Funkcionalna depresija
Funkcionalna depresija jedan je od oblika izmenjenog ponašanja (koji nema status zvanične medicinske dijagnoze), ili termin koji se koristi za opisivanje ljudi lošeg raspoloženja, niske životne energije i anksioznosti.[1]
| Funkcionalna depresija | |
|---|---|
 | |
| Osoba u funkcionalnoj depresiji | |
| Specijalnosti | psihijatrija |
Osobe sa funkcionalnom depresijom u spoljnjem svetu uglavnom su produktivni, veoma uspešni, ali kada im se završi radni dan, oni nekontrolisano troše sve „unutrašnje resurse.”[2] Većina osoba sa funkcionalnom depresijom ima distimiju (poznatu i kao trajni depresivni poremećaj), depresiju niskog stepena koju karakteriše umor i nedostatkom energije. To su osobe koje su uglavnom nesrećne u životu, ali ne ispunjavaju definiciju klasične depresije, koja je teži oblik.[3]
Veoma je važno, da osoba sa funkcionalnom depresijom potraži pomoć lekara, jer se ovaj poremećaj uspešno leči. Kako osobe sa funkcionalnom depresijom vešto kriju svoju patnju, njima je najteže da naprave prvi korak, i priznaju sebi i okolini da im je pomoć potrebna, što ih još više uvlači u tegobe jer nemaju podršku sredine, i sve više postaju usamljene u svojoj patnji.[4]
Opšte informacije o depresiji
urediDepresija je najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji. Predstavlja ozbiljno oboljenje čije su glavne odlike utučenost, potištenost, klonulost psihičke energije. Istraživanja pokazuju da depresija najčešće ostaje neprepoznata, a samim tim i nelečiva što ima visoku socijalnu i ekonomsku cenu (npr 2/3 svih samoubistava izvršavaju depresivne osobe).[5]
U međunarodnoj klasifikaciji bolesti depresija se svrstava u poremećaje raspoloženja. Psihijatri razlikuju nekoliko vrsta depresivnih stanja:[6]
- rekurentni depresivni poremećaj,
- distimija,
- subsindromska depresija,
- teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima,
- sezonska depresija.
Funkcionalna depresija
uredifunkcionalnom depresijom se poslednjih godina bavi sve veći broj istraživača, jer je utvrđeno da ona utiče na kvalitet života tako što smanjuje čovekovu produktivnost, utiče na gubitak interesovanja i čini da se takva osoba povlačimo i izolujemo od drugih ljudi i sredine.
Neke od karakteristika ove vrste depresije su [7][6]
- Stalna zabrinutost za vreme i osećaj prolaznosti vremena.
- Osobe kao da nisu dovoljno prisutne, misli im lutaju i ne mogu da se opuste.
- Konstantno kritikuju sebe usled visokih očekivanja i niske produktivnosti koja je posledica depresivnog raspoloženja nižeg intenziteta koje se usled toga često ignoriše.
- Počinjanje mnogo poslova istovremeno ili pretrpanost obavezama koje se sporo i neefikasno izvršavaju. Iza takvog ponašanja se često krije praznina koja nastaje ukoliko osoba ostane sama sa sobom.
- Previše razmišljanja o prošlosti ili budućnosti koja je uvek pesimistična.
- Retko dolazi do valjanih zaključaka jer je preplavljena stanjem u kom se nalazi a nije u stanju da sama pronađe izlaz.
Takve osobe često ne prepoznaju da imaju problem sve dok im ne bude dosta tog osećaja konstantne tuge ili dok neki stresan događaj u njihovom životu ne dovede do emotivnog pregorevanja.
Kako osobe sa funkcionalnom depresijom vešto kriju svoju patnju, nemaju samim tim ni podršku, i nažalost postaju usamljeni u svojoj patnji.[8]
Iako funkcionalna depresija kao jedan od oblika izmenjenog ponašanja nema status zvanične medicinske dijagnoze, psihijatrijski koncept „funkcionalna depresija“ i kliničke karakteristike depresije imaju čitav spektar porermećaja — pa tako dok klinička dijagnoza depresije ima jasne karakteristike date u DSM-5, izraz „funkcionalnoa depresija“ nema taj klinički značaj i nije prikazana kao dijagnoza u DSM-5, već prikaz izmenjenog ponašanja koje se odnosi na različite ljude u različitim situacijama. Na primer, dok se profesionalni sportista sa funkcionalnom depresijom sigurno smatra visoko funkcionalnom i uspešnom osobom, kliničkim rečnikom rečeno i osoba koja živi sa šizofrenijom, takođe može uspešno da se snalazi u tipičnom radnom okruženju i može se smatrati visoko funkcionalnom.[9]
Terapija
urediTo što kod funkcionalne depresije ne radi o klasičnoj depresiji i što poremećaj koji ide uz nju „odlazi” ne znači da takvoj osobi nije potrebna pomoć.[7] Tretman funkcionalne depresije je strogo individualizovan, a režim svake osobe će se razlikovati i može uključivati promene načina života, terapiju razgovorom i/ili lekove.[10][6]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ „This Is What High-Functioning Depression Looks Like”. Healthline (na jeziku: engleski). 2017-06-20. Pristupljeno 2021-02-05.
- ^ „The secret battle of high-functioning depression”. The Orange Dot (na jeziku: engleski). 2017-01-26. Pristupljeno 2021-02-05.
- ^ „8 Things People with High-Functioning Depression Want You to Know”. Healthline (na jeziku: engleski). 2018-10-11. Pristupljeno 2021-02-05.
- ^ „You Might Not Recognize This Isolating Type of Depression—Even In Yourself”. Health.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-05.
- ^ de Zwart, P.L.; et al. (2018). "Empirical evidence for definitions of episode, remission, recovery, relapse and recurrence in depression: a systematic review". Epidemiology and Psychiatric Sciences: 1–19.
- ^ a b v „What Are the Signs and Symptoms of High-Functioning Depression?”. Bridges to Recovery (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-05.
- ^ a b „Here's What People With High-Functioning Depression Want You to Know”. Verywell Mind (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-05.
- ^ „Poremećaj 21. veka – Funkcionalna depresija i kako je prepoznati”. RTS Beograd, 15. 9. 2019. Pristupljeno 27. 10. 2019.
- ^ Gillespie, Claire. „What Exactly Does It Mean to Have ‘High-Functioning’ Depression?”. www.self.com. Pristupljeno 27. 10. 2019.
- ^ „12 Nondrug Remedies for Depression”. Health.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 02. 2021. g. Pristupljeno 2021-02-05.
Spoljašnje veze
uredi | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
