Harvardska spektralna klasifikacija

Harvardska spektralna klasifikacija predstavlja klasifikaciju zvezdi prema njihovim fizičkim osobinama, određenim prvenstveno uz pomoć spektralne analize, posebno prema temperaturi u fotosferi zvezde. Razlikujemo nekoliko različitih klasa:

  • klasa O: plavičasto bele zvezde, temperature 25.000–35.000 K, u spektru imaju jonizovani helijum, azot i kiseonik, neutralni helijum i vodonik, primer je zvezda Λ u Orionu.
Morgan Kenanova klasifikacija
  • klasa B: plave, 15.000–25.000 K, helijum, vodonik, kalcijum; Rigel, Spika, Regulus.
  • klasa A: bele, 9.000 K, vodonik, kalcijum; Sirijus i Vega.
  • klasa F: žutobele, 7.000 K, vodonik, kalcijum, neki metali; Prokion i Kastor.
  • klasa G: žute, 6.000 K, vodonik, kalcijum, metali; Sunce i Kapela.

Kao i W (ekstremno tople, i do 100.000K, tzv. Volf-Raje), P (nove), Q (supernove). Izdvajaju se i potklase R (3.500 K, ugljen-dioksid i ugljen-monoksid, cijan), N (crvene, 2.500 K), S (slična klasi M).

U okviru svake klase postoji podela sa oznakama 0–9, pa je tako Sunce spektralne klase G2. Ukoliko iz fotosfere zvezde umesto uobičajenih apsorpcionih linija i traka primamo emisione linije, kao sufiks na ime klase sa brojem se dodaje „e“.