Википедија

Fiat CANSA FC.20

Fiat CANSA FC.20 je bio italijanski višenamenski dvomotorni niskokrilni avion, prvobitno projektovan kao izviđač a kasnije transformisan u višenamenskog teškog napadača. Bio je namenjen da ispuni uloge borbenog, taktičkog bombardera, izviđačkog i lovačkog aviona presretača (razarača). Proizvodila ga je firma Costruzioni Aeronautiche Novaresi SA (CANSA), koja je pripadala Fiat grupi[1].

Fiat CANSA FC.20
Avion Fiat CANSA FC.20
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1942.
Uveden u upotrebu1942.
Povučen iz upotrebe1943.
Statusneaktivan
Prvi korisnik Italija RA
Broj primeraka10 predserijskih + 2 prototipa
Dužina12,18
Razmah krila16,00
Visina4,03
Površina krila40,00
Prazan4.770
Normalna poletna6.820
Klipno-elisni motor2 x Fiat А.74 RC.38 V14 cilindara
Snaga2 x 617 kW
Brzina krstarenja365 km/h
Maks. brzina na Hopt420 km/h
Dolet1.150 km
Plafon leta7.350 m

Projektovanje i razvoj uredi

 
Crtež aviona Fiat CANSA FC.20 u 3 projekcije
 
Motor Fiat A.74 RC.38 aviona Fiat CANSA FC.20
 
Avion Fiat CANSA FC.20ter
 
Avion Fiat CANSA FC.20

Glavni projektant ovog aviona je bio Đakoma Moso (Giacomo Mosso), koji je na osnovu konkursa za izviđački avion raspisan 1937. godine u toku 1938 počeo da radi na prpojektu takvog aviona. Avion je dobio naziv Fiat CANSA FC.20 ili skaćeno FC.20.

Osnovne karakteristike ovog aviona trebalo je da budu: brzi monoplan sposoban da izvrši zadatke taktičkog dnevnog bombardera, a u zavisnosti od misije, lovca presretača, lovca za pratnju dugog doleta i jurišnog aviona za napad na oklopne kopnene i morske ciljeve. Kako bi se skratilo vreme projektovanja, novi avion je pozajmio krilo, motore i stajni trap od aviona Fiat CR.25, dok je Moso projektovao trup sa velikim zastakljenim nosom i dvostrukim vertikalnim stabilizatom na repu. Vrhunac projekta bio je modularan nos trupa, koji se montira u završnoj fazi montaže, u zavisnosti od namene aviona.

Prvi prototip FC.20 (serijski broj MM.403) poleteo je na probni let 12. aprila 1941. kao izviđački i laki bombarder sa dva sedišta. Dva radijalna motora Fiat A.74 RC.38 snage po 617 kW su obezbeđivala pogon. Posmatrač je imao mesto u zastakljenoj pramčanoj kabini.

Drugi prototip FC.20bis (MM.404) imao je kraći nos sa kokpitom pomerenim nazad. U pramcu je ugrađen top Breda kalibra 37 mm. Dva fiksna mitraljeza Breda-SAFAT kalibra 12,7 mm ugrađena su u korene krila u blizini trupa. Iza kokpita nalazila se kabina strelca koja je upravljala ravnom poluuvlačivom kupolom Skoti sa pokretnim mitraljezom kalibra 12,7 mm. Avion je mogao da nosi dve bombe od po 125 kg na spoljnim podvesnim nosačima, ili 126 malih bombi od dva kilograma protiv žive sile, uskladištenih u kutijama u delu trupa za bombe[2].

Tehnički opis uredi

Trup: Noseća konstrukcija trupa je napravljena od čeličnih cevi i profila koji su spojeni autogenim zavarivanjem. Trup je zaobljenog i kružnog poprečnog preseka sa dovoljno prostora da se u njega može, prema nameni aviona smestiti: pilotska kabina prostor za posadu, naoružanje i oprema. Prednji deo trupa do iza krila je obložen aluminijumskim limom koji je zakivcima pričvršćen za noseću konstrukciju. Srednji deo trupa između krila i repa je obložen impregniranim platnom dok je rep obložen aluminijumskim limom. Sa leve strane trupa se nalaze vrata za ulazak u avion. Pilotska kabina i ostali deo trupa predstavljaju jednu celinu.

Pogonska grupa: U avion Fiat CANSA FC.20 su na krilima ugrađivani motori (dva motora) Fiat A.74 RC38 14-cilindrični vazduhom hlađenim, radijalni motor sa turbopunjačem, snage 870 КS (650 kW), pri uzletanju 960 КS (720 kW). Motor je bio obložen NACA prstenom za poboljšano hlađenje motora. Motor je imao ugrađen reduktor i trokraku Fiat- Hamiliton (Hamilton Standard 3D.41-1) elisu sa promenljivim korakom u letu. U avion FC.20ter ugrađivani su motori Fiat A.80 RC.41 dvostruka zvezda sa 18-cilindara snage 745 kW (1.000 KS). Najjači motor Daimler-Benz DB 601 V12 snage 935 kW (1.250 KS) ugrađivan je u model FC.20quater.

Krila aviona Fiat CANSA FC.20 su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Konstrukcija je metalna a obloga od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju. Oblik krila je jednakokraki trapez koji se završavao polukružno, a osa krila je upravna na osu trupa aviona. U unutrašnjosti krila između trupa i motora su se nalazili rezervoari za gorivo a u zadnjem gornjem delu gondola motora su bili smešteni rezervoari za ulje. Sa donje zadnje strane gondola bio je prostor za smeštaj točkova i hidrauličnog sistema za uvlačenje točkova. Konstrukcija elerona je bila od durala a obloga od aluminijumskog lima. Zakrilca su se nalazila na delu krila između trupa i motora.

Repne površine: Rep aviona se sastoji od jednog horizontalnog i dva vertikalna stabilizatora čije su noseće konstrukcije bile sastavni deo konstrukcije trupa (čelična cevna zavarena konstrukcija) a obloge stabilizatora su bile od aluminijumskog lima pričvršćene za konstrukciju zakivcima. Kormila pravca i kormila dubine su napravljena od duraluminijuma sa oblogama od platna.

Stajni trap mu je klasičan imao je dve prednje noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili u zadnje delove gondola motora u toku leta, a zadnji samo usmeravajući točak koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona se nalazi na repu aviona. S obzirom da u gondoli motora nije bilo dosta prostora za smeštaj točka oni su u uvučenom stanju virili izvan obloge motora.

Naoružanje uredi

Naoružanje aviona: Fiat CANSA FC.20
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa Breda
Broj granata 42
Kalibar 37 mm
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 3hBreda SAFAT
Broj metaka 250 svaki
Kalibar 12,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Ukupna masa 252 kg
Raketno naoružanje (rakete)


Verzije uredi

  • FC.20 - prvi prototip, izviđačka verzija sa dugim nosom.
  • FC.20bis - verzija za napad sa kratkim nosom i obrtnom kupolom na gornjoj strani.
  • FC.20ter - kao FC.20 sa motorima Fiat A.80 RC41 dvostruka zvezda, 18-cilindarskim radijalnim motorima svaki snage 745 kW (1.000 KS) i gornjom kupolom.
  • FC.20quater - Kao FC.20bis sa motorima Daimler-Benz DB 601 V12 obrnutim rasporedom cilindara svaki snage 935 kW (1.250 KS) i gornjom kupolom.

Operativno korišćenje uredi

Fabrika KANSA je napravila predseriju od deset FC.20bis (MM.75566 do MM.75576) koji su isporučeni između maja i avgusta 1943., tako da je ukupan broj ovih aviona bio 12komada. Prvi prototip je konvertovan u verziju FC.20ter sa ugrađenim topom Breda kalibra 37mm u pramac i Skoti kupola iza kokpita. Povećanu težinu kompenzovali su pojačani motori Fiat A.80 RC.41 sa po 735 kW. Testovi letenja nisu završeni, kao ni program letenja za FC.20quater. Bio je to konvertovani avion MM.75571 iz verifikacione serije sa dva linijska motora Daimler-Benc DB 601 A snage 919 kW. Mitraljezi u krilima su zamenjeni topovima Mauzer MG 151 kalibra 20 mm.

Prototip FC.20bis je eksperimentalno raspoređen protiv američkih bombardera B-24 Liberator 1943. tokom testova na aerodromu Gvidonija. Testovi su pokazali malu brzinu, značajnu nestabilnost, sklonost ka padu u kovit i sporo penjanje. Drugi neuspešan pokušaj da se angažuje protiv B-24 napravio je pilot Riči u aprilu 1943[3].

Tri primerka iz predserije služila su do kapitulacije Italije na aerodromu Cerveteri sa 173. strateškom izviđačkom eskadrilom.

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ https://comandosupremo.com/cansa-fc-20/
  2. ^ http://www.airwar.ru/enc/fww2/fc20.html
  3. ^ https://comandosupremo.com/fiat-cansa-fc-20/

Литература uredi

  • Angelucci, Enzo. The Rand McNally Encyclopedia of Military Aircraft, 1914-1980. San Diego, California: The Military Press. 1983. ISBN 0-517-41021-4..
  • Thompson, Jonathan. Italian Civil and Military Aircraft 1930–1945. Fallbrook, CaliforniaAero Publishers, Inc. 1963. ISBN 0-8168-6500-0.
  • NĚMEČEK, Václav. CANSA FC-20bis. Letectví a kosmonautika. Duben 1983, roč. LIX., čís. 8, s. 308.

Spoljašnje veze uredi

 
Fiat CANSA FC.20 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиат_CANSA_FC.20&oldid=27035387”