Fotodermatoza
Fotodermatoza je alergija na sunce. Sve je više osoba (fotosenzitivnih) koje su alergične na sunce, odnosno kod kojih imunski sistem pri izlaganju suncu, ali i veštačkoj svetlosti, reaguje pojavom alergija.[1] Te alergije se mogu različito manifestovati; od sitnih bubuljica, osipa sa svrabom ili bez njega, izraženog crvenila do pojave plikova i opekotina. Za razliku od drugih alergija, poput one na prašinu, koje su mnogo poznatije, fotodermatoza se smatra retkom i prema pisanju sajta neseser.hr zahvataju i do 20% populacije.[2] Prema pisanju sajta PLIVAzdravlje, postoji rizik od karcinoma kože u starijoj dobi, a mladi imaju i dodatni problem psihološke prirode, jer ne mogu da se sunčaju koliko bi želeli, a s obzirom na trendove koji diktiraju tamniji ten kao poželjniji.[3] Razlikuju se primarne i sekundarne fotodermatoze.
Primarne fotodermatoze uredi
Primarne alergije na sunce nastaju izlaganjem kože UV zracima i najčešće su nasledne. Prema pisanju magazina „Stil“, prema nekim istraživanjima 50% dermatoza su upravo nasledne.[4] Variraju od lakšeg oblika u vidu nadražujućeg osipa koji se javlja nekoliko sati nakon izlaganja suncu, pa sve do veoma ozbiljnih slučajeva solarne urtikarije, kada duže izlaganje suncu može uzrokovati anafilaktički šok pa čak i smrt.[2]
Sekundarne fotodermatoze uredi
Sekundarne alergije na sunce nastaju kada određene fotosenzitivne supstance, koje imaju sposobnost upijanja sunčevog zračenja (posebno UV), poput lekova ili kozmetičkih preparata učine kožu osetljivijom na takvo zračenje.[2] Isti učinak mogu imati i neke bolesti, posebno sistemske koje zahvataju čitav organizam, poput porfirije. Među neke češće fotosenzitivne lekove ubrajamo lekove protiv akni, antihistaminike, nesteroidne protivupalne lekove, neke antibiotike, lekove protiv gljivica, oralne antidijabetike, diuretike itd. Osim kozmetičkih preparata kao što su sapun, šampon protiv peruti ili dezodoransa, isti efekat mogu da proizvedu čak i neke kreme za sunčanje. Kreme za sunčanje koje se preporučuju su one koje sadrže visok zaštitni faktor (20-30) i cinkov oksid ili silicijum-dioksid.[4] Reakcije izazvane agensima su ipak mnogo ređe i nazivaju se još i fototoksičnim. Zbog svraba i češanja kasnije se mogu videti ogrebotine i koža se ljušti. Pri sledećem delovanju hemikalije alergija je burnija. Nekada je toliko intenzivna, da se javlja i nakon eliminisanja sporne supstance i tada nastaje kontaktni alergijski fotodermatitis ili fotoekcem.[5]
Simptomi uredi
Osetljivost na sunce se dijagnostikuje metodom poznatom kao fototestiranje.[4] Alergija na sunce pogađa ljude svih tipova kože, bez obzira da li je ten bleđi ili ne. Postoji mnogo manifestacija primarnih fotodermatoza, a najčešće se javlja tzv. PMLE tj. oblik polimorfnih svetlosnih erupcija koji izgleda poput uboda insekta. To je relativno često stanje budući da je njime zahvaćeno čak između 10 i 20% pojedinaca, a ispoljava se kao nadražujući osip na vratu i pregibima ruku i nogu, a javlja se nekoliko sati poslije izlaganja suncu, već u toku večeri.[6] Ovo stanje prati otvrdnuće osipa, zatim se javlja svrab, ali se povlači i bez lečenja u roku od sedam do deset dana. Ipak, vraća se prilikom ponovnog izlaganja suncu.[5]
Prevencija i lečenje uredi
Najbolji način za sprečavanje fotodermatoza je svakako prevencija. Kako bi se sprečile fotodermatoze, pored izbegavanja sunčanja u doba dana kada je zračenje najjače, potrebno je proveriti sa lekarom da li su lekovi koji se koriste fotosenzitivni. Takođe, ne preporučuje se kozmetika kućne izrade, posebno ona koja sadrži eterična ulja svih vrsta citrusa, lavande, anđelike i sandalovine, salicilnu kiselinu ili retinole na primer. Čak je potrebno i izbegavati dodir sa biljkama poput peršuna, celera i hrizanteme. Ukoliko do fotodermatoza ipak dođe, na zahvaćena mesta se stavljaju hladne obloge, uzima se paracetamol ukoliko osoba oseća bolove i potrebno je obratiti se lekaru.[2] Lekovi koji mogu pomoći pri saniranju alergijskih reakcija, odnosno osipa, su steroidi koji se uzimaju oralno, a pomažu i lekovi protiv malarije (hidroksiklorokin), kao i pojačano konzumiranje beta-karotena.[3]
Izvori uredi
- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ a b v g neseser.hr: „Spriječite pojavu alergije na sunce“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jun 2010), Pristupljeno 29. 4. 2013.
- ^ a b Pliva zdravlje: „Alergije na sunce“; 13.08.2007.
- ^ a b v Magazin „Stil“ br. 81: „Alergija na sunce“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jun 2010); Suzana Obradović, 14. jul 2008.
- ^ a b Porodični lekar: „Alergije na sunce - fotodermatoze“; 20. jun 2010.
- ^ Gorila vijesti: „Alergije na sunce“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2010); Izvor: Jutarnji.hr, 19. maj 2010.