Форможански црни медвед
Formožanski crni medved (臺灣黑熊, Ursus thibetanus formosanus, ili Selenarctos thibetanus formosanus), poznat kao belogrli medved, endmeska je podvrsta medveda koja živi na Tajvanu. On je najveća kopnena životinja i jedini domaći medved (Ursidae) na Tajvanu.[1]
| Formožanski crni medved | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | |
| Podvrsta: | U. t. formosanus
|
| Trinomijalno ime | |
| Ursus thibetanus formosanus Swinhoe, 1864
| |
| Sinonimi | |
|
Selenarctos thibetanus formosanus | |
Zbog teške eksplotacije i degradacije staništa u poslednjih nekoliko decenija, populacija formožanskog crnog medveda je u padu. Ova podvrsta je navedana kao „ugrožena” u zakonu zaštiti divljih životinja na Tajvanu (tradicionalno kinesko pismo: 野生動物保育法) od 1989. godine. Njegova staništa su ograničena na udaljena, izolovana, područja na visinama 1.000—3.500 metara.
Fizičke karakteristike uredi
Formožanski crni medved je snažne građe i ima okruglu glavu, kratak vrat, male oči i dugu njušku. Uši su mu duge 8—12 cm. Njuška mu je slična kao kod psa, stoga njegov nadimak je „pas medved”. Rep mu je neupadljiv i kratak — dug je 10 cm. Telo je pokriveno grubom, crnom dlakom, koja može da naraste više od 10 cm oko vrata. Vrh brade mu je beo. Na grudima postoji bela oznaka u obliku slova V ili u obliku polumeseca. Zbog toga je dobio nadimak „mesečev medved”.[2]
Ishrana uredi
Hrani se lišćem, pupoljcima, voćem, korenjem, jede i male insekte, male životinje i strvine. Ishranu medveda prate i u nacionalnom parku Jušan. Tokom leta jede meke plodove koji su bogati ugljenim hidratima, a tokom jeseni i zime jede žireve i orahe.
Stanište i ponašanje uredi
Formožanski crni medved živi u planinskim šumama na istoku Tajvana na visinama od 1.000 do 3.000 metara. Od 24 sata on je aktivan samo 54—57%, a više je aktivan tokom leta (60%), jeseni i zime (60%), nego tokom proleća kada je najmanje aktivan (47%). Tokom proleća i leta aktivan je danju, tokom jeseni noću, a zimi ulazi u hibernaciju. On vodi samotnjački život i obično se mnogo kreće, osim u sezoni parenja ili kada brine o mladuncima. Formožanski crni medved je ujedno i jedini koji nosi mladunce i koji pravi privremeno gnezdo.
Iako izgleda nespretno i sporo, formožanski crni medved može lako da prestigne čoveka, dostiže brzinu 30—40 km na sat. Dobar je plivač i penjač. Zbog statusa ugrožene podvrste i navike da izbegava ljude, formožanski crni medved je retko viđen u diljvini. Kad se nađe u blizini ljudi povlači se i beži od ljudi. Iako formožanski crni medved može da postane agresivan, retko kad napada ljude.
Razmnožavanje uredi
-
Gnezdo -
Majka malih medveda neguje svoju mladunčad -
Mladunče staro 44 dana -
Mladunče medveda se penje na drvo
Kao životinja samotnjak, formožanski crni medved ne ostaje u svom skloništu, osim ženke tokom uzgojnog perioda. Period udvaranja mužjaka je vrlo kratak. Posle parenja, medvedi se vraćaju svojim samotnjačkim životima. Ženka dostiže polnu zrelost sa 3—4 godina, a mužjak sa 4—5 godina starosti, obično godinu dana kasnije od ženki. Parenje je obično od juna do avgusta, a trudnoća traje 6—7 meseci. Tako da, divlja ženka obično rađa između decembra ili februara.[3]
Uglavnom okoti 1—3 mladunca. Majka se brine o svojim mladuncima oko 6 meseci. Kada su dovoljno snažni da napuste jazbinu, mečići ostaju uz majku oko 2 godine, dok majka ne uđe u nov ciklus oplodnje i odbaci (otera) mečiće od sebe.[3]
Lovac i plen uredi
Formožanski crni medved (台灣黑熊) i tajvanski oblačasti leopard (台灣雲豹) su dve najmoćnije životinje na Tajvanu — nekada su lutale po planinama Tajvana. Dok je oblačasti leopard izumro, crni medved još uvek postoji, mada kao ugrožena vrsta.[4] Po istraživanju instituta za očuvanje divljih životinja, nacionalnog Pingtung univerziteta nauke i tehnologije, ovo može biti posledica mitova i tradicija tajvanskih aboridžina.[5]
Narod Bunun crnog medveda zove Aguman ili Duman što znači đavo. Ako zamka nekog bununskog lovca uhvati medveda, on mora da izgradi kolibu na planini i da tamo spali telo medveda. On još mora da ostane sam u kolibi, daleko od sela, sve dok se žetva prosa ne završi. Rukaima i Pajvanima je dozvoljeno da idu u lov na medvede, ali lovci moraju da plate cenu noseći kletvu. Rukai smatraju da lov na medvede donosi bolest. Nije svakom dozvoljeno da jede medveđe meso, a deci je to strogo zabranjeno. Legenda kaže da su crni medvedi ugledni „kraljevi šume” čije bele oznake na grudima predstavljaju mesec. Tarokoi veruju da se ubijanjem crnog medvededa izaziva porodična nesreća. U principu među ovim plemenima lovaca, najbolji lovci su lovci na svinje i oni se smatraju herojima. Lovci na medvede smatraju se gubitnicima.[4]
Ugrožena vrsta uredi
Od 1998 do 2000, 15 tih medveda je zarobljeno u nacionalnom parku Jušan. Prijavljenih viđanja medveda nema puno i niko ne zna koliko ih ima. Vrsta je zakonom zaštićena od 1989. godine, ali krivolov se nastavlja i veoma šteti celoj populaciji crnih medveda. Na primer, 8 od 15 medveda u zarobljeništvu su bili povređeni zbog raznih nezakonitih zamki.
Od 1989. godine, formožanski crni medved je naveden kao ugrožena vrsta i zaštićen je po Tajvanskom zakonu o zaštiti spomenika kulture (Tradicionalno kinesko pismo: 文化資產保存法). Na međunarodnom planu, ova vrsta se nalazi na (CITES) listi. CITES zabranjuje svu međunarodnu trgovinu ovom životinjom. Formožanski crni medved se nalazi na crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode (Međunarodna unija za očuvanje prirode|IUCN), navedena je kao ranjiva vrsta i da joj preti istrebljenje.
Starosedelački lovac iz plemena Bunun je jednom rekao „da nema medveda u planinama, šuma bi izgledala prazna i ja bih bio usamljen”. Mei-Hsiu sa Instuta za očuvanje divljih životinja,[6] borac za očuvanje crnog medveda, takođe je rekao: „Ne želimo da izgubimo ovu dušu tajvanskih planina, mi ne želimo da ih naši potomci viđaju samo u kavezima u zoološkim vrtovima ili u istorijskim knjigama”.
Ima nade za formožanskog crnog medveda. Godine 2009. Lin Juan-Juan (član grupe za očuvanje formožanskog crnog medveda nacionalnog parka Jušan) je snimio kako majka formožanskog crnog medveda pokušava da pomogne malim mladuncima da pređu brzak u blizini istorijske staze Batonguan (八通關古道), u istočnom delu Tafena (塔芬).[7]
Reference uredi
- ^ Taiwan's Ecological Conservation Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. septembar 2008). Gio.gov.tw. Retrieved on 26. 9. 2011.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 10. 10. 2007. g. Pristupljeno 11. 01. 2017.
- ^ a b [1][mrtva veza]
- ^ a b [2][mrtva veza]
- ^ 行政院國家科學委員會, National Science Council Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. februar 2009). Web1.nsc.gov.tw. Retrieved on 26. 9. 2011.
- ^ [3] Arhivirano januar 9, 2009 na sajtu Wayback Machine
- ^ Yushan National Park
Spoljašnje veze uredi
- Forestry Bureau, Council of Agriculture, Republic of China (Taiwan)
- The Current Status of Formosan Black Bear in Taiwan by Y. Wang Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. фебруар 2012)
- Status and Management of the Formosan Black Bear in Taiwan by Yin Wang
- The status and management of Asiatic black bears in Taiwan by MY Hwang and Y. Wang
- Tsai, C.-l.; Chou, Y.-c.; Shih, C.-c.; Cheng, H.-c.; Yang, C.-c.; Kao, H.-w. 2009: The complete mitochondrial genome of the Formosan black bear (Ursus thibetanus formosanus). Zootaxa, 1971: 50–58.
- Conservation and Research of Formosan Black Bear, Institute of Wildlife Conservation, National Pingtung University of Science and Technology