Fatimidski kalifat

Fatimidski kalifat bila je šiitska država na teritoriji današnjeg Egipta osnovana 909. godine u Tunisu. Postojala je do 1169. godine kada je priključena Nur ad Dinovoj državi. Prostirući se na velikom području severne Afrike, obuhvatalo je prostranstvo od Atlantskog okeana na zapadu do Crvenog mora na istoku. Fatimidi, dinastija arapskog porekla, vode svoje poreklo od Muhamedove ćerke Fatime i njenog muža Alije b. Abi Taliba, prvog šiitskog imama. Fatimidi su priznati kao pravedni imami od strane različitih zajednica Ismajlija, ali i u mnogim drugim muslimanskim zemljama, uključujući Persiju i susedne regione. Nastali tokom Abasidskog kalifata, Fatimidi su osvojili Tunis i uspostavili grad „Mahdija“ (arap. المهدية). Dinastija Ismailija vladala je teritorijama širom mediteranske obale Afrike i na kraju je Egipat učinila centrom kalifata. Na svom vrhuncu, kalifat je uključivao – pored Egipta – različite oblasti Magreba, Sudana, Sicilije, Levanta i Hidžaza.

Fatimidski kalifat الدولة الفاطمية al-Fāṭimiyyūn
Zastava
Fatimidski kalifat 1169. godine
Geografija
Kontinent		Afrika
Prestonica		Kairo
Društvo
Službeni jezik		arapski
Religija		šiitski islam
Politika
Oblik države		halifat
— Halif
Istorija
Istorijsko doba		srednji vek
— Osnivanje		908.
— Ukidanje		1169.
Geografske i druge karakteristike
Površina
— ukupno		4.100.000 km² (969. godine) km²
Stanovništvo		6.200.000 stanovnika
Valuta		dinar
Zemlje prethodnice i naslednice Fatimidskog kalifata
Prethodnice:		Naslednice:
	Abasidski kalifat	Ajubidska dinastija

Nastanak

Fatimidski kalifat uspostavljen je 909. godine u Tunisu. Od samog nastanka bio je u sukobu sa Bagdadskim (Abasidskim) kalifatom. Osnivač Fatimidskog kalifata bio je Abdulah el Mahdi Bilah, šiit. Tako je stvorena prva šiitska država. Egipćani su smatrali da je Husein potomak Fatime, jedine Muhamedove ćerke. Otuda i naziv kalifata.

Vladavina halifa

Fatimidski kalifat je svoj vrhunac dosegao u 10. veku. Međutim, zbog stalnih sukoba uvoznih turskih i crnačkih plaćeničkih trupa, ova moć brzo je počela opadati. Poslednji halif koji je predstavljao kakvu-takvu silu bio je Hakim. Ubijao je koga je stigao, a, čini se, najviše sopstvene vezire. Progonio je i pripadnike drugih religija. Hrišćane i Jevreje terao je da se oblače u crnu odeću i da jašu samo magarce. Dok su bili u kupatilu, hrišćani su oko vrata morali nositi krst, a Jevreji zvono kako bi ih razlikovali od muslimana. Crkvu Svetog Groba je razorio, a sebe proglasio božanstvom. Prihvatila ga je sekta Druza. Ubijen je 1021. godine u zaveri koju je organizovala njegova sestra koju je optužio za nemoral.

Vladavina vezira

Nakon Hakimove smrti vlast u Egiptu preuzimaju veziri koji su lako upravljali mladim halifima. U to vreme pada dolazak krstaša u Svetu zemlju. Vezir el Afdal Šahanšah slao je nekoliko ekspedicija u napad na Jerusalimsku kraljevinu. Pohodi su se uglavnom završavali neuspehom (Bitke kod Ramle). Na mestu halifa nalazio se el Amir (1101—1130), pa el Hafiz (1130—1149), pa el Zafir (1149—1154). Bio je to težak period za Fatimidski kalifat, period spletki, zavera, svađa i ljubomora na dvoru. Godine 1153. ubijen je vezir Ibn el Salar od strane Nasi ibn Abasa. Abas potom ubija i halifa Zafara, a na presto postavlja njegovog četvorogodišnjeg sina el Faiza. Faiz je umro 1160. godine, a na presto je postavljen desetogodišnji stričević el Adid. Bio je to četrnaesti i poslednji halif Egipta. Vezir Abas ubijen je 1163. godine od strane Šavara, velikog vezira. U to vreme padaju krstaški pohodi na Egipat jerusalimskog kralja Amalrika I.

Krstaški pohodi na Egipat

Glavni članak: Krstaški pohodi na Egipat

Šavar je 1163. godine smenjen u dvorskim sukobima. Nasledio ga je vezir Dirham. Šavar šalje poziv u pomoć zengidskom vladaru Nur ad Dinu ne želeći da se lako odrekne titule. Nur ad Din, zainteresovan da svoj uticaj proširi na bogati Egipat, šalje Šavaru u pomoć svog vojskovođu Širkua. Kao odgovor na to, Dirham šalje poziv u pomoć jerusalimskom kralju Amalriku. I Amalrik se odaziva i pokreće krstaše ka Fatimidskom Egiptu iz istih razloga kao i Nur ad Din. Krstaši zadaju poraz Širkuovoj vojsci kod Bagije 1163. godine. Za to vreme Širku smenjuje Dirhama i vraća Šavara na presto.

Šavar tada, strahujući od Nur ad Dina, menja stranu i sklapa savez sa Amalrikovim krstašima. Amalrik prihvata savezištvo i opseda Širkua u Bilbai. Kako bi pomogao svome vojskovođi, Nur ad Din napada krstaške države na severu. U bici kod Harima zarobio je najvažnije krstaške barone (Rajmunda III, Boemunda III, Žoscelina III). Amalrik je prinućen da se vrati u Jerusalim kako ne bi izgubio kraljevinu. Godine 1167. Širku preduzima pohod na Egipat. Amalrik kreće Egipćanima u pomoć. Širku nansi poraz krstašima kod Babaina i osvaja Aleksandriju. Krstaši je opsedaju. Odbranu je vodio Širkuov nećak Salah ad Din Jusuf koji je jedan od retkih muslimana kome će se Evropljani potruditi da mu skrate ime. Bio je to čuveni vojskovođa Saladin koji će dvadeset godina kasnije osvojiti Jerusalim i predvoditi muslimane u Trećem krstaškom ratu. Sada se, međutim, nije iskazao u najboljem svetlu. Grad se morao predati, a Saladin je utočište od besnih građana morao potražiti ni manje ni više nego u krstaškom logoru. Amalrik mu dodeljuje oružanu pratnju koja ga je otpratila do Širkua. Krstaši su za svoju pomoć od Egipta dobili 100.000 zlatnika i savezništvo. Međutim, savezništvo je raskinuto već sledeće godine kada Amalrik pokreće novi pohod u nameri da osvoji Kairo. Širku je uspeo da potpuno protera krstaše iz Egipta i januara 1169. godine trijumfalno uđe u Kairo.

Gubitak nezavisnosti

Širku postaje vezir egipatskog sultana. Međutim, umire nakon samo tri meseca posle pijanke. Veliki vezir sada postaje Saladin. Čitava kontrola nad Fatimidskim kalifatom bila je u njegovim rukama. Halifova mamelučka garda pokušala je da ga izbaci iz Kaira. Ovaj pokušaj završen je neuspehom. Saladin je napao mamelučki logor dok oni nisu bili u njemu i zarobio im žene i decu. Mameluci su morali da ga mole za živote svojih porodica. Na kraju su svi Mameluci izmasakrirani. Saladin je sada postao apsolutni vladar Egipta. Najveću šiitsku državu priklonio je Bagdadskom kalifatu. El Adid je sada postao nepotreban i uklonjen je nakon samo nekoliko meseci. Fatimidski kalifat je prestao da postoji.

Vidi još

• Fatimidi

Literatura

• Istorija krstaških ratova — dr Željko Fajfrić
• Abun-Nasr, Jamil (1987). A history of the Maghrib in the Islamic period. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521337674. 
• Brett, Michael (2001). The Rise of the Fatimids: The World of the Mediterranean and the Middle East in the Fourth Century of the Hijra, Tenth Century CE. The Medieval Mediterranean. 30. Leiden: Brill. ISBN 978-9004117419. 
• Brett, Michael (2017). The Fatimid Empire. The Edinburgh History of the Islamic Empires. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-4076-8. 
• Canard, Marius (1965). „Fāṭimids”. Ur.: Lewis, B.; Pellat, Ch.; Schacht, J. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume II: C–G. Leiden: E. J. Brill. str. 850—862. OCLC 495469475. 
• Cortese, Delia, "Fatimids", in Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God (2 vols.), Edited by C. Fitzpatrick and A. Walker, Santa Barbara, ABC-CLIO, 2014, Vol I, pp. 187–191.
• Dachraoui, F. (1986). „al-Mahdī ʿUbayd Allāh”. Ur.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Lewis, B.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume V: Khe–Mahi. Leiden: E. J. Brill. str. 1242—1244. ISBN 90-04-07819-3. 
• Šablon:Daftary-The Ismailis
• Daftary, Farhad (1999). „Fatimids”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume IX/4: Fārs II–Fauna III. London and New York: Routledge & Kegan Paul. str. 423—426. ISBN 978-0-933273-32-0. 
• Halm, Heinz (1991). Das Reich des Mahdi: Der Aufstieg der Fatimiden (na jeziku: nemački). Munich: C. H. Beck. ISBN 978-3-406-35497-7. 
  • English translation: Halm, Heinz (1996). The Empire of the Mahdi: The Rise of the Fatimids (na jeziku: engleski). Prevod: Bonner, Michael. Brill. ISBN 9004100563. 
• Halm, Heinz (2014). „Fāṭimids”. Ur.: Fleet, Kate; Krämer, Gudrun; Matringe, Denis; Nawas, John; Rowson, Everett. Encyclopaedia of Islam, THREE. Brill Online. ISSN 1873-9830. 
• Hofer, Nathan (2017). „Sufism in Fatimid Egypt and The Problem of Historiographical Inertia”. Journal of Islamic Studies. 28 (1): 28—67. doi:10.1093/jis/etw042. 
• Kennedy, Hugh (2004). The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century (Second izd.). Harlow: Longman. ISBN 978-0-582-40525-7. 
• Lev, Yaacov (1987). „Army, Regime, and Society in Fatimid Egypt, 358–487/968–1094”. International Journal of Middle East Studies. 19 (3): 337—365. JSTOR 163658. S2CID 162310414. doi:10.1017/S0020743800056762. 
• Lev, Yaacov (1995). „The Fatimids and Byzantium, tenth–12th Centuries”. Graeco-Arabica. 6: 190—208. OCLC 183390203. 
• Madelung, W. (1971). „Imāma”. Ur.: Lewis, B.; Ménage, V. L.; Pellat, Ch.; Schacht, J. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume III: H–Iram. Leiden: E. J. Brill. str. 1163—1169. OCLC 495469525. 
• Madelung, Wilferd (1978). „Ismāʿīliyya”. Ur.: van Donzel, E.; Lewis, B.; Pellat, Ch.; Bosworth, C. E. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume IV: Iran–Kha. Leiden: E. J. Brill. str. 198—206. OCLC 758278456. 
• Madelung, W. (1986). „al-Mahdī”. Ur.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Lewis, B.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume V: Khe–Mahi. Leiden: E. J. Brill. str. 1230—1238. ISBN 90-04-07819-3. 
• O'Kane, Bernard (2016). The Mosques of Egypt. American University of Cairo Press. ISBN 978-9774167324. 
• Raymond, André (1993). Le Caire (na jeziku: francuski). Fayard. 
• Sanders, Paula (1994). Ritual, Politics, and the City in Fatimid Cairo. Albany, New York: State University of New York Press. ISBN 0-7914-1781-6. 
• Sanders, Paula (1998). „The Fāṭimid state, 969–1171”. Ur.: Petry, Carl F. The Cambridge History of Egypt, Volume 1: Islamic Egypt, 640–1517. Cambridge: Cambridge University Press. str. 151—174. ISBN 0-521-47137-0. 
• Walker, Paul E. (1998). „The Ismā'īlī Da'wa and the Fātimid caliphate”. Ur.: Petry, Carl F. The Cambridge History of Egypt, Volume 1: Islamic Egypt, 640–1517. Cambridge: Cambridge University Press. str. 120—150. ISBN 0-521-47137-0. 
• Walker, Paul E. (2002). Exploring an Islamic Empire: Fatimid History and its Sources. London: I.B. Tauris. ISBN 978-1860646928. 
• Walker, Paul E. (2018). „Fāṭimids”. Ur.: Madelung, Wilferd; Daftary, Farhad. Encyclopaedia Islamica Online. Brill Online. ISSN 1875-9831. 

Spoljašnje veze

• Fatimids entry in the Encyclopaedia of the Orient. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2010)
• The Institute of Ismaili Studies, London.
• The Shia Fatimid Dynasty in Egypt