Fridrih Gedžke
Fridrih Gedžke (Friedrich Georg Carl (Friedrich) Gaedcke Bon, 5. jun 1828 – 19.septembar 1890, Demic) bio je nemački hemičar i farmaceut. Prvi farmaceut koji je 1855. godine hemijski izolovao kokain, najmoćniji alkaloid biljke koka.[1][2]
| Fridrih Gedžke | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Friedrich Georg Carl (Friedrich) Gaedcke |
| Datum rođenja | 5. jun 1828. |
| Mesto rođenja | Bon, Nemačka |
| Datum smrti | 19. septembar 1890. (62 god.) |
| Mesto smrti | Demic, Nemačka |
| Naučni rad | |
| Polje | farmacija |
| Poznat po | otkriću kokina |
Život i karijera uredi
Gedžke dok je radio u apoteci u Rostoku istovremeno je u ovom gradu studirao farmaciju između 1850. i 1851. godine. Po završetku studija 1856. godine preuzeo je apoteku u Demicu koju je vodio narednih 34 godine.
Preminuo je u Demicu 1890. godine u 62. godini života.
Delo uredi
.jpg)
Iako je najranija upotreba kokaina počela pre hiljadama godina kada su starosedeoci Južne Amerike žvakali listove biljke koke, on za Evropljane kolonizatore u Južnoj Americi u početku je imao mali ili nikakav uticaj na globalnu trgovinu drogom.
Takođe iako su svojstva koke kao stimulansa i supstance za suzbijanje gladi bila poznata vekovima, izolacija kokainskog alkaloida nije postignuta sve do sredine 19. veka iako su razni evropski naučnici pokušali da izoluju kokain. Nijedan eksperiment nije bio uspešan iz dva razloga: saznanja izn oblasti hemija nisu bila nedovoljna u to vreme, a savremeni uslovi pomorskog transporta iz Južne Amerike mogli su da degradiraju kokain u biljnim uzorcima dostupnim evropskim hemičarima za analizu.
Izolacija kokaine se dogodila tek 1850-ih kada je Gedžke otkrio hemijski sastav alaloida kokain, koji je on nazvao eritroksilin (erythroxylin) i to otkriće objavio u časopisu Archiv der Pharmazie 1855. godine.[3][1]
Od ovog otkrića nastavlja se hiljadama godina stara istorija kokaina i počinje nova preko 170 godina stara istorija kokaina, prvo kao prirodne komponente lista Erythroxylum novogranatense var, a kasnije kao izolovanog alkaloida, zahvaljujući otkriću Fridriha Gedžkea.[4][5][6][7]
Izvori uredi
- ^ a b Gaedcke, F (1855). „Ueber das Erythroxylin, dargestellt aus den Blättern des in Südamerika cultivirten Strauches Erythroxylon Coca Lam”. Archiv der Pharmazie. 132 (2): 141—50. S2CID 86030231. doi:10.1002/ardp.18551320208.
- ^ Zaunick, R (1956). „Early history of cocaine isolation: Domitzer pharmacist Friedrich Gaedcke (1828–1890); contribution to Mecklenburg pharmaceutical history”. Beitr Gesch Pharm Ihrer Nachbargeb. 7 (2): 5—15. PMID 13395966.
- ^ von Huene, Friedrich (1956). „CXVIII.—The mode of branching in the early history of Tetrapods”. Annals and Magazine of Natural History. 9 (108): 910—912. ISSN 0374-5481. doi:10.1080/00222935608655916.
- ^ Petersen R. History of cocaine. NIDA Res Monogr Series. 1977;13:17–34.
- ^ Hanna J. Coca leaf use in southern Peru: some biological aspects. Am Anthropol. 1974;2:281–96.
- ^ Allen, Catherine J. (1981). „to be Quechua: the symbolism of coca chewing in highland Peru”. American Ethnologist (na jeziku: engleski). 8 (1): 157—171. ISSN 0094-0496. doi:10.1525/ae.1981.8.1.02a00100.
- ^ Stolberg V. The use of coca: prehistory, history, and ethnography. J Ethn Subst Abus. 2011;10:126–46.
