Википедија

Fridrih Engels

немачки филозоф, историчар, комуниста, социолог, новинар, бизнисмен и револуционар

Fridrih Engels (nem. Friedrich Engels;[1][2][3] Barmen, 28. novembar 1820 — London, 5. avgust 1895) bio je nemački filozof, istoričar, komunista, sociolog, novinar, biznismen i revolucionar.[4] Njegov otac bio je vlasnik velikih tekstilnih fabrika u Solfordu u Engleskoj i Barmenu u Prusiji (sada Vupertal, Nemačka).

Fridrih Engels
Fridrih Engels
Lični podaci
Datum rođenja(1820-11-28)28. novembar 1820.
Mesto rođenjaBarmen, Nemačka konfederacija
Datum smrti5. avgust 1895.(1895-08-05) (74 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Filozofski rad
Uticaji odHeraklit
Potpis

Engels je zajedno sa Karlom Marksom razvio ono što je danas poznato kao marksistička teorija i 1845. godine objavio je Stanje radničke klase u Engleskoj, zasnovano na ličnim zapažanjima i istraživanjima u engleskim gradovima. Engels je 1848. godine zajedno sa Marksom napisao Komunistički manifest, a takođe je autor i koautor (prevashodno sa Marksom) mnogih drugih dela. Kasnije je Engels finansijski podržavao Marksa, omogućivši mu da istražuje i napiše Kapital. Nakon Marskove smrti, Engels je uredio drugi i treći tom Kapitala. Pored toga, Engels je organizovao Marksove beleške o teorijama viška vrednosti,[5] koje su kasnije objavljene kao „četvrti tom Kapitala”.[6][7] Godine 1884. je na osnovu Marksovog etnografskog istraživanja objavio je Poreklo porodice, privatnog vlasništva i države.

Engels je umro u Londonu 5. avgusta 1895. godine, u 74. godini od karcinoma grkljana i posle kremiranja njegov pepeo bio je rasut sa Biči Heda u blizini Istborna.

Biografija uredi

 
Fridrih Engels 1840. godine

Engels je rođen 28. novembra 1820. u mestu Barmen (zapadno od Kelna).[8] Poreklom je bio iz izrazito religiozne (pa je tako i odgojen) i bogate trgovačke porodice. Gimnaziju je završio u rodnom mestu,[9] nakon čega je otišao u Bremen 1838. godine, gde se posvetio trgovini.[10][11] Humanističke i slobodarske ideje u Nemačkoj krče put i ostavljaju dubok trag na njemu. Engels je tada štampao prve pesme, feljtone i kritičke prikaze o raznim nemačkim piscima u hamburškom časopisu Telegraf koje objavljuje pod pseudonimom Fridrih Osvald.[12][13]

 
Korice knjige „Položaj radničke klase u Engleskoj“

Na njega naročito deluje Štrausovo delo Život Isusov. U jesen 1841. Engels je otišao u Berlin na odsluženje vojnog roka, gde se upoznaje s mladohegelijancima i postaje njihov oduševljeni pristalica. Krajem 1842. upoznaje se sa komunizmom. Ka komunizmu će se usmeriti u Engleskoj,[14] gde je radio (zahvaljujući očevim vezama) u preduzeću Erment i Engels.[15][16][17] Na putu za Mančester, Engels je posetio kancelariju Rajnskih novina i prvi put sreo Karla Marksa, a trajno prijateljstvo su uspostavili kasnije u Parizu, 28. avgusta 1844. u poznatom Režans kafeu, koje je u tom vremenu takođe bilo veliko sastajalište prominentnijih ljubitelja šaha.[18]

Tokom boravka u Mančesteru, Engels je zapazio teške uslove rada britanskih radnika. Ova zapažanja, uz iskustvo koje je imao radeći u očevoj firmi, su činila osnovu za njegovu prvu knjigu Položaj radničke klase u Engleskoj 1844. Dok je pisao knjigu, Engels je nastavio svoje angažovanje u novinarstvu i politici. Posetio je neke članove engleskog radničkog i čartističkog pokreta i pisao za nekoliko novina, uključujući Nortern Star, Nju Moral Vorld Roberta Ovena i Demokratik rivju.[19][20]

Nakon boravka u Engleskoj, Engels je 1844. odlučio da se vrati u Nemačku. Dok je putovao za Nemačku, zaustavio se u Parizu da bi sreo Karla Marksa, sa kim se ranije dopisivao. Engels je na kraju ostao u Parizu da bi pomogao Marksu da napiše Svetu porodicu, koja je bila napad na Mlade Hegelovce i braću Bauer. Engelsov najraniji doprinos Marksovom radu je bilo pisanje za novine Deutsch-französische Jahrbücher, koje su uređivali Marks i Arnold Ruge.

 
Korice knjige „Poreklo porodice, privatne svojine i države“

U razdoblju od 1845. do 1849. godine Engels se najviše zadržava u Briselu (kuda je Marks morao emigrirati iz Pariza) i Parizu te s Marksom osniva komunističke dopsiničke komitete i agitira među radnicima šireći socijalističke ideje.

 
Kapital

Nakon izbijanja revolucije u Nemačkoj (1848) Engels se vraća u domovinu, gde zajedno sa Karlom Marksom stoji na krajnje levom krilu revolucionarnih snaga i učestvuje u osnivanju lista Nove rajnske novine. U njemu iznosi niz uvredljivih opaski na račun raznih slovenskih naroda (koje smatra kontrarevolucionarnim), predviđa njihov nestanak i to predstavlja kao „korak napred“.[21] Gušenjem revolucije, kao i prestankom izlaženja Novih rajnskih novina 19. maja 1849. Engels se pridružuje ustanku u Falačkoj i kao ađutant vilihovskog dobrovoljačkog odreda, nakon sloma ustanka i revolucije, emigrira u Švajcarsku, a odatle u London.[22] Posle propasti revolucije dolazi do sukoba u nemačkom komunističkom pokretu u kojem Engels i Marks izvlače deblji kraj. Marks se odlučio završiti ekonomske studije, a Engels je ponovo počeo raditi u preduzeću svog oca u Mančesteru i materijalno pomagati Marksa kako bi ovaj mogao završiti svoju knjigu Kapital.

Kako je Marks početkom 1850-ih još uvek slabo vladao engleskim jezikom, Engels je za njega pisao članke za časopis Njujork Tribjun, a kasnije (1857—1858) pomaže mu i u saradnji sa jednom američkom enciklopedijom. Engels je boravak u Mančesteru iskoristio i za učenje prirodnih i društvenih znanosti. Krajem 1870. godine Engels se definitivno preselio u London i odmah se uključio u rad Internacionale (čiji je jedan od osnivača) i postao član njenog Generalnog saveta. U okviru Internacionale bio je oštar kritičar anarhiste Bakunjina i tražio je da se on isključi iz te organizacije. Nakon Marksove smrti 1883. godine Engels je intenzivno radio na izdanju druge i treće knjige Kapitala. Drugu knjigu je završio 1884, a treću 1894. godine. Preminuo je 5. avgusta 1895. godine u Londonu.

Reference uredi

  1. ^ Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. 
  2. ^ "Engels". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  3. ^ Merriam-Webster, Engels. 
  4. ^ Hunt, Tristram (2009), The Frock-Coated Communist: The Revolutionary Life of Friedrich Engels, Metropolitan/Henry Holt & Co, ISBN 9780805080254, OCLC 263983621. 
  5. ^ Enrique Dussel (Spring 2001). "The four drafts of Capital. Towards a new interpretation of the dialectical thought of Marx". Rethinking Marxism. Vol. 13. No. 1. pp. 10–25.
  6. ^ Theories of Surplus Value, in Collected Works of Marx and Englels: Volumes 30, 31 and 32 (International Publishers: New York, 1988).
  7. ^ Isaiah Berlin, Karl Marx, fifth ed, page 262. Princeton University Press, 2013.
  8. ^ A copy of Friedrich Engels's birth certificate appears on page 577 of the Collected Works of Karl Marx and Friedrich Engels: Volume 2 (New York: International Publishers, 1975).
  9. ^ „Friedrich Engels Facts in Encyclopedia of World Biography”. The Gale Group, Inc. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  10. ^ „Lenin: Friedrich Engels”. Marxists.org. Pristupljeno 13. 2. 2010. 
  11. ^ Tucker, Robert C. The Marx-Engels Reader, p. xv
  12. ^ Progress Publishers. „Preface by Progress Publishers”. Marxists.org. Pristupljeno 13. 2. 2010. 
  13. ^ „Footnotes to Volume 1 of Marx Engels Collected Works”. Marxists.org. 15. 11. 1941. Pristupljeno 13. 2. 2010. 
  14. ^ Brooks-Pollock, Tom (11. 3. 2014). „Ten things Manchester gets the credit for when really it should be Salford”. men. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  15. ^ „Biography on Engels”. www.marxists.org.  (jezik: engleski)
  16. ^ „Legacies – Engels in Manchester”. BBC. str. 1. Pristupljeno 13. 2. 2010. 
  17. ^ „MARY BURNS SUPERSTAR – Salford Star – with attitude & love xxx”. www.salfordstar.com. 
  18. ^ Marx, Karl; Engels, Friedrich (1959). The Communist Manifesto. eBookEden.com. str. 11. GGKEY:FWW90PP07L2. [mrtva veza]
  19. ^ „Introduction to the French Edition of Engels' by Karl Marx 1880”. www.marxists.org. 
  20. ^ „BBC - Legacies - Work - England - Manchester - Engels in Manchester - Article Page 2”. www.bbc.co.uk. 
  21. ^ „"The Magyar Struggle", Neue Rheinische Zeitung, br. 194, 13. januar 1849.], Pristupljeno 29. 4. 2013.”. 
  22. ^ „Lenin: Frederick Engels”. www.marxists.org. 

Литература uredi

  • Marx, Karl; Engels, Friedrich (1959). The Communist Manifesto. eBookEden.com. стр. 11. GGKEY:FWW90PP07L2. 
  • Libretti, Giovanni (1998). „The Presumed Antislavism of Engels”. Beiträge zur Marx-Engels-Forschung: 191—202. 
  • Carlton, Grace (1965). Friedrich Engels: The Shadow Prophet, London: Pall Mall Press
  • Carver, Terrell (1989). Friedrich Engels: His Life and Thought, London: Macmillan
  • Fedoseyev, P.N.; Bakh, I.; Golman, L.I.; Kolpinksy, L.Y.; Krylov, B.A.; Kuzminov, I.I.; Malysh, A.I.; Mosolov, V.G. & Stepanova, Y. (1977). Karl Marx: A Biography, prepared by the Institute of Marxism–Leninism of the C.P.S.U. Central Committee, Moscow: Progress Publishers
  • Green, John (2008). Engels: A Revolutionary Life, London: Artery Publications. ISBN 0-9558228-0-7.
  • Henderson, W.O (1976). The life of Friedrich Engels. London: Cass. ISBN 0714640026. 
  • Hunt, Tristram (2009). The Frock-Coated Communist: The Revolutionary Life of Friedrich Engels, London: Allen Lane. ISBN 978-0713998528.
  • Mayer, Gustav (1936 [1934]). Friedrich Engels: A Biography
  • Royle, Camilla (2020). A Rebel's Guide to Engels. London: Bookmarks. ISBN 9781912926541. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фридрих_Енгелс&oldid=27738690”