Rane godine (1909-1944)
uredi
Najraniji prethodnik kluba je FK "Sportist", osnovan u leto 1909 koji je 24 maja 1914 postao fudbalski tim Turističkog Omladinskog saveza "Tiča" (osnovanog 3 marta 1913)[4]. Članovi obe organizacije su bili školski momci iz prvog razreda muške srednje škole u Varni. "Tiča" je već bila registrovana na sudu i već je imala svoju povelju odobrenu od strane nastavničkog veća. Ovo je razlog zašto je datum 3 mart 1913 odabran za zvaničan datum osnivanja kluba, sa čim se mnogi navijači kluba ne slažu, znajući da fudbalski klub postoji već od 1909.
21 februara 1919 Omladinski Turistički i Sportski savez je preimenovan u sportski klub, jer su mnogi članovi maturirali u školi ali su i dalje želeli da ostanu u klubu. Takođe u 1919 fudbalski tim SK "Tiče" odigrao je svoje prve utakmice protiv Sofijskih timova "Slavije" i "Levskog", i naneo im poraze od 3:0 i 4:1 u Varni i 1:0 u Sofiji (uzvratna utakmica protiv Levskog nije odigrana)[5] . U 1919 SK Tiča je objavio prvu knjigu fudbalskih pravila [6], koju je napisao član i osnivač FK "Sportist" Stefan Tončev koji je poginuo u borbama u Prvom svetskom ratu 1916[7] .
U 1921 Sportski klub "Granit" je napustio kolektivno članstvo sa SK "Tiča" zbog finansijskih nesuglasica i promenio je svoje ime u SK "Vladislav" po poljskom kralju koji je poginuo u bici za oslobođenje Varne od Otomanske vojske. SK "Vladislav" je postao jedan od najuspešnijih klubova u Bugarskoj istoriji pre Drugog svetskog rata, osvojivši prvo bugarsko prvenstvo (Kraljev kup) 1925 i takođe je postao prvi tim u kraljevstvu koji je osvojio Kraljev kup tri puta.
"Tiča" je osvojila prvenstvo jednom u 1938.
Komunistička era (1944-1989)
uredi
Sa uspostavljanjem komunističke vladavine u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, značajne promene su se desile koje su imale uticaja na sve klubove u Narodnoj Republici i to bez izuzetka. Sve to, da bi odgovaralo novoj viziji nove komunističke vlade[8]. "Tiča" i "Vladislav" su se spojili 18 februara 1945 sa svom svojom dostupnom imovinom i novo ime kluba je bilo "Tiča-Vladislav" (T-V). Izvršavali su naređenja novoosnovanog Nacionalnog komiteta za sport da timovi koje se nisu podvrgli spajanju neće biti registrovani[9][10]. Važna stvar u vezi spajanja ova dva kluba, i tvrdnje navijača Černog mora koji su postali od njih, je da to nije bio rezultat bankrotstva, nesolventnosti, velikog duga ili bilo kog drugog kršenja pravila, već rezultat odluke političke partije koja je imala apsolutnu i neograničenu moć, i koja je prosto odlučila da je previše klubova u gradu Varni i da njihov broj treba da se smanji. Pod ovim okolnostima klubovi su morali da traže odgovarajuće delove vlasti koji bi im pružili podršku. Na ovaj način T-V je pao pod kontrolu Ministarstva odbrane koji je promenio ime kluba u Botev i posle godinu dana u VMS (mornarički tim). Te godine je postao i nadimak mornari koji je i dan danas u upotrebi.
1950 VMS je poslat u Grupu V (treći nivo) administrativnom odlukom jer je bilo samo jedno mesto za vojne timove u grupi A (prvi nivo), koje je zauzimala Sofija[11].
U 1951 tim je prešao u Grupu B takođe administrativnom odlukom i iduće godine je izborio plasman u Grupu A.
1953 je jedna od najuspešnijih za mornare u novoosnovanom poretku kad je VMS završio na trećem mestu iza dva Sofijska favorita.
Ime kluba je menjano skoro godišnje u SKNA, VMS i "Botev" pa opet u VMS sve do 1959 kada je posle spajanja sa manjim timom "Černo more", ime je usvojeno i ostaje na snazi i danas.
U šezdestim prvi trener i bivši igrač SK "Vladislava" Ivan Mokanov je okupio jak tim koji je bilo teško pobediti ali nije osvojio niti jedan pehar. Nekoliko čuvenih prijateljskih utakmica je odigrano, npr. "Ajaks" iz Amesterdama je pobeđen sa 3:1 u Varni 8 juna 1966 gde je mladi Johan Krojf postigao počasni gol za "Ajaks"[12].
Pobede na "Derbi Kauntijem", "Šefild Venzdejom" i drugoplasiranim timom prve engleske divizije "Notingemom Forestom" (13 avgust 1966) su usledile.
U sezoni 1981-82 tim je završio kao 4 i kvalifikovao se za Intertoto kup. U grupi sa Standardom iz Liježa (2:0, 0:3), "Bajer" Leverkuzenom (1:1, 1:3) i "Hvididovreom" (2:0, 1:1) Černo more je zauzelo treće mesto. U lokalnim takmičenjima "Černo more" se plasiralo u finale Kupa sovjetske armije dva puta, 1985 i 1988, ali je oba puta izgubilo u finalu.
Problemi devedesetih
uredi
Pad socijalizma u Bugarskoj u 1989 i uspostavljanje demokratije doneo je nove teškoće za bugarske fudbalske klubove. Prelaz između organizacija koje je podržavala država ka telima u posedu privatnika je uticao da mnogi tradicionalni fudbalski klubovi načisto nestanu, dok su ostali primorani da proglase bankrot, da bi se potom vratili stekavši licence od manjih klubova. "Černo more" je izbeglo bilo kakvu administrativnu promenu i sačuvalo je svoje ime i istoriju, ali je provelo šest uzastopnih sezona u drugoj ligi. Ispalo je u sezoni 1989-90 i ponovo u 1993-94 i suočilo se sa ogromnim finansijskim poteškoćama, i jedno vreme tokom sezone 1998-99, klub se našao na ivici ispadanja u treću diviziju bugarskog fudbala. Uprkos tome što su bili u Grupi B, Černo more je prodalo svog najboljeg igrača iz sopstvene škole fudbala Ilijana Ilijeva "Levskom" iz Sofije za tadašnji bugarski rekord od 2 miliona leva (60 000 funti) u 1991. Ilijev je kasnije prodat iz "Levskog" u "Benfiku". Stvari su počele da se poboljšavaju 1998 sa novim predsednikom i budućim ministrom sporta Krasijenom Kralevim koji je preobrazio klub u deoničarsko društvo
Novi milenijum
uredi
Novi milenijum je video da se klub potvrđuje u najvišem rangu takmičenja u zemlji. Mornari su proveli većinu 90tih u Bugarskoj drugoj ligi pre nego što je osigurao prelazak u viši rang na kraju 1999-2000 sezone, završivši niz od šest uzastopnih sezona u drugoj ligi. "Černo more" je preživelo borbu za opstanak u prve dve sezone natrag u prvoj ligi i onda je postao klub koji redovno završava sezonu u gornjoj polovini tabele. U 2002 Kralev je ubedio biznismena Iliju Pavlova da kupi klub. Pavlov je imao ideje o razvoju kluba i preobražaju u jednog od lidera bugarskog fudbala. Postavio je mladog i ambicioznog trenera Velislava Vucova i doveo je mnoge iskusne igrače kao što je golman nacionalog tima Zdravko Zdravkov i neke inostrane igrače kao što su Lusio Vagner, Darko Spalević i internacionalac sa Malte Daniel Bogdanović. Rezultati su ubrzo usledili. Pobede protiv šampiona CSKA iz Sofije i Liteksa iz Loveča su uticale da se tim popne na tabeli. Priča o uspehu je došla do naglog kraja ubistvom Ilije Pavlova 7 marta 2003. Usledili su meseci nesigurnosti, i jednog trenutka samo postojanje kluba je bilo pod znakom pitanja sve dok Bugarsko deoničarsko društvo Himimport nije ostvarilo vlasništvo nad klubom 2004. U sezoni 2007-08 Mornari su završili kao peti u Prvoj Ligi i kavlifikovali su se za sledeću sezonu Kupa UEFA zbog problema CSKA Sofije oko licence. Vođeni od kapitena Aleksa nastupali su iznad očekivanja porazivši UE Santa Juliju iz Andore u prvom kvalifikacionom kolu (9-0 ukupni rezultat) i "Makabi" Netanju iz Izraela u drugom kvalifikacionom kolu (3-1 ukupni rezultat). Černo more se potom sastalo sa Nemačkim timom VfB Štutgart u prvom kolu i bilo je eliminisano posle poraza od 1-2 kod kuće i iznenađujućeg remija 2-2 u Štutgartu, i to nakon vođstva 2-0 sve do 85 minuta utakmice. Tokom iste sezone tim je uspešno završio na trećem mestu Prve Lige, i kvalifikovao se za novoformirano Evropsko fudbalsko takmičenje, Ligu Evrope. U sezoni 2009-10, Černo more je počelo svoju kampanju u UEFA Evropskoj ligi porazivši Iskra-Stal iz Moldavije u drugom kvalifikacionom kolu (4-0 ukupni rezultat). Potom, žrebom je izvučeno da igraju protiv Holandske moćne ekipe PSV Ajndhoven u trećem kvalifikacionom kolu. Tim iz Varne je eliminisan posle poraza od 0-1 u Ajndhovenu i još jednog poraza od 0-1 na stadionu Lazur u Burgasu[13]. Nakon što je završio kao treći u 2008-09, klub nije nastavio sa tako uspešnim rezulatatima u domaćoj ligi u sledećim sezonama, ali je doživeo uspešan nastup u Bugarskom kupu tokom 2014-15 sezone. Mornari su porazili "Sozopolj", "Slaviju" iz Sofije, "Lokomotivu" iz Gornje Orjahovice i "Lokomotivu" Plovdiv na putu do finala protiv "Levskog" iz Sofije na stadionu Lazur u Burgasu. Uprkos tome što su ostali sa igračem manje od 39 minuta i pošto su gubili sa 0-1, tim je uspeo da izjednači u zaustavnom vremenu zahvaljujući Bakarijevom voleju i potom je osvojio kup nakon zapanjujućeg udarca Matijasa Koreura u 118 minutu, osvojivši tako prvi trofej za klub nakon Drugog svetskog rata.
Bugarska
Marin Marinov
