Википедија

Fric Votruba

Fritz Wotruba (1907-1975), аустријски вајар

Fric Votruba (nem. Fritz Wotruba, Beč, 23. april 1907 — Beč, 28. avgust 1975) bio je austrijski vajar čeho-mađarskog porekla. Smatran je jednim od najistaknutijih vajara 20. veka u Austriji. U svom radu sve više rastvara figurativne komponente u korist geometrijske apstrakcije sa oblikom kocke kao osnovnom formom.

Crkva "Svete Trojice" u Beču - Mauer
"Mensch, verdamme den Krieg" („Čoveče, osudi rat“, 1932)

Biografija uredi

Fric Votruba je rođen 1907. kao najmlađe od osmoro dece Adolfa Votrube (koji je došao iz Češke da radi kao krojački pomoćnik) i Marije Votrube, rođene Koči (iz Mađarske), koja je u Beču radila kao sobarica. Adolf je bio alkoholičar i nasilnik koji je često tukao svoje sinove i ženu - kako je opisano u auto-biografiji Elijasa Kanetija, Igra očima (nem. Das Augenspiel), koji se sprijateljio sa njim 1933. godine, i koji je veoma pozitivn opisao rad Frica Vortrube 1954. godine. Fricov najstariji brat je bio zatvoren zbog oružane pljačke i ubistva, a umro je u zatvoru u Štajnu na Dunavu. Fric, kao najmlađi sin, bio je pošteđen očevog gneva, ali ga je policija držala pod strogom prismotrom zbog policijskih evidencija njegova tri starija brata. Elijas Kaneti je verovao da je Fricova fascinacija vajanjem u kamenu oblik psihološke odbrane od njegovog traumatičnog detinjstva.[1]

Od 1921. do 1925. godine Fric se školovao za gravera, kao šegrt u radionici za graviranje i štancanje Jozefa Šantina u Beču. Od februara do leta 1926. pohađao je umetničko-zanatsku školu Austrijskog muzeja umetnosti i industrije i otvorene večernje kurseve crtanja aktova. U jesen 1926. upisao je studije vajarstva u umetničko-zanatskoj školi. Do kraja studija bio je učenik Antona Hanaka, a dobijao je stipendiju Bečkog društva za modernu umetnost, Austrijske Radničke komore i opštine Beč – koje mu je sve obezbedila Ane Maler, koja je bila njegova učenica i ljubavnica.[2]

Godine 1933. imao je studio ispod mosta bečkih železničkih pruga. Kaneti opisuje Vortrubin studio sledećim rečima: "..sastojao se od dva velika svoda koji su nosili stubove bečke gradske železnice; u prvom svodu su stajale figure koje bi mu stajale na putu dok je radio u drugom svodu. Kada vreme nije bilo loše, najviše je voleo da radi na otvorenom. . ."[1] Nastavio je da živi kod kuće sa svojom majkom udovicom i najmlađom sestrom u njihovoj staroj kući u Florijanigase 31, gde je i rođen, sve dok nije pobegao nakon anšlusa i Hitlerove uprave nad Austrijom u Švajcarsku za vreme Drugog svetskog rata.

Delo uredi

Verovatno njegovo najveće delo, na kome je radio do svoje smrti, bilo je planiranje crkve „Svete Trojice“ u Maueru u Beču, poznatije kao Votruba crkva. Nije doživeo završetak izgradnje crkve 1976. godine. Mnoge njegove statue mogu se videti u javnim parkovima u Beču. Lažljivi adolescent nalazi se na izložbi u Albertini. Jedan broj njegovih skulptura je ili izgubljen ili uništen tokom Drugog svetskog rata. Votruba je 1947. godine dobio nagradu grada Beča za vizuelne umetnosti, a 1955. je dobio Veliku austrijsku državnu nagradu za vizuelne umetnosti.[3]

Preminuo je 1975. godine, sahranjen je u Središnjem bečkom groblju.

Galerija uredi

  •  
    Čoveče, osudi rat (Mensch, verdamme den Krieg), v. 1932; kamena skulptura
  •  
    Grobnica Selme Halban-Kurc, 1934–36; kamena skulptura
  •  
    Žena koja stoji (Stehende Frau), 1947; kamena skulptura
  •  
    Ženska stena (Frauliche Felsen), 1948; kamena skulptura
  •  
    Figura koja čuči (Hockende Figur), 1950–51; bronzana skulptura
  •  
    Ležeća figura (Die Liegende), početak 1950'; bronzana skulptura
  •  
    Reljef, 1960; kamena skulptura
  •  
    Velika figura (Große Figur), 1965; bronzana skulptura
  •  
    Skulptura u čast Riharda Vagnera. 1970; bronza
  •  
    Crkva Trojice (Dreifaltigkeitskirche), u Beču - Mauer, podignuta 1974-76.

Izvori uredi

  1. ^ a b Canetti, Elias (1955). Fritz Wotruba. Brüder Rosenbaum. 
  2. ^ „Anna Mahler – The Artificial Woman at UCSC”. ucsctaw.sites.ucsc.edu. Pristupljeno 2022-08-28. 
  3. ^ „Fritz Wotruba”. www.geschichtewiki.wien.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-08-28. 

Dodatna literatura uredi

  • Kerstin Jesse: "Formkunst nach 1945? Gedanken zur Rezeption am Beispiel Fritz Wotruba". In: Agnes Husslein-Arco, Alexander Klee (Hrsg.): Kubismus, Konstruktivismus, Formkunst. Vienna 2016, S. 87–101.
  • Wilfried Seipel, Fritz Wotruba Privatstiftung (Hrsg.): Fritz Wotruba (1907–1975) – Leben, Werk und Wirkung. Brandstätter, Wien 2012, ISBN 978-3-8503-3630-7.
  • Agnes Husslein-Arco, Alfred Weidinger / Fritz Wotruba Verein, Wien (ed.): Fritz Wotruba – Einfachheit und Harmonie. Skulpturen und Zeichnungen aus der Zeit von 1927 – 1949. Verlag Bibliothek der Provinz, Weitra 2007, ISBN 978-3-85252-835-9.
  • Michael Semff (Hrsg.): Fritz Wotruba. Zeichnungen und Steine. Stuttgart 2007.
  • Renata Antoniou: Fritz Wotruba. Das druckgraphische Werk. 1950–1975. Vienna 2003.
  • Otto Breicha (Hrsg.): Fritz Wotruba. Werkverzeichnis. Skulpturen, Reliefs, Bühnen- und Architekturmodelle. St. Gallen 2002.
  • Perdita von Kraft: Fritz Wotruba – Studien zu Leben und Werk: die Skulpturen der frühen und mittleren Jahre 1928–1947, unter Berücksichtigung der Schrift „Überlegungen. Gedanken zur Kunst“ von 1945..[1] VDG, Verlag und Datenbank für Geisteswissenschaft, Weimar 1999, ISBN 3-89739-087-6 (Dissertation Uni Bonn 1999, 366 Seiten).
  • Matthias Haldemann (Hrsg.): Dialog mit der Moderne. Fritz Wotruba und die Sammlung Kamm. Katalog der Stiftung Sammlung Kamm. Balmer, Zug 1998.
  • Kunsthaus Zug (Hrsg.): Fritz Wotruba. Erschienen anlässlich der Retrospektive im Kunsthaus Zug 1992, Erker, St. Gallen 1992, ISBN 978-88-85186-25-5.
  • Otto Breicha (Hrsg.): Wotruba. Figur als Widerstand. Bilder und Schriften zu Leben und Werk. Salzburg 1977.

Spoljašnje veze uredi

  1. ^ Fritz Wotruba: Überlegungen. Gedanken zur Kunst. Oprecht, Zürich 1945, Šablon:DNB-IDN
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фриц_Вотруба&oldid=25611512”