Hans Kjari
Hans fon Kjari (nem. Hans von Chiari; Beč, 14. septembar 1851. — Strazbur, 14. maj 1916) bio je austrijski patolog koji se rodio u Beču kao sin ginekologa Johana Baptiste Kjarija (1817—1854). Brat je ušnog lekara Otokara Kjarija (1853—1918).[1][2][3]
| Hans Kjari | |
|---|---|
 Hans Kjari | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. septembar 1851. |
| Mesto rođenja | Beč, Habsburška Monarhija |
| Datum smrti | 6. maj 1916. (64 god.) |
| Mesto smrti | Strazbur, Nemačko carstvo |
| Prebivalište |  Australija |
| Nacionalnost | Austrijanac |
| Naučni rad | |
| Polje | Patologija |
| Institucija | Profesota patološke anatomije u Pragu i Strazburu |
| Poznat po | Arnold—Kjarijeva malformacija |
Razvojna anomalija baze mozga kod koje dolazi do pomeranja određenih moždanih struktura u kanal kičmene moždine.[5]
Redak poremećaj u hepatologiji koji nastaje zbog opstrukcije vena jetre krvnim ugruškom ili tumorom. Ovaj sindrom se karakteriše uvećanjem i nekrozom (cirozom) jetre, pojavom ascita (nakupljanjem tečnosti u trbušnoj duplji) i jakim bolovima u trbuhu. Pojava i dalji razvoj ovog sindroma može biti munjevit, akutan, hronični, ili asimptomatski. Javlja se u jedan milion ljudi znatno češće kod žena. U oko 10—20% bolesnika javlja se opstrukcija vene porte.[6]
Trijada simptoma koja se manifest nastaju kod aortezofagealne fistule nakon gutanja stranog tela (ili rane od metka) naziva se „Kjarijeva trijada” ili aortoezofagealna fistula. Aortoezofagealna fistule (AEF) je redak uzrok krvarenja u gastrointestinalnom traktu. Većina slučajeva se otkriva tek nakon smrti bolesnika. Uobičajeni uzroci uključuju pucanje grudne aorte i jednjaka prodorom stranog tela ili povredom vatrenim oružjem. Može se javiti i u grudnoj hirurgiji nakon operativnih zahvata, kao skundarni oblik aortoezofagealne fistule.
Život i delo
urediKjari je studirao medicinu u Beču, gde je bio pomoćnik Karla fon Rokitanskija (1804—1878) i Ričarda Ladislava Hešla (1824—1881). Godine 1878. se habilitirao iz patološke anatomije, da bi nakon nekoliko godina postao vanredni profesor na Univerzitetu u Pragu. Kjari je u Pragu takođe bio i upravnik patološkoanatomskog muzeja. Godine 1906. Kjari se preselio na Univerzitet u Strazburu, gde je radio kao profesor patološka anatomija.[7][8]
Kjarijeva istraživačnja su se uglavnom zasnivala na obdukcionim nalazima i zato je većina njegovih brojnih radova bio prikaz rezultata obdukcija. 1891, Kjari je opisao malformacije na mozgu koje se karakterišu patološkoantomskim poremećajem u regionu gde se mozak i kičmene moždine spajaju i kroz Foramen magnum (na dnu lobanje) nastavljaju u spinalni kanal. Ovaj poremećaj poznat pod eponimom Arnold—Kjarijeva malformacija (razvojna anomalija baze mozga kod koje dolazi do pomeranja određenih moždanih struktura u kanal kičmene moždine), dobio je naziv po Kjariju i nemačkom patologu Juliju Arnolda (1835—1915).[9] Malformacija je dobila ime 1907. od strane dva studenta dr Arnolda. Još jedan medicinski eponim nosi njegovom ime Kjari Bad-Kjarijev sindrom, (izliv tečnosti u trbušnu duplju (ascites) u cirozi jetre izazvan opstrukcijom vena jetre, krvnim ugruškom). Ovaj eponim je nastao nakon saradnje Kjarija sa britanskim internistom Džordžom Badom (1808—1882).[10][11]
Bibliografija
uredi- Über drei Fälle von primärem Carcinom im Fundus und Corpus des Uterus. Med Jb, 1877: 364-368.
- Ueber Magensyphilis. Internationale Beiträge zur wissenschaftlichen Medicin. Festschrift Rudolf Virchow gewidmet. Berlin 1891, 2: 295-321.
- Über Veränderungen des Kleinhirns infolge von Hydrocephalie des Grosshirns. Deutsche medicinische Wochenschrift, Berlin, 1891, 17: 1172-1175.
- Über Veränderungen des Kleinhirns, der Pons und der Medulla oblongata, infolge von congenitaler Hydrocephalie des Grosshirns. Denkschriften der Akademie der Wissenschaften in Wien, 1895, 63: 71.
- Geschichte der pathologischen Anatomie des Menshcne. In: Theodor Puschmann (1844-1899), Max Neuburger (1868-1955) and Julius Leopold Pagel (1851-1912), publishers: Handbuch der Geschichte der Medizin, Jena, Fischer, 1903, 2: 473-559.
- Ueber die syphilitischen Aortenerkrankungen. Verhandlungen der Deutschen pathologischen Gesellschaft, Jena, (1903), 1904, 6: 137-163.
Izvori
uredi- ^ Pearce JM. Arnold chiari, or “Cruveilhier cleland Chiari” malformation. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2000; 68(1): 13.
- ^ Loukas, M.; Noordeh, N.; Shoja, M. M.; Pugh, J.; Oakes, W. J.; Tubbs, R. S. (2008). „Hans Chiari (1851-1916)”. Childs Nerv Syst. 24 (3): 407—9. PMID 18066558. S2CID 28160855. doi:10.1007/s00381-007-0535-y.
- ^ Tubbs, R. S.; Cohen-Gadol, A. A. (2010). „Hans Chiari (1851-1916)”. J Neurol. 257 (7): 1218—20. PMID 20339863. S2CID 3524262. doi:10.1007/s00415-010-5529-0.
- ^ „Hans Chiari • LITFL • Medical Eponym Library”. Life in the Fast Lane • LITFL • Medical Blog (na jeziku: engleski). 2020-01-07. Pristupljeno 2021-01-24.
- ^ Wilkins, R. H.; Brady, I. A. (1971). „The Arnold-Chiari malformations”. Archives of Neurology. 25 (4): 376—9. PMID 4938787. doi:10.1001/archneur.1971.00490040102013.
- ^ Rajani R, Melin T, Björnsson E, Broomé U, Sangfelt P, Danielsson A, Gustavsson A, Grip O, Svensson H, Lööf L, Wallerstedt S, Almer SH (februar 2009). „Budd-Chiari syndrome in Sweden: epidemiology, clinical characteristics and survival - an 18-year experience”. Liver International. 29 (2): 253—9. PMID 18694401. S2CID 36353033. doi:10.1111/j.1478-3231.2008.01838.x. Arhivirano iz originala 05. 01. 2013. g. Pristupljeno 23. 12. 2010.
- ^ Marios Loukas, Nima Noordeh, Mohammadali M. Shoja, Jeffrey Pugh, W. Jerry Oakes, R. Shane Tubbs: Hans Chiari 1851–1916. Childs Nervous System 24 (2008). str. 407.–409.
- ^ Bibliography. Chiari, Hans 1851-1916. WorldCat Identities
- ^ Arnett, Bridgette (June 2003). "Arnold-Chiari malformation". „Arch”. Neurol. 60 (6): 898—900..
- ^ G. Budd: On diseases of the liver. London, J. Churchill, 1845. Page 135.
- ^ Lange W. Ein Fall von Lebervenenobliteration. Inaugural Dissertation, University of Kiel. Schmidt & Klauning, Kiel. 1886;18.
Literatura
uredi- Loukas, Marios; Nima, Noordeh; M, Shoja Mohammadali; Jeffrey, Pugh; Jerry, Oakes W; Tubbs R Shane (mart 2008). „Hans Chiari (1851-1916)”. Child's Nervous System : CHNS : Official Journal of the International Society for Pediatric Neurosurgery. 24 (3): 407—9. PMID 18066558. S2CID 28160855. doi:10.1007/s00381-007-0535-y.
- Arnett, Bridgette (jun 2003). „Arnold-Chiari malformation”. Arch. Neurol. 60 (6): 898—900. PMID 12810499. doi:10.1001/archneur.60.6.898.
- Pearce, J M (januar 2000). „Arnold chiari, or "Cruveilhier cleland Chiari" malformation”. J. Neurol. Neurosurg. Psychiatr. 68 (1): 13. PMC 1760604
. PMID 10601393. doi:10.1136/jnnp.68.1.13. - Koehler, P J (novembar 1991). „Chiari's description of cerebellar ectopy (1891). With a summary of Cleland's and Arnold's contributions and some early observations on neural-tube defects”. J. Neurosurg. 75 (5): 823—6. PMID 1919713. doi:10.3171/jns.1991.75.5.0823.
- Lagerkvist, B; Olsen L (avgust 1991). „[The men behind the syndrome. John Cleland, Hans Chiari and Julius Arnold--3 men behind a new phenomenon. Brain stem defects in children with myelocele]”. Lakartidningen. 88 (32–33): 2610—1. PMID 1881219.
- Chiari, H (1987). „Concerning alterations in the cerebellum resulting from cerebral hydrocephalus. 1891”. Pediatric Neuroscience. 13 (1): 3—8. PMID 3317333. doi:10.1159/000120293.
- Wilkins, R H; Brady I A (oktobar 1971). „The Arnold-Chiari malformations”. Arch. Neurol. 25 (4): 376—9. PMID 4938787. doi:10.1001/archneur.1971.00490040102013.
Spoljašnje veze
uredi- The Chiari Institute Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jun 2009)
- Hans Chiari na Who Named It
