Fridrih Veliki

трећи краљ Пруске

Fridrih II Pruski, poznatiji kao Fridrih Veliki (nem. Friedrich II, Friedrich der Große; 24. januar 1712—17. avgust 1786) bio treći kralj Pruske (1740—1786) iz dinastije Hoencolern.[1] Svoje kraljevanje obeležio je reformom uprave i birokratskog stroja, prosvećenim pristupom vladarskim pitanjima i verskom tolerancijom, kao i vrsnim vojnim umećem, koje je iskoristio vodeći prusku vojsku u odbrani svoje kraljevine tokom Sedmogodišnjeg rata. Fridrih Veliki je jedan od najznačajnijih državnika XVIII veka, kao i jedna od najupečatljivijih i najuticajnijih ličnosti nemačke istorije.

Fridrih II Veliki
Lični podaci
Datum rođenja(1712-01-24)24. januar 1712.
Mesto rođenjaBerlin, Pruska
Datum smrti17. avgust 1786.(1786-08-17) (74 god.)
Mesto smrtiPotsdam, Pruska
Porodica
SupružnikElizabeta Kristina od Braunšvajga-Bevern
RoditeljiFridrih Vilhelm I
Sofija Doroteja Hanoverska
DinastijaHoencolern
Kralj Pruske
Period31. maj 174017. avgust 1786.
PrethodnikFridrih Vilhelm I
NaslednikFridrih Vilhelm II

Fridrih je bio pobornik umetnosti i filozofije, i prijatelj mnogih filozofa. Poznat je period kada je na svom dvoru ugostio filozofa Voltera. Interesovao se naročito za muziku i svirao je flautu. U blizini Potsdama, podigao je dvorac za lično uživanje: Sansusi.

Njegova vladarska ideologija se može opisati kao prosvećeni apsolutizam.

Mladost

uredi

Rodio se u Berlinu kao sin kralja Fridriha Vilhelma I i Sofije Doroteje Hanoverske. Njegov je otac, nazivan i kraljem-vojnikom, postavio temelje moćne armije i radio na centralizaciji zemlje, ali bio je poznat i po svome autoritarnom držanju. Majka Sofija je, međutim, bila veoma obrazovana i blaga žena. Njen otac Georg, knez-izbornik Hanovera, bio je naslednik kraljice Ane i time prestolonaslednik Ujedinjenog Kraljevstva. Godine 1714. je postao kralj Džordž I.

Fridrihov otac je insistirao da njegova deca ne budu obrazovana u aristokratskom duhu, već više kao obični građani Pruske. Za guvernantu je postavio Francuskinju, Madam de Monbel, koja je odgajala i njega. Deca su tako simultano učila francuski i nemački, a pod uticajem Madam de Monbel, hugenotkinje, bila su obrazovana i u strogom kalvinističkom duhu. Uprkos očevom insistiranju na strogo hrišćanskom i pragmatičnom obrazovanju, mladi Fridrih je, uz pomoć svoga učitelja, Žaka Duana, pribavio krišom biblioteku sa tri hiljade naslova koja je sadržala poeziju, grčke i rimske klasike, kao i novija dela francuskih filozofa, što je dopunjavalo Fridrihovo zvanično obrazovanje.

Za razliku od svog oca, koji je bio veoma religiozan kalvinista, Fridrih je odrastao uglavnom nereligiozan. Ipak, zadržao je kalvinističku doktrinu predodređenja.

Krunski princ

uredi

Fridrihova majka, kraljica Sofija Doroteja, je 1732. godine pokušala da organizuje dvostruko venčanje između Fridriha i njegove sestre Vilhelmine i članova britanske vladajuće dinastije, princeze Amelije i Frederika, princa Velsa — dece njenog brata, kralja Džordža II. Plašeći se mogućeg saveza između Pruske i Velike Britanije, austrijski ambasador, feldmaršal Fon Sekendorf, podmitio je pruskog ministra vojske, feldmaršala Fon Grumbkova i pruskog ambasadora na britanskom dvoru, Bendžamina Rajhenbaha, koji su odmah pristupili razbijanju ugovorenog braka. Njihovo diskretno klevetanje dvorova pri kojim su bili poslanici, ubrzo je dovelo do nepoverenja između pruskog i britanskog kralja i, na kraju, do neprihvatljivo visokih zahteva za miraz od strane pruskog monarha Fridriha Vilhelma. Ubrzo nakon toga, bračni dogovor je raskinut.

Mladi Fridrih je našao bliskog saveznika u liku svoje sestre Vilhelmine, sa kojom je ostao blizak tokom celog života. Sa 16 godina, Fridrih se takođe približio i jednom od sluga njegovog oca, trinaestogodišnjem Petru Karlu Kristofu Kitu, koji ga je obaveštavao o dešavanjima u kraljevom kabinetu.

Sa 18 godina, Fridrih planira da, u pratnji bliskog prijatelja, poručnika Hansa Hermana fon Katea i nekoliko drugih mladih oficira, prebegne u Veliku Britaniju. Plan je bio osujećen kada je Robert Kit, brat Fridrihovog prijatelja Petra Kita, usled griže savesti zbog učestvovanja u zaveri, priznao sve kralju Fridrihu Vilhelmu, moleći ga za oprost. Prinčeva povorka je zaustavljena kod Manhajma, i Fridrih i Fon Kate našli su se u zarobljeništvu u Kustrinu. Kako su obojica bili oficiri u pruskoj armiji, namereni da prebegnu u Britaniju, obojici je pretila smrtna kazna zbog izdaje. Kralj se dvoumio o tome da li da usmrti Fridriha, ili da ga prisili da prepusti svoje nasledno pravo mlađem bratu, Augustusu Vilhelmu, ali je usled komplikovane procedure u oba slučaja — smrtnu kaznu kao i promenu nasleđa, u složenim političkim prilikama Svetog rimskog carstva, morao bi da potvrdi i Rajhstag — odlučeno da se usmrti samo Fon Kate, a Fridrih natera da izvođenje smrtne kazne posmatra. Usmrćenje bliskog prijatelja (po nekim istoričarima verovatno i ljubavnika), ostavilo je dubok utisak na mladog princa, koji je nekoliko sledećih dana proveo u bunilu.

Fridrih dobija kraljevsko pomilovanje 18. novembra, ali ostaje bez oficirskog čina. Umesto povratka u Berlin, prisiljen je da ostane u Kustrinu, gde započinje rigorozno školovanje u državničkim i vojnim poslovima. Napetosti između oca i sina su donekle popustile kada je Fridrih Vilhelm posetio Kustrin godinu dana kasnije. Fridrihu je bilo dozvoljeno da dođe u Berlin povodom venčanja sestre Vilhelmine sa margravom Bajrojta Fridrihom 20. novembra 1731. Krunski princ se permanentno vraća u Berlin tri meseca kasnije, posle završetka školovanja.

Fridrih Vilhelm je planirao venčanje Fridriha sa princezom Elizabetom od Meklenburg-Šverina, sestričinom ruske carice Ane, ali se ovom planu oštro usprotivio princ Eugen Savojski. Fridrih lično je predložio da se oženi Marijom Terezijom, budućom caricom Austrije, u zamenu za njegovo odricanje od nasledsva pruskog prestola. Eugen je sa druge strane predložio princezu Elizabetu Kristinu od Braunšvajg-Beverna, protestantsku rođaku Habzburga, što je prihvatio i Fridrih Vilhelm. Iako je prihvatio ovo uređenje, Fridrih sam je, u prepisci sa sestrom Vilhelminom, jasno izrazio svoje neslaganje sa ovim brakom, smatrajući ga primerom austrijskog mešanja u pruske unutrašnje prilike. Kada je 1740. obezbedio svoj presto, zabranio je svojoj supruzi da posećuje dvor u Potsdamu, ograničavajući je isključivo na palatu Šenhauzen i stan u berlinskom Štadšlosu, a za naslednika je imenovao svog brata Augustusa Vilhelma. Uprkos svemu, Elizabeta mu je ostala verna do kraja.

Fridrih je povratio i svoju poziciju u vojsci, i bio imenovan za komandanta puka Fon der Golc, stacioniranog u blizini Nojena i Nojrupina. U toku Rata za poljsko nasleđe, Fridrih je, kao član pruskog kontingenta pri austrijskoj vojsci, studirao ratnu veštinu pod princom Eugenom Savojskim, koji je komandovao trupama na francuskom frontu, uz reku Rajnu. Oslabljen gihtom čije simptome je dodatno iskomplikovalo izcrpljujuće ratovanje, kralj Fridrih Vilhelm dodeljuje Fridrhu dvorac Rajsberg severno od Nojrupina. Ovde Fridrih oko sebe skuplja grupu umetnika: muzičara, glumaca i slikara. Provodi vreme čitajući, gledajući izvođenje dramskih dela i pišući i izvodeći muziku. Kasnije je smatrao ovo razdoblje za najsrećnije u životu. Pored umetnosti, osniva i 'Bajardski red' — kružok u kome, zajedno sa prijateljima, raspravlja o pitanjima ratne veštine. Za načelnika ovog reda imenovan je Hajnrih August de la Mo Fuke, pruski oficir francuskog porekla koga Fridrih upoznaje tokom svog boravka u Kustrinu.

U periodu kada je Makijavelijev tekst 'Vladar' smatran kao definitivan priručnik svakog vladara, Fridrih odbacuje real-politički pristup italijanskog autora i piše vlastiti tekst nazvan Anti-Makijaveli. Ovo idealističko odbacivanje Makijavelijevog rada objavljeno je anonimno 1740. ali usled interesovanja francuskog filozofa Voltera, delo postiže veliku popularnost. Ovaj period života kada Fridrih posvećuje više pažnje umetnosti nego politici, završava smrću njegovog oca 1740. Sa 28 godina, Fridrih postaje pruski kralj, Fridrih II.

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Georg Vilhelm, izbornik Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
8. Fridrih Vilhelm
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Elizabeta Šarlota od Palatinata
 
 
 
 
 
 
 
4. Fridrih I od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Frederik Oranski Nasauski
 
 
 
 
 
 
 
9. Lujza Henrijeta od Nasaua
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Countess Amalia of Solms-Braunfels
 
 
 
 
 
 
 
2. Fridrih Vilhelm I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. George, Duke of Brunswick-Lüneburg (=24, 28)
 
 
 
 
 
 
 
10. Ernst Avgust, izbornik od Braunšvajg-Lineburga (=12)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (=25, 29)
 
 
 
 
 
 
 
5. Sofija Šarlota Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Fridrih V Palatinski (=26)
 
 
 
 
 
 
 
11. Sofija Hanoverska (=13)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Elizabeta Stjuart (=27)
 
 
 
 
 
 
 
1. Fridrih Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. George, Duke of Brunswick-Luneburg (=20, 28)
 
 
 
 
 
 
 
12. Ernest Augustus, Elector of Brunswick-Luneburg (=10)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (=21, 29)
 
 
 
 
 
 
 
6. Džordž I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Fridrih V Palatinski (=22)
 
 
 
 
 
 
 
13. Sofija Hanoverska (=11)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elizabeta Stjuart (=23)
 
 
 
 
 
 
 
3. Sofija Doroteja Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. George, Duke of Brunswick-Luneburg (=20, 24)
 
 
 
 
 
 
 
14. Georg Vilhelm, vojvoda od Braunšvajga-Lineburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (=21, 25)
 
 
 
 
 
 
 
7. Sofija Doroteja od Cele
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Alexandre d'Esmier d'Olbreuse
 
 
 
 
 
 
 
15. Éléonore Desmier d'Olbreuse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Jacquette Poussard du Bas Vandré
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ Richard 1913, str. 383.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi