapodistriako.uoa.gr. 2006-02-01. Pristupljeno 2009-03-14.
- ^ „Škola nauke, Univerzitet u Atini”. Univerzitet u Atini.
- ^ „Škola filozofije, Univerzitet u Atini”. Univerzitet u Atini.
