Википедија

Frančesko Kamuso

Frančesko Kamuso (ital. Francesco Camusso, 9. mart 1908. — 23. jun 1995) bivši je italijanski profesionalni biciklista u periodu od 1929. do 1938. godine. Kamuso je najveći uspjeh ostvario 1931. godine, kada je osvojio Điro d’Italiju. Na Tur de Fransu osvojio je podijum — treće mjesto 1932 godine, dok je 1934 završio drugi na Điru i osvojio brdsku klasifikaciju na Tur de Svis trci. Poslednji veliki rezultat bilo mu je četvrto mjesto na Tur de Fransu 1937.

Frančesko Kamuso
Kamuso 1937 godine.
Lični podaci
Puno imeFrančesko Kamuso
Datum rođenja(1908-03-09)9. mart 1908.
Mjesto rođenjaKumijana[1], Kraljevina Italija
Datum smrti23. jun 1995.(1995-06-23) (87 god.)
Mjesto smrtiTorino[1], Italija
DržavljanstvoItalija
Timske informacije
Trenutni tim
završio karijeru
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš
Profesionalna karijera
1929—1934Lenjano
1935—1936Il Bertoldo
1937—1938Glorija—ambrozijana
Uspjesi
Điro d’Italija
Điro d’Italija1 (1931)
Ažurirano: 20. septembar 2017.

Karijera uredi

1929—1930 uredi

Kamuso je karijeru počeo u septembru 1929 godine i prve sezone završio je drugi na trci Kopa Valmeira, dok je Điro di Lombardiju završio na 32 mjestu.[2] Godine 1930, ostvario je prve pobjede, osvojio je trke Milano—Savona i Kopa Martini. Milano—Sanremo završio je na 19 mjestu. [3] U maju vozio je Điro d’Italiju po prvi put. Na trećoj etapi završio je šesti, dok je na četvrtoj etapi završio treći. [4] Na petoj etapi, na usponu Akvabona, Kamuso i Domeniko Pjemontezi su napali i završili etapu skoro četiri minuta ispred Learka Gvere i Luiđija Markizija; Pjemontezi je odsprintao Kamusa, koji je etapu završio na drugom mjestu.[4] Na sedmoj i osmoj etapi viđen je grupni sprint na cilju, Kamuso je obje etape završio na šestom mjestu.[4] Nakon nekoliko etapa na kojima je izgubio mnogo vremena, Kamuso je na etapi 12 završio deseti u grupnom sprintu.[4] Na etapi 13 završio je sedmi, u grupi koja je na cilj došla dva i po minuta iza Antonija Pezentija.[4] Na etapi 14 završio je peti, minut i 15 sekundi iza četvoročlane grupe koja je stigla zajedno na cilj.[4] Poslednju, etapu 15, Kamuso nije završio, napustio je Điro prije kraja.[4]

1931 uredi

Godine 1931 završio je drugi na Điro di Kampanija trci, na kojoj je osvojio četvrtu etapu. Drugo mjesto osvojio je i na Tre vali Varezine trci, dok je Milano—Sanremo završio na 30 mjestu, nakon čega je vozio Điro d’Italiju. Na Điru je uvedena roze majica za lidera trke, na kojoj su bila fašistička obilježja;[5] a nakon što su mu platili da ne vozi prošle godine — vratio se Alfredo Binda. [5] Binda je bio prvi favorit, a tu su bili i ostali najbolji italijanski biciklisti tog doba: Learko Gvera, Luiđi Markizio, Luiđi Đakobe, Gaetano Beloni, Domeniko Pjemontezi , Rafaele di Pako i Mikele Mara.[5] Kamusu je to bila treća godina u profesionalnoj karijeri, drugi na nastup na Điru i nije bio favorit za osvajanje.[5] Početak nije obećavao za Kamusa, Điro je počeo sa dvije pobjede Gvere, nakon čega je dvaput trijumfovao Binda, zatim Mara.[5] U sprintu na šestoj etapi, u Rimu, mnogi vozači su pali, Binda se povrijedio i tokom sedme etape napustio je Điro.[5] Kamuso je sedmu etapu završio drugi, 36 sekundi iza Gvere i došao je do šestog mjesta u generalnom plasmanu, minut i po iza Markizija.[5] Na osmoj etapi, Gvera je napao na spustu i osvojio etapu 30 sekundi ispred grupe i preuzeo roze majicu; Kamuso je zaostajao dva minuta.[5] Na devetoj etapi, fan je prouzrokovao pad Gvere, koji je morao da napusti Điro; lider je ponovo bio Markizio.[5] Deseta etapa vožena je po snijegu i ledu, na usponu Kole di Tenta, dok je cilj bio u Kuneu. Na usponu su napali Đakobe, Kamuso i Kavalini; Đakobe se odvojio i pobijedio je sa deset sekundi ispred Kamusa, koji je zahvaljujući dobroj vožnji stigao do drugog mjesta u generalnom plasmanu.[5] Pretposlednja, etapa 11, prolazila je preko Sestrijerea. Prije nego je uspon postao jak, Kamuso se pretvarao da ima probušenu gumu.[5] U nekom trenutku odlučio je da je vrijeme da popravi probušenu gumu, ali samo je smanjio stepen prenosa i vratio se do glavne grupe.[5] Kada su stigli do uspona Pregaleto, Kamuso je već imao podešen stepen prenosa za brdo i iznenada je napao. [5] Đakobe, Markizio i ostali morali su da stanu i podese svoj stepen prenosa na zadnjem točku.[5] Kamuso je bio dobar brdaš i na vrhu uspona već je imao dva minuta prednosti.[5] Sjajno je vozio spust, a do Suse je imao četiri minuta prednosti. Došao je solo do Torina, provevši 100 km u bijegu. Đakobe, Markizio, Pezenti i Gremo su oformirili potjeru, ali nisu mogli da ga dostignu i Kamuso je završio tri minuta ispred.[5] Poslednja etapa vožena je u Milanu, nije bilo promjena u generalnom plasmanu i Kamuso je osvojio Điro sa dva minuta i 47 sekundi ispred Đakobea.[5]

Nakon Đira, Kamuso je bio u sastavu italijanskog tima na Tur de Fransu, gdje nije imao zapaženih rezultata, a Tur je morao da napusti tokom desete etape.[2]

1932 uredi

Sezonu 1932 počeo je trećim mjestom na trci Trevizo—Monte Grapa.[6] Završio je četvrti na trci Điro dela provincija Milano, šesti na Tre vali Varezine trci i osmi na nacionalnom prvenstvu Italije. U maju vozio je Điro. Na sedmoj etapi, Antonio Pezenti je napao i uzeo roze majicu, dok je Kamuso napustio Điro.[7]

Nakon neuspjeha na Điru, Kamuso je vozio Tur de Frans. Pored Kamusa, italijanski tim za generalni plasman činili su pobjednik Đira 1932 — Antonio Pezenti, pobjednik Đira 1930 — Luiđi Markizio i Rafaele di Pako.[8] Prve borbe na Turu vodile su se na petoj etapi, koja je prelazila preko Obiska i Turmalea. Pezenti je osvojio etapu za Italiju, dok je Kamuso završio treći, pet sekundi iza.[9] Međutim, zbog bonifikacije od četiri minuta, Kamuso je na šestom mjestu zaostajao skoro 10 minuta iza lidera Andrea Ledika.[9] Osvajanjem drugog mjesta u sprintu na šestoj etapi, Ledik je uzeo dva minuta bonifikacije i povećao prednost u generalnom plasmanu, Kamuso je zaostajao 11 minuta.[9] Ledik je i na naredne dvije etape uzeo bonifikaciju, tako da je Kamuso nakon osme etape zaostajao 15 minuta, ali je došao do četvrtog mjesta.[9] Na desetoj etapi, Kamuso je skoro uzeo žutu majicu. Napao je, pratio ga je Kurt Stepel, drugoplasirani u generalnom plasmanu.[9] Kamuso se distancirao i osvojio etapu.[9] Drugo i treće mjesto uzeli su takođe Italijani Luiđi Baral i Luiđi Markizio.[9] Kamuso je došao do trećeg mjesta, pet minuta iza Ledika i dva minuta iza Stepela.[9] Na etapi 11, Ledik je trijumfovao i povećao pednost ispred Kamusa na devet minuta;[9] a nakon trijumfa na Galibijeu na etapi 13, Ledik je povećao prednost na 13 minuta; Kamuso je došao na samo 18 sekundi iza Stepela.[9] Na etapi 15, Ledik je ostvario četvrtu pobjedu i povećao prednost na 18 minuta ispred Stepela i Kamusa.[9] Na etapi 18, Ledik je opet triumfovao, ali mu je pobjeda oduzeta jer ga je gurao Albert Bartelemi, tako da je ostala ista razlika u generalnom plasmanu.[9] Poslednje dvije etape bile su sprinterske, Ledik je osvojio obje, Kamuso nije završio u prva tri i na kraju je završio na trećem mjestu, 26 minuta iza Ledika[9] Na Turu nije vođena velika borba, razlika je napravljena zahvaljujući bonifikaciji od četiri minuta.[10] Kamuso je izgubio 31 minut od Ledika samo na bonifikicijama.[10]

1933—1934 uredi

Godine 1933, Kamuso je pobijedio na trci Sirkuit di Šjeri, nakon čega je vozio Pariz—Nicu, koja je 1933 organizovana po prvi put.[11] Kamuso je u sprintu na trećoj etapi završio peti,[12] dok je trijumfovao na poslednjoj — šestoj etapi;[13] završio je trku na šestom mjestu u generalnom plasmanu, pet minuta iza Alfonsa Shepersa.[14] U maju, Kamuso je vozio Điro. Završio je deseti na prvoj etapi, 40 sekundi iza Learka Gvere;[15] ali je već na drugoj etapi morao da napusti Điro.[15] Nakon Đira, vozio je Tur de Frans. Kamuso je na trećoj etapi završio peti, ali nije bio konkurentan i u nastavku Tura radio je za Gveru.[16] Završio je sedmi na osmoj etapi, ali je napustio Tur nakon desete etape.[16]

Godine 1934 završio je Milano—Sanremo na trećem mjestu, tri minuta iza Jozefa Demojsera.[17] Nacionalno prvenstvo Italije završio je na 12, a Điro dela Veneto trku na osmom mjestu. U maju vozio je Điro d’Italiju, gdje je uslijedio duel sa Gverom i Bindom. Kamuso je počeo Điro pobjedom na prvoj etapi. Pobjegao je iz glavne grupe i trijumfovao 15 sekundi ispred.[18] Gvera je trijumfovao na naredne dvije etape, ali je Kamuso zadržao roze majicu,[18] koju je izgubio na četvrtoj etapi. Hronometar dug 45 km završio je dva minuta iza Gvere i pao je na peto mjesto u generalnom plasmanu.[18] Na osmoj etapi, Felicin Vervake je došao do solo trijumfa, Kamuso je završio deseti, šest minuta iza, ali je završio dva minuta ispred Gvere, koji je izgubio roze majicu.[18] Gvera je majicu vratio pobjedom na devetoj etapi, dok je Kamuso došao do drugog mjesta, minut iza Gvere.[18] Nakon etape, Kamuso je bio umoran i gladan, ali put do hrane je bio blokiran od strane navijača. Kamuso se probio koristeći bicikl i govoreći "Znate li ko sam ja?" [18] Policijski komesar je bio tu i nastala je svađa između njih. Umalo su se potukli, ali su policajci odvukli Kamusa odatle.[18] Jedan od njih pitao ga je "Šta misliš ko si ti? Gvera?"[18] Protiv Kamusa nije vođen postupak, uz obećanje da će biti ozbiljno ukorenjen.[18] Gvera je osvojio naredne tri etape, ali je Kamuso izgubio samo minut.[18] Na etapi 13, Đuzepe Olmo i Kamuso su napali, Gvera je imao stomačnih problema i odlučio je da napusti Điro;[18] [18] Ušao je u automobil tima Maino koji je nastavio da vozi duž staze. Ubrzo su naišli na Kunjeta i Kolomba — organizatore Đira, koji nisu htjeli da jedan od najboljih vozača napusti trku i pritisli su Gveru da nastavi trku.[18] Gvera je udovoljio njihovim molbama, vratio se na bicikl i nastavio je da vozi; dostigao je vozače koji su otpali od Olma i Kamusa i oformio je potjeru sa njima, iako je automobilom prešao veliki broj kilometara.[18] Kamuso je u sprintu izgubio od Olma, ali je uzeo roze majicu jer jer Gvera izgubio pet minuta. Kamuso je bio novi lider, sa dva minuta i 55 sekundi prednosti.[18] Na etapi 14 vožen je hronometar, na kome je trijumfovao Gvera; Kamuso je završio skoro četiri minuta iza i Gvera je preuzeo roze majicu.[18] Na poslednje tri etape nije bilo promjena i Kamuso je završio drugi, 51 sekundu iza Gvere.[18] Kamuso bi osvojio Điro da Gvera nije tokom etape 13 veliki dio staze prešao u automobilu.[18]

U nastavku sezone vozio je drugo izdanje Tur de Svis trke. Kamuso je bio konkurentan za generalni plasman, trijumfovao je na drugoj etapi[19] i završio je trku na podijumu — osvojio je treće mjesto i brdsku klasifikaciju.[20] Sezonu je završio šestim mjestom na Điro di Lombardiji[21] i trećim mjestom na Điro dela provincija Milano trci.[22]

1935—1938 uredi

Godine 1935 osvojio je treće mjesto na Kriterijumu di Troja i drugo na kriterijumu di Milano. U martu, Đenova—Nica trku završio je na sedmom mjestu.[23] U aprilu, završio je Điro di Kampanja trku na devetom mjestu,[24] a u maju vozio je Điro d’Italiju. Kamuso nije bio konkurentan ni za etapnu pobjedu i napustio je Điro tokom etape 17.[25] Nakon Đira, vozio je Tur de Frans. Nakon slabijih vožnji, Kamuso je na sedmoj etapi napao; bila je to etapa na kojoj je žvivot izgubio Fransisko Kepeda.[26] Kamuso je bio nedostižan i trijumfovao je tri minuta ispred Morelija, dok je lider — Romen Mas završio deset minuta iza.[26] Kamuso je tako došao do četvrtog mjesta u generalnom plasmanu, 15 minuta iza Masa; drugi Italijan — Vasko Bergamaski bio je drugi.[26] Na osmoj etapi, Kamuso je nadoknadio još dva minita.[26] Na devetoj etapi, Kamuso i Rene Vijeto su napali; Vijeto je trijumfovao, a Kamuso je došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu, četiri minuta iza Masa.[26] Na etapi 11, Romen Mas je trijumfovao sa 35 sekundi ispred Silvera Masa i Kamusa, a zahvaljujući bonifikaciji stekao je sedam minuta ispred Kamusa u generalnom plasmanu.[26] Na etapi 13 b Kamuso je izgubio minut, a na etapi 14 b još tri minuta i pao je na treće mjesto u generalnom plasmanu.[26] Na etapi 15, prije uspona Pimorens, autobus je snimao film, Kamuso je bio iza autobusa. Autobus je iznenada zakočio i Kamuso je udario u njega.[26] Ozbiljno je povrijedio desnu nogu i napustio je Tur.[26] Sezonu je završio osmim mjestom na Điro di Lombardiji.[27]

Godine 1936 osvojio je drugo mjesto na gran priju Nice. Na Điro d’Italiji 1936 nije bilo dozvoljeno učešće stranim vozačima, dok Italija nije slala svoj tim na Tur de Frans.[28] Kamuso nije bio uspješan na Điru, završio je na 36 mjestu.[28] Điro di Lombardiju završio je na šestom mjestu.[29]

Nakon slabije 1936 sezone, Kamuso je 1937 ostvario pobjedu na gran priju Nice,[30] uz drugo mjesto na trci Novi—Ligure i četvrto na gran priju Kana. U maju, Kamuso je vozio Điro d’Italiju. Prvu etapu završio je na desetom mjestu,[31] ali je morao da napusti Điro tokom treće etape.[31] Nakon lošeg Đira, Kamuso je ušao u sasav Italije za Tur de Frans, čiji lider je bio Đino Bartali. Kamuso je u prvih 10 završio etape 5a i 5c, ali je bio daleko u generalnom plasmanu.[32] Na sedmoj etapi, voženoj preko Telegrafa i Galibijea, Bartali je napao, Kamuso je bio u grupi koja je pokušavala da ga dostigne i napao je, završivši etapu na drugom mjestu, minut iza Bartalija.[32] Kamuso je došao do osmog mjesta u generalnom plasmanu, skoro 19 minuta iza Bartalija.[32] Na osmoj etapi, prilikom prelaska preko mosta, Rosi je pao i oborio Bartalija u rijeku;[32] Kamuso je skočio u rijeku i izvukao Bartalija, koji je krvario, ali je uspio da se popne na bicikl i da vozi do cilja.[32] Izgubili su deset minuta, zbog čega je Kamuso ispao iz top 10.[32] Na devetoj etapi, Bartali nije imao snage, Kamuso je vozio sa njim i završili su 22 minuta iza pobjednika — Rožea Lapebjea.[32] Bartali je napustio Tur i Kamuso je bio novi lider, ali sa velikim zaostatkom. Na etapi 13a, Kamuso je trijumfovao sa osam minuta ispred grupe i došao je do osmog mjesta u generalnom plasmanu, 25 minuta iza Silvera Masa.[32] Etapa 15 sadržala je četiri velika uspona, Kamuso je završio na osmom mjestu i popeo se na sedmo mjesto u generalnom plasmanu.[32] Na etapi 17, kompletan tim Belgije je napustio trku, nezadovoljni ponašanjem organizatora; Kamuso je tako došao do četvrtog mjesta u generalnom plasmanu.[32] Na hronometru na etapi 18a, Kamuso je završio deveti, četiri minuta ispred Lea Amberga i došao je do trećeg mjesta u generalnom plasmanu.[32] Na hronometru na etapi 19b, Leo Amberg je pobijedio, Kamuso je završio na 14 mjestu, četiri minuta i 45 sekundi iza i pao je na četvrto mjesto.[32] Na poslednjoj, etapi 20, nije bilo promjena i Kamuso je Tur završio na četvrtom mjestu, 26 minuta iza Lapebjea.[32] [32]

Godine 1938 ostvario je pobjedu na trci Nica—Mon Angel,[33] Milano—Sanremo završio je na 48 mjestu,[34] dok je Điro di Toskanu završio na sedmom mjestu.[35] U maju vozio je Điro d’Italiju po poslednji put. Kamuso nije bio konkurentan, a tokom etape 18 napustio je Điro.[36]

Kraj karijere i smrt uredi

Krajem 1938, Kamuso je završio karijeru, sa samo 30 godina.[2] Nakon završetka karijere vodio je miran i povučen život, nije htio više da brine o svijetu biciklizma, otvorio je prodavnicu sportske odjeće u Torinu, gdje je živio sa svojom porodicom.[2][37] Odbio je da bude tehnički konsultant italijanskog tima na Tur de Fransu.[37] Umro je 1995, u svojoj 87 godini.[37]

Reference uredi

  1. ^ a b „Francesko Camusso”. museociclismo.it (na jeziku: italijanskom). Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  2. ^ a b v g „Storia di Francesco Camusso”. museociclismo.it (na jeziku: italijanskom). Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  3. ^ „Milano - San Remo 1930”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  4. ^ a b v g d đ e „1930 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj „1931 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  6. ^ „Treviso - Monte Grappa 1932”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  7. ^ „1932 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  8. ^ „The Tour: Year 1932”. letour.fr. Arhivirano iz originala 2. 9. 2016. g. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „1932 Tour de France”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  10. ^ a b James, Tom (15. 8. 2003). „1932: A bonus for Leducq”. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  11. ^ „Paris-Nice History”. letour.fe. ASO. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  12. ^ „Paris - Nice 1933”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  13. ^ „Paris - Nice 1933”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  14. ^ „Paris - Nice 1933”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  15. ^ a b „1933 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  16. ^ a b „1933 Tour de France”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  17. ^ „Milano - San Remo 1934”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  18. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o „1934 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  19. ^ „Tour de Suisse 1934”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  20. ^ „Tour de Suisse 1934”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  21. ^ „Giro di Lombardia 1934”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  22. ^ „RONDE VAN DE PROVINCIE MILAAN”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  23. ^ „GENOA - NICE”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  24. ^ „GIRO DI CAMPANIA”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  25. ^ „1935 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  26. ^ a b v g d đ e ž z „1935 Tour de France”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  27. ^ „Giro di Lombardia 1935”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  28. ^ a b „1936 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  29. ^ „Giro di Lombardia 1936”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  30. ^ „GP Nice 1937”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  31. ^ a b „1937 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  32. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „1937 Tour de France”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  33. ^ „Nice - Mont Agel 1938”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  34. ^ „Milano - San Remo 1938”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  35. ^ „Giro di Toscane 1938”. cyclebase.nl. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  36. ^ „1938 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Pristupljeno 20. septembar 2017. 
  37. ^ a b v „Francesco Camusso”. museociclismo.it (na jeziku: italijanskom). Pristupljeno 20. septembar 2017. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франческо_Камусо&oldid=26083115”