У регистратури

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu U registraturi (TV serija).

„U registraturi“ je roman hrvatskog književnika Anta Kovačića. Objavljivan je u nastavcima tokom 1888. u časopisu „Vijenac”, a kao celovitu knjigu objavila ga je Matica hrvatska 1911. U njemu se pripoveda o mladom i nadarenom seljaku Ivici Kičmanoviću, koji odlazi iz sela u grad, želeći da nastavi sa svojim školovanjem. Međutim, nove okolnosti u gradu prouzrokuju njegov moralni pad. Sa stanovišta istorijske periodizacije, roman pripada eposi realizma, a sadrži i naturalističke i romantičarske elemente.

Korice prvog izdanja
Nastanak i sadržaj
Autor	Ante Kovačić
Jezik	hrvatski
Žanr / vrsta dela	Obrazovni roman
Izdavanje
Izdavanje	1888. Časopis „Vijenac” 1911. Matica Hrvatska

Danas se uz Šenoinu „Seljačku bunu” smatra najznačajnijim romanom hrvatske književnosti XIX veka.. Delo je postalo veoma popularno još u Kovačićevo doba, a dodatnu popularizaciju u XX. veku mu je omogućila istoimena TV serija iz 1976. godine, u kojoj je Ivicu Kičmanovića tumačio Rade Šerbedžija.

Radnja i kompozicija

Kompozicija ovog romana je prstenasta. Radnja počinje i završava se u sadašnjem vremenu, a središnji i glavni deo predstavlja retrospekciju događaja iz života glavnog protagoniste Ivice Kičmanovića. Na početku romana fascikle u registratorovoj kancelariji personifikovane su i razgovaraju, što je motivisano alkoholisanošću registratora Ivice Kičmanovića. Zatim je glas pripovedača prepušten protagonisti.

Ivica Kičmanović rođen je u siromašnoj seoskoj porodici Jožice Kičmanovića, zvanog Zgubidan. Prisutan je kontrast u stavu prema školovanju Zgubidana i njegovog prvog suseda, Kanonika. Jožica Kičmanović sa puno nade šalje svog sina u grad na školovanje, dok je Kanonik vrlo negativno orijentisan i prema školi i prema gradu, te svoje sinove neće slati na dalje školovanje, koje je, po njegovim rečima, „antikrstova nauka”. Opozicija selo-grad biće velika tema romana U registraturi, jer on prikazuje propadanje junaka sa prelaskom iz sela u grad.

Zgubidanov rođak Žorž pomaže Ivici da pronađe smeštaj kod Mecene, čiji je on sluga. Kod Mecene Ivica upoznaje lepu, ali zlu devojku Lauru, sa kojom će spoznati telesnu ljubav, a za koju će se ispostaviti da je vanbračna Mecenina ćerka. Naime, Mecena je silovao vrlo lepu i čestitu ženu Doricu. Dorica je bila tek udata za valjanog seljaka Matu, kome je Mecena namerno poturio neku ukradenu živinu i naredio njegovo hapšenje, te je time namamio Doricu da dođe i zatraži od njega pomoć. Tada ju je on silovao, a kada je njen muž saznao od nje šta se dogodilo, zapalio je njihovu kuću i napustio ju je. Dorica je u požaru izgubila pređašnju lepotu i postala je sirotica i prosjakinja skrenute pameti. Rodila je Lauru, ali je nju odgajila neka druga porodica. Nečistom krvlju razuzdanog Mecene i silovanjem Dorice biološki je motivisana nečista krv i ponašanje Laurinog lika.

Kada Ivica ode kući da poseti bolesnu majku, Mecena se razboli, a Laura ga, i ne znajući da joj je otac, krišom truje i ubija. Žorž je u panici zbog njegove smrti, te slučajno ispušta sveću, što dovodi do požara, u kome je Mecenino telo u potpunosti izgorelo. Laura je ukrala Mecenin novac, nakon čega odlazi kod neke starice i među Meceninim novcem i papirima pronalazi dokaz o svom poreklu.

Nakon toga Laura vanbračno živi sa Kanonikovim sinom Mihom. Miho se udružuje sa njenim nekadašnjim drugom iz detinjstva Ferkonjom. Miha podmuklo ubijaju Laura i Ferkonja. Laura će udruženo činiti zločine sa Ferkonjom neko vreme, a onda će ubiti i njega, prevarivši ga da idu u nekakvu jamu, u kojoj je Miho sakrio blago, gde će ga gurnuti.

Ivica Kičmanović u međuvremenu gradi idiličnu ljubavnu vezu sa Anicom, Kanonikovom ćerkom i svojom nekadašnjom susetkom. Ipak, Laura na dan njihovog venčanja dolazi i čini pravi pokolj, u kome će Ivica izgubiti sve svoje: majku, oca, suseda Kanonika i Anicu, koja je pronađena tek nekoliko dana po svadbi, mrtva i sa odsečenim dojkama. O ovoj nesuđenoj svadbi dugo se pričalo kao o „krvavoj svadbi”. Laura je bila osuđena na smrt, a govorilo se da pri streljanju iz nje nije potekla ni kap krvi, kao i da ju je nekakva tajanstvena ruka iskopala i iznela iz groba.

Ivica Kičmanović je ostatak života proveo posvetivši se poslu, u samoći, povučen i razočaran. Godinama je proučavao spise o Laurinim zločinstvima i svojoj krvavoj svadbi. Poslednjih godina života zanemarivao je posao registra i odao se alkoholu. U rastrojstvu je i polio svoje fascikle alkoholom i zapalio i njih i sebe. Roman se završava gotovo jezivim pejzažom opustelih brda Zgubidana i Kanonika.

Spoljašnje veze

• U registraturi / Ante Kovačić, E-biblioteka Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. april 2017)
• U Registraturi, Google Books
• U Registraturi, Sudoc