Hans Danski

Hans Danski
Hans Danski
	Hans Danski
Lični podaci
Puno ime	Hans Oldenburg
Datum rođenja	2. februar 1455.
Mesto rođenja	Olborg, Danska
Datum smrti	20. februar 1513. (58 god.)
Mesto smrti	Olborg, Danska
Grob	Franjevačka crkva u Odenseu (njegovi posmrtni ostaci su 1804. godine prebačene u Sankt Peterburg)
Porodica
Supružnik	Kristina od Sakosnije
Potomstvo	Kristijan II Danski, Jacob the Dacian, Elizabeta od Danske, Electress of Brandenburg, Francis of Denmark
Roditelji	Kristijan I Danski; Doroteja od Brandenburga
Dinastija	Oldenburg
Kralj Danske, Norveške i Švedske
Period	1482−1513
Prethodnik	Kristijan I Danski
Naslednik	Kristijan II Danski
Savladar	Sten Sture Stariji,; Svante Nilson,; Erik Trole,; Sten Sture Mlađi

Hans Oldenburg (2. februar 1455 - 20. februar 1513) je bio kralj Danske, Norveške i titularni kralj Švedske (1482—1513). Bio je 4. i ujedno pretposlednji kralj Kalmarske unije.

Otac mu je bio Kristijan I Danski (1426—1481), a majka Doroteja od Brandenburga (oko 1430—1495).

Dolazak na presto uredi

Otac mu je umro 21. maja 1481. godine i Hans je postao kralj pošto mu je umro stariji brat Knut, a njegov mlađi brat Frederik je imao samo 10 godina. Prošlo je godinu dana pre nego što je Hans proglašen za kralja, a do tada je nosio titulu prestolonaslednika. Za to vreme izbio je rat između Hanska i njegovog brata Frederika, koga je novčano iz Brandenburga pomagala majka Doroteja. Rat se završio mirom u novembru 1482. godine i time je okončan sukob, a Frederiku je obećano da će dobiti nešto kraljevskih poseda, a podela je izvršena tek 1490. godine, kada je Frederik dobio pola Segeberga. Frederik je, ipak, i dalje bio nezadovoljan.

Hans je zvanično proglašen za kralja tek u januaru ili februaru 1483. godine na sastanku Danskog i Norveškog plemstva u Halmstadu. Jedino je u Švedskoj, kralj-regent Sten Stire Stariji ostao pasivan, ali je obećao da će u roku od pola godine (do sastanka u Kalmaru 7. septembra iste godine) stvoriti uslove za Hansovo vladanje tamo. Sten Stire ovo nije ispunio, ali je Hans nosio titulu kralja Švedske.

Kao i svoj otac Hans je morao potpisati kapitulaciju plemićima. Njegova kapitulacija pretila je sramnim izgnanstvom iz državnog saveta svakom njegovom članu koji bi išao protiv svojih drugova i počeo da traži kraljevu naklonost.

Godine 1483. Hans je doneo prvi ustav unije, koji nikad nije poštovao, više je poštovao savet države. Hans je pokušao da reformiše svoje finansije, ali uglavnom nije uspeo. Više uspeha je imao sa nekim drugim reformama. Uveo je zakon, da se u slučaju rata, pobune plemića ili sankcija, povećaju porezi. On je pokušavao da obnovi ribarstvo koje je zamrlo. Pokušavao je i da skrši moć plemića, ali u time nije imao sreće, ipak je uspeo ograničiti plemićku vlast i opovrgnuti kapitulaciju. Tako da je čak 1497. Birger Gunersen postao nadbiskup Lunda, koji se kasnije okrenuo protiv kralja.

Oslanjajući se na slobodno seljaštvo i težeći da popravi njegov položaj, Stire je, na svu sreću za Hansa izazvao prema sebi mržnju plemstva i sveštenstva, koji su na sve moguće načine ometali njegovu aktivnost i tražili podršku u Danskoj. Sveštenstvo ga je isključilo iz crkve.

Godine 1493. došlo je do sukoba sa Danskom oko vlasti nad nekim finskim gradovima. Kada je Stire 1494. godine otišao lično u Finsku, švedsko plemstvo je htelo da se obnovi Kalmarsku uniju i pozvalo je Hansa. U proleće 1497. godine Stire je krenuo protiv Danaca koji su u Švedskoj uzeli maha i 19. septembra bio je poražen kod Stokholma, ali to nije slomilo njegovu stranku. Potom je u Švedsku stigao i sam Hans i 26. novembra se krunisao za kralja. Potom je danska vlast u Švedskoj počela opadati i već 1501. Sten Stire je bio pravi gospodar Švedske, pošto je 17. februara 1500. godine potukao Hansa u bici kod Ditmarskena. Opozicija protiv Hansa je tada digla glavu.^{[traži se izvor]}

Sukobi sa Švedskom uredi

U proleće i leto 1501. po ugovoru u Stokholmu Hans se održao na mestu Švedskog kralja, ali je u martu izbila pobuna protiv Hansa u Uplandu. Hans je napustio Stokholm u avgustu ostavivši svoju opkoljenu suprugu Kristinu, da bi tamo u proleće 1501. godine doveo svoje nemačke i škotske plaćenike. U početku je i imao neke koristi od njih, ali je na kraju Stokholm pao i sam Hans je bio zarobljen, a u zarobljeništu je ostao do 1503. godine.

Za to vreme je Hansov savetnik Hajnrih Krumidge vodio vojsku protiv Šveđana. On je osvojio Elfsborg, opseo Ahešhus, utvrdio Bohuš i prodro duboko u Vestergotalnd, ali nije uspeo da osvoji Stokholm. Sten Stire je sačuvao titulu kralja-regenta Švedske, a Hans je pristao na pregovore s njim.

Hansov rat protiv Švedske ipak nije bio bez koristi iako se umnogome čini da je rat bio beskoristan.

Norveška uredi

Danska vlada privukla je za vreme Hansove vladavine na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana. Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti. Deo norveške teritorije (Šetlandska i Orkadska ostrva) Danska je prodala škotskom kralju. U Norveškoj su više puta izbijali ustanci protiv režima koji su uveli Danci; Norveška se priključivala ustancima u Švedskoj i težila da nađe oslonac kod švedskih kraljeva sklapajući s njima uniju. Ali je Danska uspevala da vojnom snagom uguši te ustanke i obnovi uniju s Norveškom. Naročito uporan ustanak izbio je 1501 g., kada su norveški seljaci, pod voćstvom magnata Knuta Alfsena, do nogu potukli dansku vojsku. Hajnrih, koji je baš tada pošao protiv Švedske, se sastao sa Knutom u okolini Osloa i lukavstvom ga zarobio i pogubio. Hans je potom lukavstvom i silom potčinio Norvežane i terorom učvrstio dansku vlast.^{[traži se izvor]}