Алфа Кентаури

Алфа Кентаури или α Cen или Толиман је најсјајнија звезда у сазвежђу Кентаур (Centaurus), које је видљиво од јануара до јула, а кулминира током априла и није видљиво са северне полулопте на географским ширинама већим од 30°. Алфа Кентаур је Земљи најближа звезда, после Сунца.

Алфа Кентаури АБ[note 1]
Alpha, Beta and Proxima Centauri (1).jpg
Алфа Кентаури АБ је најсветлија звеза видљива с леве стране, која формира трозвездани систем са Проксима Кентаури, заокруженом црвено. Најсветлији звездани систем са десне стране је Бета Кентаури.
Опсервациони подаци
Епоха J2000.0      Равнодневница J2000.0
Сазвежђе Кентаури
Алфа Кентаури A
Ректасцензија 14h 39m 36.49400s[1]
Деклинација −60° 50′ 02.3737″[1]
Привидна магнитуда (V) +0.01[2]
Алфа Кентаури Б
Ректасцензија 14h 39m 35.06311s[1]
Деклинација −60° 50′ 15.0992″[1]
Привидна магнитуда (V) +1.33[2]
Карактеристике
A
Спектрални тип G2V[3]
U−B индекс боја +0.24[2]
B−V индекс боја +0.71[2]
B
Спектрални тип K1V[3]
U−B индекс боја +0.68[2]
B−V индекс боја +0.88[2]
Астрометрија
A
Радијална брзина (Rv)−21,4±0,76[4] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: −3679.25[1] мас/г
Дек.: 473.67[1] мас/г
Паралакса (π)754.81 ± 4.11[1] мас
Растојање4.37[5] сг
Апсолутна магнитуда (MV)4.38[6]
B
Радијална брзина (Rv)−18,6±1,64[4] km/s
Сопствено кретање (μ) RA: −3614.39[1] мас/г
Дек.: 802.98[1] мас/г
Паралакса (π)754.81 ± 4.11[1] мас
Растојање4.37[5] сг
Апсолутна магнитуда (MV)5.71[6]
Детаљи
Алфа Кентаури А
Маса1.100[7] M
Полупречник1,2234±0,0053[8] R
Луминозност1.519[7] L
Површинска гравитација (log g)4.30[9] цгс
Температура5,790[7] K
Металичност [Fe/H]0.20[7] dex
Ротација22±5,9 d[10]
Ротациона брзина (v sin i)2,7±0,7[10] km/s
Алфа Кентаури Б
Маса0.907[7] M
Полупречник0,8632±0,0037[8] R
Луминозност0.5002[7] L
Површинска гравитација (log g)4.37[9] цгс
Температура5,260[7] K
Металичност0.23[7]
Ротација36[11] days
Ротациона брзина (v sin i)1,1±0,8[12] km/s
Старост5,3±0,3[13] Gyr
Орбита[14]
ПримарнаA
КомпањонB
Период (P)79,91±0,011 г
Велика полуоса (a)17,57±0,022
Ексцентрицитет (e)0,5179±0,000,76
Инклинација (i)79,205±0,041°
Лонгитуда узлазног чвора (Ω)204,85±0,084°
Апсидна епоха (T)1,875,66±0,012
Аргумент перихела (ω)
(секундарни)
231,65±0,076°
Друге ознаке
Gliese 559, FK5 538, CD−60°5483, CCDM J14396-6050, GC 19728
α Cen A: Rigil Kentaurus, Rigil Kent, α1 Centauri, HR 5459, HD 128620, GCTP 3309.00, LHS 50, SAO 252838, HIP 71683
α Cen B: Toliman, α2 Centauri, HR 5460, HD 128621, LHS 51, HIP 71681
Референтне базе података
SIMBADAB
A
B
Екстрасоларна архиваdata
ARICNSdata
Енциклопедија
екстрасоларних планета
data
Алфа Кентаури

Иако је најближа звезда Земљи (после Сунца) тек је пета по сјају са својом привидном магнитудом 0,06, а налази се на 4,3 светлосне године од Земље. Координате Алфа Кентаура у сферном небеском екваторском координатном систему су 14 сати и 36 минута (ректасцензија) и -60°38' (деклинација). Ова звезда припада спектралној класи G2 (према Харвардској спектралној класификацији), као и Сунце.

Алфа Кентаури је тројни систем, чији члан је и Проксима Кентаури, најближа звезда Сунцу.

Процене растојањаУреди

Алфа Кентаури АБ процене растојања
Извор Паралакса (mas) Растојање (pc) Растојање (ly) Растојање (Pm) Референце
Хендерсон (1839) 1160±110 0,86+0,09
−0,07
2.57 ± 0.53 26,6+2,8
−2,3
[15]
Хендерсон (1842) 912,8±64 1.03 ± 0.15 3.34 ± 0.5 33,8+2,5
−2,2
[16]
Маклир (1851) 918,7±34 1,09±0,04 3,55+0,14
−0,13
32.4 ± 2.5 [17]
Моеста (1868) 880±68 1,14+0,10
−0,08
3,71+0,31
−0,27
35,1+2,9
−2,5
[18]
Гил & Елкин (1885) 750±10 1,333±0,018 4,35±0,06 41,1+0,6
−0,5
[19]
Робертс (1895) 710±50 1.32 ± 0.2 4.29 ± 0.65 43,5+3,3
−2,9
[20]
Вули et al. (1970) 743±7 1,346±0,013 4,39±0,04 41,5±0,4 [21]
Глис & Јахреiб (1991) 749,0±4,7 1,335±0,008 4,355±0,027 41,20±0,26 [22]
ван Алтена et al. (1995) 749,9±5,4 1,334±0,010 4,349+0,032
−0,031
41,15+0,30
−0,29
[23]
Периман et al. (1997) (A and B) 742,12±1,40 1,3475±0,0025 4,395±0,008 41,58±0,08 [24]

[25][26][27]

Седерхјелм (1999) 747,1±1,2 1,3385+0,0022
−0,0021
4,366±0,007 41,30±0,07 [28]
ван Лиувен (2007) (A) 754,81±4,11 1,325±0,007 4,321+0,024
−0,023
40,88±0,22 [29]
ван Лиувен (2007) (B) 796,92±25,90 1,25±0,04 4,09+0,14
−0,13
37.5 ± 2.5 [30]
RECONS TOP100 (2012) 747,23±1,17[note 2] 1,3383±0,0021 4,365±0,007 41,29±0,06 [31]

НапоменеУреди

  1. ^ Proxima Centauri is gravitationally bound to the α Centauri system, but for practical and historical reasons it is described in detail in its own article.
  2. ^ Weighted parallax based on parallaxes from van Altena et al. (1995) and Söderhjelm (1999).

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752 . doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  3. 3,0 3,1 Torres, C. A. O.; Quast, G. R.; da Silva, L .; de la Reza, R.; Melo, C. H. F.; Sterzik, M. (2006). „Search for associations containing young stars (SACY)”. Astronomy and Astrophysics. 460 (3): 695—708. Bibcode:2006A&A...460..695T. ISSN 0004-6361. arXiv:astro-ph/0609258 . doi:10.1051/0004-6361:20065602. 
  4. 4,0 4,1 Valenti, Jeff A.; Fischer, Debra A. (2005). „Spectroscopic Properties of Cool Stars (SPOCS). I. 1040 F, G, and K Dwarfs from Keck, Lick, and AAT Planet Search Programs”. The Astrophysical Journal Supplement Series. 159 (1): 141—166. Bibcode:2005ApJS..159..141V. ISSN 0067-0049. doi:10.1086/430500 . 
  5. 5,0 5,1 Wilkinson, John (2012). „The Sun and Stars”. New Eyes on the Sun . Astronomers' Universe. стр. 219–236. ISBN 978-3-642-22838-4. ISSN 1614-659X. doi:10.1007/978-3-642-22839-1_10. 
  6. 6,0 6,1 P. A. Wiegert; M. J. Holman (1997). „The stability of planets in the Alpha Centauri system”. The Astronomical Journal. 113: 1445 — 1450. Bibcode:1997AJ....113.1445W. arXiv:astro-ph/9609106 . doi:10.1086/118360. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 Thévenin, F.; Provost, J.; Morel, P.; Berthomieu, G.; Bouchy, F.; Carrier, F. (2002). „Asteroseismology and calibration of alpha Cen binary system”. Astronomy & Astrophysics. 392: L9. Bibcode:2002A&A...392L...9T. arXiv:astro-ph/0206283 . doi:10.1051/0004-6361:20021074. 
  8. 8,0 8,1 Kervella, P.; Bigot, L.; Gallenne, A.; Thévenin, F. (јануар 2017). „The radii and limb darkenings of α Centauri A and B. Interferometric measurements with VLTI/PIONIER”. Astronomy & Astrophysics. 597. A137. Bibcode:2017A&A...597A.137K. arXiv:1610.06185 . doi:10.1051/0004-6361/201629505. 
  9. 9,0 9,1 Gilli G.; Israelian G.; Ecuvillon A.; Santos N. C.; Mayor M. (2006). „Abundances of Refractory Elements in the Atmospheres of Stars with Extrasolar Planets”. Astronomy and Astrophysics. 449 (2): 723—36. Bibcode:2006A&A...449..723G. arXiv:astro-ph/0512219 . doi:10.1051/0004-6361:20053850. libcode 2005astro.ph.12219G. 
  10. 10,0 10,1 Bazot, M.; et al. (2007). „Asteroseismology of α Centauri A. Evidence of rotational splitting”. Astronomy and Astrophysics. 470 (1): 295—302. Bibcode:2007A&A...470..295B. arXiv:0706.1682 . doi:10.1051/0004-6361:20065694. 
  11. ^ DeWarf, L.; Datin, K.; Guinan, E. (2010). „X-ray, FUV, and UV Observations of α Centauri B: Determination of Long-term Magnetic Activity Cycle and Rotation Period”. The Astrophysical Journal. 722 (1): 343—357. Bibcode:2010ApJ...722..343D. arXiv:1009.1652 . doi:10.1088/0004-637X/722/1/343. 
  12. ^ Raassen, A. J. J.; Ness, J.-U.; Mewe, R.; Van Der Meer, R. L. J.; Burwitz, V.; Kaastra, J. S. (2003). „Chandra-LETGS X-ray observation of α Centauri: A nearby (G2V + K1V) binary system”. Astronomy & Astrophysics. 400 (2): 671—678. Bibcode:2003A&A...400..671R. doi:10.1051/0004-6361:20021899 . 
  13. ^ Joyce, M.; Chaboyer, B. (2018). „Classically and Asteroseismically Constrained 1D Stellar Evolution Models of α Centauri a and B Using Empirical Mixing Length Calibrations”. The Astrophysical Journal. 864 (1): 99. Bibcode:2018ApJ...864...99J. arXiv:1806.07567 . doi:10.3847/1538-4357/aad464. 
  14. ^ Pourbaix, D.; et al. (2002). „Constraining the difference in convective blueshift between the components of alpha Centauri with precise radial velocities”. Astronomy and Astrophysics. 386 (1): 280—285. Bibcode:2002A&A...386..280P. arXiv:astro-ph/0202400 . doi:10.1051/0004-6361:20020287. 
  15. ^ Henderson, H. (1839). „On the parallax of α Centauri” (PDF). Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 4 (19): 168—169. Bibcode:1839MNRAS...4..168H. doi:10.1093/mnras/4.19.168. 
  16. ^ Henderson, T. (1842). „The Parallax of α Centauri, deduced from Mr. Maclear's Observations at the Cape of Good Hope, in the Years 1839 and 1840”. Memoirs of the Royal Astronomical Society. 12: 370—371. Bibcode:1842MmRAS..12..329H. 
  17. ^ Maclear, T. (1851). „Determination of the Parallax of α 1 and α2 Centauri, from Observations made at the Royal Observatory, Cape of Good Hope, in the Years 1842-3-4 and 1848”. Memoirs of the Royal Astronomical Society. 20: 98. Bibcode:1851MmRAS..20...70M. 
  18. ^ Moesta, C. G. (1868). „Bestimmung der Parallaxe von α und β Centauri” [Determining the parallax of α and β Centauri]. Astronomische Nachrichten (на језику: German). 71 (8): 117—118. Bibcode:1868AN.....71..113M. doi:10.1002/asna.18680710802. 
  19. ^ Gill, David; Elkin, W.L. (1885). „Heliometer-Determinations of Stellar Parallax in the Southern Hemisphere”. Memoirs of the Royal Astronomical Society. 48: 188. Bibcode:1885MmRAS..48....1G. 
  20. ^ Roberts, Alex W. (1895). „Parallax of α Centauri from Meridian Observations 1879–1881”. Astronomische Nachrichten. 139 (12): 189—190. Bibcode:1895AN....139..177R. doi:10.1002/asna.18961391202. 
  21. ^ Woolley, R.; Epps, E. A.; Penston, M. J.; Pocock, S. B. (1970). „Woolley 559”. Catalogue of Stars within 25 Parsecs of the Sun. 5: ill. Bibcode:1970ROAn....5.....W. Архивирано из оригинала на датум 8. 10. 2017. Приступљено 9. 5. 2014. 
  22. ^ Gliese, W.; Jahreiß, H. (1991). „Gl 559”. Preliminary Version of the Third Catalogue of Nearby Stars. Astronomische Rechen-Institut. Приступљено 9. 5. 2014. 
  23. ^ Van Altena, W. F.; Lee, J. T.; Hoffleit, E. D. (1995). „GCTP 3309”. The General Catalogue of Trigonometric Stellar Parallaxes (Fourth изд.). Yale University Observatory. Приступљено 9. 5. 2014. 
  24. ^ Perryman; et al. (1997). „HIP 71683”. The Hipparcos and Tycho Catalogues. Приступљено 9. 5. 2014. 
  25. ^ Perryman; et al. (1997). „HIP 71683”. The Hipparcos and Tycho Catalogues. Приступљено 9. 5. 2014. 
  26. ^ Perryman; et al. (1997). „HIP 71681”. The Hipparcos and Tycho Catalogues. Приступљено 9. 5. 2014. 
  27. ^ Perryman; et al. (1997). „HIP 71681”. The Hipparcos and Tycho Catalogues. Приступљено 9. 5. 2014. 
  28. ^ Söderhjelm, Staffan (1999). „HIP 71683”. Visual binary orbits and masses post Hipparcos. Приступљено 9. 5. 2014. 
  29. ^ van Leeuwen, Floor (2007). „HIP 71683”. Validation of the new Hipparcos reduction. 
  30. ^ van Leeuwen, Floor (2007). „HIP 71681”. Validation of the new Hipparcos reduction. 
  31. ^ „The One Hundred Nearest Star Systems”. Research Consortium On Nearby Stars. Georgia State University. 7. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2007. Приступљено 2. 12. 2014. 

Спољашње везеУреди

Хипотетичне планете или експлорацијаУреди