Fender telekaster

Fender telekaster (engl. Fender Telecaster) ili skraćeno Tele (Tele), je tipična električna gitara, sa dva pikapa proizvedena od strane kompanije Fender. Jednostavan dizajn i revolucionarni zvuk probili su led u razvoju električnih gitara i pop muzike. Prvo je predstavljen pod imenom Brodkaster u jesen 1949. godine i to je prva električna gitara koja je doživela veliki komercijalni uspeh i dobar prijem kod muzičara. Proizvodnja i prodaja ovog modela počinje martu 1950. godine, u varijantama sa dva pikapa ili jednim pikapom (Eskvajer model). Od tada pa do danas bez prestanka traje razvoj i proizvodnja Telekaster modela, što ga čini najstarijim modelom električnih gitara koji je još u proizvodnji.

Fender telekaster
Proizvođač	Fender
Period	1949—danas
Konstrukcija
Tip vrata	Zašrafljen
Skala	25,5" ili 24,75" na nekim modelima
Drvo
Telo	Jova, Jasen ili Topola
Vrat	Javor
Prstohvat	Javor ili Palisander
Oprema
Kobilica	Fiksna
Pikapovi	2 pikapa sa jednim namotajem, ali postoje varijante sa tri pikapa i hambakerima
Boje
Nudi se u različitim bojama

Poreklo

Fender Telekaster je kreirao Leo Fender u Fulertonu, u Kaliforniji 1949. godine. Pre ove njegove kreacije, u periodu od 1932. do 1949, pojedine firme i proizvođači gitara razvili su i proizvodili određene tipove električnih gitara, ali nijedan od tih modela nije imao značajniji uspeh na tržištu. Fenderov model gitare predstavlja prvu uspešnu i kormercijalnu električnu gitaru koja je ponuđena tržištu.

Fender je imao radionicu za popravku električnih uređaja koja se zvala Fenderov radio servis (Fender's Radio Service), gde je prvo vršio popravke, a kasnije dizajnirao pojačala i elektromagnetne pikapove za muzičare, uglavnom za polukastične gitare, električne Havajske gitare i mandoline. Muzičari su ozvučavali svoje instrumente u potrazi za jačim zvukom još od dvadesetih godina 20. veka, a poluakustične gitare (kao model Gibson ES-150) bili su već dugo u upotrebi. Kvalitet zvuka nije bio toliki prioritet, kao razlog zbog čega su muzičari ozvučavali gitare, sve dok 1943. godine Leo Fender i njegov partner Dok Kaufman nisu izradili grubu drvenu gitaru sa pikapovima, koju su lokalni kantri muzičari počeli tražiti za svirke. Gitara je zvučala sjajnije i zvuk je bio dugotrajniji. Fender je bio znatiželjan i dosta je eksperimentisao, a 1949. vrlo je dobro shvatio da koncept drvene gitare punog tela daje mnogo bolje karakteristike instrumenta, ali znao je da pre bilo kakve izrade komercijalne gitare mora izraditi kvalitetniji prototip gitare.

Prvi ručno izrađeni prototip, nepravilna bela gitara, imala je većinu karakteristika koje danas ima i Telekaster. Dizajnirana je u duhu havajskih gitara punog tela koje je u to vreme izrađivala kompanija Rikenbaker. Mali i prosti delovi su izrađivani od bakelita i aluminijuma spajani su zavrtnjima ali konstrukcija je bila od drveta.

Prvi model imao je jedan pikap i pojavio se 1950. i nazvan je Eskvajer. Manje od 50 gitara je proizvedeno pod tim imenom i većina njih je zamenjeno u garantnom roku jer su kod njih otkrivene greška u proizvodnji. Te gitare nisu imali trus rod i zamenjivane su zbog krivljenja vrata gitare. Još u toku 1950, prestala je proizvodnja ovih modela sa jednim pikapom i nastavljena proizvodnja gitara sa dva pikapa pod imenom Brodkaster. Od tog trenutka sve buduće gitare imaće trus rod. Kompanija Gretš (Gretsch) koja je proizvodila i poluakustične gitare (danas u vlasništvu kompanije Fender), tvrdila je da je ima pravo na ime Brodkaster kojom je nazvala seriju bubnjeva, i nova kompanija u proizvodnji muzičkih instrumenata odlučila je da promeni naziv u Telekaster, po tada novom i popularnom mediju televiziji (gitare koje su izrađivane u tom međuvremenu nisu imale nikakvu oznaku i danas se one popularno zovu „Nokasteri“). Eskvajer je ponovo vraćen u proizvodnju kao Telekaster sa jednim pikapom i sa nižom cenom.

1951. Fender predstavlja Precizni bas (Precision Bass) koji je bio sličan Telekasteru. Ovaj model je kasnije preimenovan u Fender telekaster bas.

• 
  1st prototype (1949)
• 
  Esquire
  (1950s)
• 
  Broadcaster (1950)
• 
  Nocaster (1951)
• 
  Telecaster (1952, replica)
• 
  Precision Bass (1951, replica)

Konstrukcija

Fenderov jednostavni modularni dizajn omogućio je masovnu proizvodnju, i omogućavao je laku popravku oštećenih delova gitara. Komponente su izrađivane brzo i jeftino u velikim serijama i spajane na proizvodnoj traci. Tela gitare su sečena na tračnoj pili od ploča, što je bilo totalno drugačiji i inovativan koncept u izradi gitara tog vremena. Fender nije koristio tradiconalno lepljenje vrata u telo, nego je to spajanje urađeno uz pomoć zavrtanja. Ovo ne samo što je omogućailo jedostavniju proizvodnju već je omogućilo da se vrat lako demontira i servisira ili zameni. Gitarski vrat se izrađivao od jednog komada javora bez korišćenja posebnog komada drveta za prstohvat, što je značilo da su se pragovi direktno ugrađivali u vrat. Ovo je bilo potpuno inovativno u odnosu na tadašnji način, gde su se za prstohvate koristili posebni komadi drveta od palisandra ili abanosa koji su lepljeni na vrat od mahagonija. Elektronika je bila smeštena ispod ugradnog panela i moglo joj se lako pristupiti, što je dalo veliku prednost u odnosu na klasičnu konstrukciju kod koje je elektronika postavljena u zvučim rupama kao u modelima poluakustičnih gitara.

Klasična forma gitare je izuzetno jednostavna, gitarski vrat i prstohvat su izrađivani od jednog komada drveta javora i uz pomoć zavratanja spajani su sa jednostavnim ravnim telom od jasena ili jove. Elektronika se sastojala od dva pikapa sa jednim namotajem, koja je kontrolisana sa trostepenim prekidačem i sa dva potenciometra za ton i jačinu zvuka. Pikgard je bio u početku izrađivan od bakelita, a kasnije od celuloida i plastike i direktno je ugrađen na telo gitare uz pomoć pet zavrtnja. Originalni prekidač koji je bio korišćen u periodu od 1950. do 1952. dozvoljavao je odabir vratnog pikapa sa uklonjenim visokim tonovima u prvoj poziciji (za dublji zvuk), odabir vratnog pikapa sa normalnim zvukom u drugoj poziciji. Treća pozicija prekidača predstavljala je kombinaciju oba pikapa, a odnos te kombinacije je zavisio od položaja potenciometra tona. U suštini, nije postojala prava kontrola tona. Drugi potenciometar je služio za podešavanje jačine zvuka.

Gitara je brzo postala popularna i drugi tada renomirani proizvođači gitara počinju razvoj elktričnih gitara punog tela, kao što su Gibson, sa svojim Gibson Les Pol modelom iz 1952, a zatim i Gretš, Rikenbaker i drugi.

Tipični moderni Telekasteri izrađuju se sa nekoliko detalja koji su različiti u odnosu na klasičnu formu. Moderni Telekasteri imaju 22 praga (klasični je imao 21) mada postoje varijante sa dve oktave 24 praga. Kobilica sa tri sedla kod klasičnih modela zamenjivana je sa varijantom sa 6 sedla. Takođe postoje i razlike u sistemu kontrole zvuka uz pomoć prekidača i potenciometara. Tokom CBS (CBS) ere 70-ih godina došlo je i do promene u dizajnu tela. Novi oblik imao je izraženi usek na telu gitare. Proizvodnja gitare sa ovakvim oblikom tela prestala je 1982.

Zvuk Fender telekaster gitara

Zvuk Telekaster gitara može se opisati kao čist i bogat. Jedna od tajni njegovog zvuka leži u pikapu iznad kobilice (bridge), koji ima više namotaja od vratnog pikapa i stvara mnogo jači izlaz, ponekad čak i duplo jači u odnosu na vratni pikap. U isto vreme, kondenzator smešten između potenciometara, pojačava više tonove dok su niži i srednji tonovi prigušeni. Čvrsto i puno telo gitare omogućava čist i pojačan zvuk žica, za razliku od poluakustičnih gitara kod kojih se pojavljuje neretko neželjeni povratni ton. Ovaj dizajn je omogućio zvuk sličan zvuku akustičnih vestern gitara sa metalnim žicama, zbog čega je ova gitara bila vrlo popularna u kantri muzici.

Varijante

Telekaster gitare su oduvek bile interesantne za dorađivanje. Vremenom javljale su se razne varijante ove gitare sa različitim izborom pikapova, kao što su i hambakeri na vratnoj poziciji, tri pikapa, dva hambakera sa posebnom šemom povezivanja. Fender je u prodaji nudio takozvane hot rod Telce (hot-rodded Teles) sa takvim odabirom pikapova, kao što su US Fat (US Fat) i Nešvil B-Bender (Nashville B-Bender) Telekaster Deluks Blokout (The Deluxe Blackout Tele) sa tri pikapa i sl. Jedno od varijanta Telekaster je i Tinlajn (Thinline) poluakustična gitara, sa dva standardna pikapa.

Telekaster tinlajn (Telecaster Thinline)

Je poluakustična gitara koja je prvi put predstavljena u periodu 1968/1969. Dizajnirao je nemački konstruktor gitara Rodžer Rosmajsl (Roger Rossmeisl). Danas su dostupne dve varijante ove gitare, varijanta iz 69., sa dva standardna Telekaster pikapa i telom od mahagonija i varijanta iz 72. bazirana na verziji Fender Telekaster Deluks.

Telekaster deluks (Telecaster Deluxe)

Ovaj model poseduje dva Fenderova hambaker pikapa i prvi put je predstavljen 1972. godine i proizvodio se do 1981. Ovaj model ima veću glavu sličnu modelu Stratokaster, vrat od javora telo sa konturama i tremolo kao opciju koja je dodata na modele koji su se proizvodili posle 1973.

Kustom model (Telecaster Custom)

Ovaj model gitare postao je popularan zahvaljujući gitaristi Rolingstonsa Kitu Ričardsu koji ga je predstavio 1970. Bio je opremljen Fenderovim hambakerom na vratnoj poziciji i standardnim pikapom sa jednim namotajem na kobilici. Tržištu je predstavljen kao model 1972 Kustom (1972 Custom).

Telkaster plus

Dizajniran je da popravi reputaciju ovih gitara kada je grupa zaposlenih predvođena Vilijamom Šulcom (William C. Schultz) preuzela vlasništvo na kompanijom Fender od strane CBS-a (CBS) ranih 80-ih. Kod ovih gitara korišćen je hambaker na strani kobilice, a na vratnoj poziciji pikap sa jednim namotajem. Sa proizvodnjom ovog modela prestalo se 1998. i do sada nije bilo reizdanja ove serije.

Tele džunior (Tele Jr.)

Ovo je varijanta Fender Telekaster gitara proizvedena u ograničenoj seriji od 150 komada od posebnog odeljenja Fender Kustom Šop (Fender Custom Shop). Ova gitara je samo po obliku podesećala na standardnu Telekaster gitaru dok su ostale karakteristike više podsećale na Gibson Les Pol električnu gitaru, kao na lepljeni vrat, odabir elektronike i sl.

Modeli

Da bi se modeli Telekastera razlikovali po mestu proizvodnje, Fender ima jedinstveni sistem imenovanja modela. Modeli Standard i Klasik proizvode se u pogonima van SAD, dok se modeli pod nazivom Američki, Specijalne edicije i Hajvej modeli proizvode isključivo u SAD. Modeli koji se proizvode van SAD u Meksiku, Japanu i Južnoj Koreji su jeftiniji i dostupniji modeli.

Postoje Telekaster modeli koji nose ime po određenim muzičarima i to su takozvane Artist modeli. Muzičari čije ime nose ovi posebni modeli Telkaster gitara su Džejms Barton (James Burton), Džon 5 (John 5), Mudi Vaters (Muddy Waters), Džim Rut (Jim Root), Džo Stramer (Joe Strummer) i Džim Etkins (Jim Adkins). Artist modeli su kvalitetnije konstrukcije i izrade, i njihova cena je znatno viša od ostalih modela.

Značaj

Telekaster gitare su imale veliki značaj u razvoju kantri muzike, bluza, fanka i rok muzike, prvenstveno zbog svoje čvrste konstrukcije koja je dozvoljavala glasnije zvuke, veću trajnost zvuka i manje povratnih efekata koje su bile karakteristične za poluakustične gitare. Iako je model star više od pola veka, sa njegovom proizvodnjom se nikada nije prestajalo i pored toga što su se konstantno pojavljivali noviji savremnij modeli, kao Stratokaster.

Poznati muzičari koji su svirali na Fender Telekaster gitarama

Mnogi poznati muzičari su svirali na Telekaster gitarama i doprineli popularizaciji ove gitare još od samog njenog nastanka. Prvi koji su koristili ove gitare bili su Bak Ovens (Buck Owens), Vajong Dženings (Waylon Jennings), Džejms Barton (James Burton) koji su sarađivali sa imenima poput Elvisa Preslija (Elvis Presley), Riki Nelson (Ricky Nelson) i Merli Hagard (Merle Haggard). Erik Klepton dok je bio u grupi Jardbirds (The Yardbirds) je svirao na Telekasteru. Džordž Harison je korisio Telekaster gitare za snimanje albuma Bitlsa (The Beatles: Let it be). Sem ovih muzičara na Telekasterima su svirali ili još sviraju Kit Ričards iz Rolingstonsa, Brus Springstin, Endi Samers, Džimi Pejdž, Džo Stramer i drugi.

Spoljašnje veze

• Zvanična strana Fender gitara