Haški tribunal

међународни суд Уједињених нација у Хагу, Холандија

Haški tribunal (engl. Hague Tribunal) bio je međunarodni ad hoc sud sa sedištem u Hagu. Formalno, on je telo Ujedinjenih nacija osnovano Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN, sa zadatkom da sudi počiniocima ratnih zločina na području bivše Jugoslavije nakon 1991.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Sedište Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu
Logo MKSJ-a
SkraćenicaMKSJ (engl. ICTY)
Datum osnivanja25. maj 1993.
Datum gašenja31. decembar 2017.
TipMeđunarodni ad hoc krivični sud (osnovan rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN)
SedišteHag
 Kraljevina Holandija
PredsednikKarmel Ađius (poslednji)
(od 17. novembra 2015. do 31. decembra 2017.)
Veb-sajtwww.icty.org

Puni naziv mu je Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije nakon 1991 (engl. International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991), a skraćeno Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) (engl. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, ICTY).

Haški tribunal je 31. decembra 2017, posle 24 godine rada, zvanično prestao da postoji.[1] Njega je nasledio Mehanizam za krivične sudove, koji će preuzeti celokupnu dokumentaciju Haškog tribunala i okončati nedovršene postupke.[2]

Delokrug

uredi

Haški tribunal može podizati optužnice i suditi za genocid, zločine protiv čovečnosti, povrede Ženevskih konvencija iz 1949, i povrede zakona i običaja ratovanja. Sud može suditi jedino pojedincima, ne i organizacijama ili vladama, i može izreći najviše doživotni zatvor. Niz zemalja su potpisale dogovore sa OUN za sprovođenje zatvorskih kazni. Glavne organizacione jedinice suda su sudska veća (trenutno predsedavajući Fausto Pokar), Tužilaštvo (trenutno glavni tužilac Serž Bramerc) i Sekretarijat.

Haški sud je ustanovio kontroverznu praksu u kojoj se neke od optužnica podižu javno, dok su neke „zapečaćene“ u nadi da će tako olakšati proces hapšenja i privođenja optuženih. Sud za privođenje optuženika u potpunosti zavisi od država u kojima se oni nalaze, na šta su ove obavezne kao članice UN. Hapšenje i isporučivanje optuženih u državama u regionu pokazalo se kao izuzetno teško i osetljivo političko pitanje, uz eklatantne primere nesposobnosti ili opstrukcije kako lokalnih vlada, tako i prisutnih međunarodnih snaga, tako da je i pored velikog pritiska međunarodne zajednice veliki broj njih i dalje nedostupan sudu.

U kontroverznosti vezane za ovaj sud spada i činjenica da su neke zemlje donele nacionalne zakone po kojima njihovi građani u slučaju nadležnosti tog suda (sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije) ne odgovaraju pred njim, nego pred nacionalnim sudovima tih zemalja. Jedna od njih je i SAD.[3]

Presude

uredi

Od ukupnog broja svih presuda koje je doneo Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, najveći broj je izrečen Srbima.[4]

Optužnice

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi