Haški tribunal

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
	Sedište Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu
	Logo MKSJ-a
Skraćenica	MKSJ (engl. ICTY)
Datum osnivanja	25. maj 1993.
Datum gašenja	31. decembar 2017.
Tip	Međunarodni ad hoc krivični sud (osnovan rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN)
Sedište	Hag; Kraljevina Holandija
Predsednik	Karmel Ađius (poslednji); (od 17. novembra 2015. do 31. decembra 2017.)
Veb-sajt	www.icty.org

Haški tribunal (engl. Hague Tribunal) bio je međunarodni ad hoc sud sa sedištem u Hagu. Formalno, on je telo Ujedinjenih nacija osnovano Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN, sa zadatkom da sudi počiniocima ratnih zločina na području bivše Jugoslavije nakon 1991.

Puni naziv mu je Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije nakon 1991 (engl. International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991), a skraćeno Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) (engl. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, ICTY).

Haški tribunal je 31. decembra 2017, posle 24 godine rada, zvanično prestao da postoji.^[1] Njega je nasledio Mehanizam za krivične sudove, koji će preuzeti celokupnu dokumentaciju Haškog tribunala i okončati nedovršene postupke.^[2]

Delokrug

Haški tribunal može podizati optužnice i suditi za genocid, zločine protiv čovečnosti, povrede Ženevskih konvencija iz 1949, i povrede zakona i običaja ratovanja. Sud može suditi jedino pojedincima, ne i organizacijama ili vladama, i može izreći najviše doživotni zatvor. Niz zemalja su potpisale dogovore sa OUN za sprovođenje zatvorskih kazni. Glavne organizacione jedinice suda su sudska veća (trenutno predsedavajući Fausto Pokar), Tužilaštvo (trenutno glavni tužilac Serž Bramerc) i Sekretarijat.

Haški sud je ustanovio kontroverznu praksu u kojoj se neke od optužnica podižu javno, dok su neke „zapečaćene“ u nadi da će tako olakšati proces hapšenja i privođenja optuženih. Sud za privođenje optuženika u potpunosti zavisi od država u kojima se oni nalaze, na šta su ove obavezne kao članice UN. Hapšenje i isporučivanje optuženih u državama u regionu pokazalo se kao izuzetno teško i osetljivo političko pitanje, uz eklatantne primere nesposobnosti ili opstrukcije kako lokalnih vlada, tako i prisutnih međunarodnih snaga, tako da je i pored velikog pritiska međunarodne zajednice veliki broj njih i dalje nedostupan sudu.

U kontroverznosti vezane za ovaj sud spada i činjenica da su neke zemlje donele nacionalne zakone po kojima njihovi građani u slučaju nadležnosti tog suda (sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije) ne odgovaraju pred njim, nego pred nacionalnim sudovima tih zemalja. Jedna od njih je i SAD.^[3]

Presude

Od ukupnog broja svih presuda koje je doneo Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, najveći broj je izrečen Srbima.^[4]

Optužnice

Vidi još

Međunarodni krivični sud

Reference

Literatura

Raković, Aleksandar (2015). „O smeštanju arhivske građe Međunarodnog krivičnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (Haškog tribunala)”. Arhiv: Časopis Arhiva Jugoslavije. 16 (1-2): 25—36. Arhivirano iz originala 19. 11. 2019. g. Pristupljeno 07. 10. 2019.

Spoljašnje veze

[1] „Haški tribunal svečano zatvoren”, Politika, 21. decembar 2017.

[2] „I posle Haga — „Hag””, Vesti onlajn, 20. novembar 2017.

[3] „SRJ će se naći u najdelikatnijem položaju” Blic, 15. avgust 2002.

[4] „Hag: Srbima 1.000 godina robije, pa ključ u bravu”^{[mrtva veza]}, Večernje novosti, 4. jun 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]