Википедија

Hajmver

Hajmver (nem. Heimwehr, domovinska garda) ili ponekad Hajmatšuc (nem. Heimatschutz, domovinska odbrana)[1] je bila nacionalistička, prvobitno paravojna grupa koja je delovala u Austriji tokom 1920-ih i 1930-ih; po metodama, organizaciji i ideologiji su bili slični nemačkim frajkorima. Iako se protivio parlamentarnoj demokratiji, Hajmver je imao svoje političko krilo, Hajmatblok, koje je sarađivalo sa konzervativnom vladom Engelberta Dolfusa. 1936, Hajmver je dekretom kancelara Kurta fon Šušniga uzurpiran u Otadžbinski front, i zamenjen milicijom navodno manje sklonom protivljenju režimu, „Frontmilic“ (nem. Frontmiliz).

Marš Hajmvera u Viner Nojštatu, 1931.

Poreklo i reorganizacija uredi

 
Austrijski kancelar Engelbert Dolfus u Hajmver uniformi (1933)

Osnovan uglavnom od strane demobilisanih vojnika nakon Prvog svetskog rata, Hajmver je prvobitno nastao kao labavi savez milicija u cilju odbrane granica Austrije. Kao i kod nemačkih Frajkora, na početku nije postojalo formalno rukovodstvo na nacionalnom nivou, kao ni politički program, već se radilo o lokalnim grupama koje su aktivno reagovale na sve šta su smatrale za ideološki neprihvatljivo. Na primer, u Koruškoj, osnovani su da štite svoj region od Slovenaca i trupa Kraljevine Jugoslavije.[2] Ignac Zajpel, tadašnji hrišćansko-socijalistički kancelar Austrije, je reorganizovao Hajmver kao „odgovor socijalističkom Šucbundu“[3] u pokušaju da zauzda moć socijalista. Sve veća politizacija milicija je dovela do toga da je Hajmver učestvovao u pomoći policiji da suzbije Julsku pobunu 1927.

Najuočljiviji deo uniforme Hajmvera je bila zelena kapa sa repnim perom malog tetreba (Tetrao tetrix) (koji je ranije bio simbol tirolskog Kajzeršicena). Stoga su protivnici pripadnike Hajmvera ismevali kao „petlove repove“ (-{Hahnenschwanzler -).[4]

1930e uredi

 
Vođa Hajmvera Rihard Štajdle (u sredini), septembar 1930.

Hajmveru je sve do 1930. nedostajalo pravo nacionalno zajedništvo. Tada su vođe Hajmvera položile Korneuburšku zakletvu, koja je uspostavila temelje austrijskog konzervativnog nacionalizma (koji se razlikovao od pan-nemačkog nacionalizma nacističke partije), odbacila liberalnu demokratiju i marksizam u korist autokratskije vlade, i odbacila „klasnu borbu“ (vidi članak austrofašizam).[5] Ovu inicijativu je predvodio Rihard Štajdle, koga je podržavao nemački emigrant Valdemar Pabst u pokušaju da ubedi Hajmver da podrži ekonomsku politiku korporativne države koju je Benito Musolini sprovodio u Italiji.[6]

Kad je Valter Pfrimer, regionalni vođa Štajerske pokušao puč 1931, nije dobio podršku od ostalih vođa Hajmvera. Nakon ovoga, mnoge hajmver grupe, uključujući štajersku podružnicu, su sve više prelazile u Nacističku partiju.[7]

Postojale su tenzije između austrijske podružnice Nacističke partije, koja je verovala u pan-nemačku državu i zalagala se za ulazak Austrije u veliku Nemčaku, i Hajmvera, koji je smatrao da Austrija treba da ostane nezavisna država. Ovo je dovodilo do ograničenog nasilja, uključujući i incident kada su članovi Nacističke partije gađali jajima učesnike marša Hajmvera.[8]

Opadanje uredi

Nakon što je Engelbert Dolfus osnovao Otadžbinski front 1934, preuzeo je kontrolu nad Hajmverom, i spojio ga sa drugim desničarskim milicijama uz pomoć vođe Hajmvera, Ernsta Ridigera Štarhemberga. Politički, Hajmber je doživeo pad podrške i značaja usled rasta primamljivosti nacističke pan-nemačke politike i postepenog okretanja italijanske spoljne politike ka Nemačkoj. Usled ovih faktora, Dolfusov naslednik, Kurt Šušnig, je utopio preostale elemente Hajmvera u Otadžbinski front 1936, i time je Hajmver prestao da postoji kao politička grupacija. Ernst Štarhemberg je izostavljen iz nove vlade u pokušaju da se okonča rivalstvo između privatnih armija.[9]

Reference uredi

  1. ^ Jelavich 1989, str. 182.
  2. ^ Brook-Shepherd 1996, str. 235.
  3. ^ Brook-Shepherd 1996, str. 261.
  4. ^ Diem 1995, str. 141.
  5. ^ Brook-Shepherd 1996, str. 265.
  6. ^ Bosworth 2009, str. 439.
  7. ^ Aicher 2012, str. 310.
  8. ^ Milwaukee Sentinel, May 15, 1933 http://news.google.com/newspapers?id=OE5QAAAAIBAJ&sjid=OA0EAAAAIBAJ&dq=waukesha%20county&pg=3070%2C2306546 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. april 2016)
  9. ^ „Mother's Helper”. Time Magazine. 15. 5. 1936. Arhivirano iz originala 28. 03. 2008. g. Pristupljeno 11. 12. 2007. 

Literatura uredi

  • Bosworth, R. J. B. (2009). The Oxford Handbook of Fascism. Oxford University Press. str. 439—. ISBN 978-0-19-929131-1. 
  • Brook-Shepherd, Gordon (1996). The Austrians : a thousand-year odyssey. HarperCollins. str. 235. ISBN 0-00-638255-X. 
  • Jelavich, Barbara (1989). Modern Austria : Empire & Republic 1815-1986. Cambridge University Press. str. 182. ISBN 0-521-31625-1. 
  • Aicher, Martina (2012). „Heimwehren (Österreich)”. Organisationen, Institutionen, Bewegungen. Handbuch des Antisemitismus. 5. de Gruyter. 
  • Diem, Peter (1995). Die Symbole Österreichs: Zeit und Geschichte in Zeichen. Kremayr & Scheriau. 

Šablon:Refned

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хајмвер&oldid=27672579”