Harold I Engleski
Harold I od Engleske, poznat i kao Harold Brzonogi (eng. Harefoot; oko 1015 − 17. mart 1040) je bio engleski kralj od 1035. godine do svoje smrti.
| Harold I od Engleske | |
|---|---|
 Harold Brzonogi | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1015. |
| Mesto rođenja | Northempton, Engleska |
| Datum smrti | 17. mart 1040. (24/25 god.) |
| Mesto smrti | Oksford, Engleska |
| Grob | Sent Klemens |
| Porodica | |
| Potomstvo | Ælfwine Haroldsson |
| Roditelji | Knut Veliki Elfgifa od Northemptona |
| Dinastija | Knitlinga |
| Kralj Engleske | |
| Period | 1035—1040 |
| Prethodnik | Knut Veliki |
| Naslednik | Hartaknut |
Detinjstvo i mladost uredi
Harold je bio mlađi sin Knuta Velikog, vladara Engleske, Norveške i Danske i njegove prve žene Elfgife od Northemptona[1]. Anglosaksonska hronika izveštava da oni nisu pravi Haroldovi roditelji. Florentije od Vustera beleži da je Elfgifa želela da ima sina sa Knutom, ali ga nije mogla roditi te je tajno usvojila novorođeno dete i pretvarala se da ga je rodila. Pravi Haroldov otac je, navodno, bio obućar, dok je njegov brat, Sven Knutson, bio vanbračni sin nekog sveštenika. Pojedini istoričari sumnjaju da je ovo bila propaganda druge Knutove žene, Eme od Normandije, koja je želela da ponizi svoju prethodnicu[2][3].
Dolazak na vlast uredi
Haroldov otac umro je 12. novembra 1035. godine. Prema dogovoru koga su sklopili Ema od Normandije i Knut, Haroldov mlađi polubrat, Hartaknut, trebalo je da ga nasledi. Međutim, Hartaknut nije mogao preuzeti englesku krunu jer je upravo u to vreme Danska bila u opasnosti od Norveške. Magnus Dobri, sin proteranog norveškog kralja, pobunio se nakon Knutove smrti. Pretio je i Anund Jakob, kralj Švedske. Zbog toga je Hartaknut pristao da Harold vlada Engleskom kao njegov vazal. Ovoj ideji protivio se moćni velikaš Godvin od Veseksa. Međutim, većina drugih velikaša bila je na Haroldovoj strani. Postoje neslaganja oko Haroldove titule u primarnim izvorima (Anglosaksonska hronika). U dve različite verzije pominje se kao regent i kao savladar[4][5].
Harold je tražio da ga krunišu već 1035. godine. Međutim, Etelnot, arhiepiskop Kenterberija, odbio je da ga kruniše. Krunisanje od strane arhiepiskopa bilo je obavezno da bi neko postao engleski kralj. Haroldove pretnje i podmićivanja pokazali su se neefikasnim[6][7]. Harold je prihvaćen za kralja na vitanu održanom u Oksfordu. Njegov najmoćniji pristalica bio je Leofrik, grof Mersije, a na čelu opozicije stajao je Godvin od Veseksa[7]. Njegova majka Elfgifa podmićivanjem je na Haroldovu stranu privukla neke plemiće[8].
U početku je Engleska bila podeljena na dva dela. Harold je vladao oblašću severno od Temze. Podržavalo ga je lokalno plemstvo. Južne teritorije bile su pod kontrolom Godvina i Eme koja je vladala u ime odsutnog Hartaknuta. Godvin se, na kraju, priklonio većini i promenio stranu pristajući uz Harolda. Ema je pobegla u Briž u Flandriji<[9][10]. Harold je postao vladar čitave Engleske. Kao jedini kralj, vladao je od 1037. do 1040. godine. Hartaknutova neaktivnost svedoči o slabosti danske vojske u ovom periodu.
Vladavina uredi
Nekoliko sačuvanih dokumenata svedoči o Haroldovoj vladavini. Anglosaksonska hronika uglavnom je sačuvala podatke iz crkvene istorije kao što su smrti i imenovanja novih biskupa i nadbiskupa. Postoji, međutim, zapis o sukobu između Anglosaksonaca i Velsa iz 1039. godine. Takođe 1039. godine Englesku je pogodila velika oluja. Oba događaja nisu detaljno poznata[11][12].
Godine 1036. Elfred Eteling, Emin sin iz braka sa Etelredom Nespremnim, vratio se u Englesku iz izgnanstva u Vojvodstvu Normandiji, zajedno sa bratom Edvardom Ispovednikom. Motivacija za povratak nije poznata. Moguće je da ih je pozvala Ema kako bi ih iskoristila protiv Harolda[13]. Prema Anglosaksonskoj hronici, Elfred je došao u posetu majci. Godvin od Veseksa, sada potpuno na Haroldovoj strani, zarobio je Elfreda i oslepeo ga na svom brodu. Elfred je ubrzo umro zbog zadobijenih rana. Ovaj događaj kasnije će biti predmet sukoba između Godvina i Edvarda Ispovednika, Elfredovog brata[10].
Smrt uredi
Harold je umro 17. marta 1040. godine u Oksfordu. Imao je oko 24 godine[14]. Sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji[8]. Hartaknut i njegova majka doplovili su u Englesku 17. juna 1040. godine sa flotom od samo 62 broda[15]. Hartaknut, iako pozvan da preuzme presto, došao je u Englesku kao osvajač[16]. Ipak, i nakon preuzimanja engleske krune, Hartaknut je ostao da vlada iz Danske. Razlog za to verovatno je opasnost od Magnusa Dobrog koji je pretio iz Norveške. Harold je neposredno pred svoju smrt ubio Alfreda Etelinga, mlađeg Hartaknutovog brata (Knutovog i Eminog sina). Uz odobrenje Haroldovih bivših službenika, njegovo telo je ekshumirano i odsečena mu je glava[17]. Telo mu je bačeno u Temzu. Haroldovo telo iz reke su izvadili ribari. Danci su ga sahranili u Londonu[18].
Porodično stablo uredi
| 2. Knut Veliki | ||||||||||||||||
| 1. Harold I od Engleske | ||||||||||||||||
| 3. Elfgifa od Northemptona | ||||||||||||||||
Reference uredi
- ^ Stafford, Ælfgifu
- ^ Cawley 2010, Cawley, Charles, Canute, King of England, Foundation for Medieval Genealogy, retrieved August 2012,[better source needed].Also covers his wife and children.
- ^ O'Brien 2006, str. 167.
- ^ Douglas 1964, str. 163–164.
- ^ Owen-Crocker, Gale R. (2005). King Harold II and the Bayeux Tapestry. Boydell Press. str. 40—44. ISBN 978-1-84383-124-2.
- ^ Tim Bolton, "Reign of King Harold Harefoot", The Literary Encyclopedia, 5 May 2006.
- ^ a b O'Brien 2006, str. 167–168.
- ^ a b Tim Bolton, "Reign of King Harold Harefoot", The Literary Encyclopedia, 5 May 2006.
- ^ DeVries 2003, str. 78–79.
- ^ a b Frank Stenton, Anglo-Saxon England, Oxford University Press (1998 paperback), pages 420–421; quoted segments from the Anglo-Saxon Chronicle.
- ^ O'Brien 2006, str. 186.
- ^ Swanton 1998, str. 160.
- ^ DeVries 2003, str. 86.
- ^ The Anglo-Saxon Chronicle, 1035–40, M. Swanton translation (1996).
- ^ The Anglo-Saxon Chronicle
- ^ Howard 2008, str. 109.
- ^ Howard 2008, str. 111–112
- ^ Saturday Review, article Saint Clement Danes. pp. 121. Text originally published on January 23, 1869.
Literatura uredi
- Owen-Crocker, Gale R. (2005). King Harold II and the Bayeux Tapestry. Boydell Press. str. 40—44. ISBN 978-1-84383-124-2.
- Bartlett, Albert LeRoy (1900). The Essentials of Language and Grammar. Silver, Burdett and Co.
- Cook, John Douglas – Harwood, Philip- Pollock, Walter Herries- Harris, Frank- Hodge Harris, The Saturday Review of Politics, Literature, Science and Art, vol. 153 (1932). J. W. Parker and Son.
- DeVries, Kelly (2003). The Norwegian Invasion of England in 1066. Boydell & Brewer Ltd. ISBN 978-1-84383-027-6.
- Douglas, David Charles (1964). William the Conqueror: The Norman Impact Upon England. University of California Press. GGKEY:EKR0YTSJ0SK.
- Evans, Michael (2006). Death of Kings: Royal Deaths in Medieval England. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-1-85285-585-7.
- Fjalldal, Magnus (2005). Anglo-Saxon England in Icelandic Medieval Texts. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-3837-1.
- Holman, Katherine (2007). The Northern Conquest: Vikings in Britain and Ireland. Oxford: Signal. ISBN 978-1-904955-34-4.
- Howard, Ian (2005). „Harold II: a Throne-Worthy King”. King Harold II and the Bayeux Tapestry. Boydell Press. str. 35–52. ISBN 978-1-84383-124-2.
- Lawson, M. K. (2004). „Harold I (called Harold Harefoot) (d. 1040), king of England”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/12359. Pristupljeno 11. 8. 2012. (subscription or UK public library membership required)
- Marvin, Julia (2006). The Oldest Anglo-Norman Prose Brut Chronicle: An Edition and Translation. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-274-4.
- Mason, Emma; Robert Brink Shoemaker (2004). The House of Godwine: The History of Dynasty. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-1-85285-389-1.
- O'Brien, Harriet (2006). Queen Emma and the Vikings: The Woman Who Shaped the Events of 1066. Bloomsbury. ISBN 978-0-7475-7968-7.
- Robertson, Agnes Jane (2009) [1939]. Anglo-Saxon Charters. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-17832-7.
- Stafford, Pauline (2004). „Ælfgifu (Ælfgifu of Northampton) (fl. 1006–1036)”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/180. Pristupljeno 11. 8. 2012. (subscription or UK public library membership required)
- Swanton, Michael (1998). The Anglo-Saxon Chronicle. Psychology Press. ISBN 978-0-415-92129-9.
