Hadži Prodanova buna
Hadži Prodanova buna je bila srpska pobuna iz jeseni 1814. protiv turskog terora. Na čelu bune je bio Hadži Prodan Gligorijević. Buna se završila pobedom Turaka, a veliku ulogu u njenom gušenju je imao Miloš Obrenović, potonji vođa Drugog srpskog ustanka i knez Srbije.[2]
| Hadži Prodanova buna | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Srpske revolucije (Srpsko-turski ratovi) | |||||||
 Nabijanje na kolac pobunjenih vođa | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Srpski ustanici |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Hadži Prodan Gligorijević | Sulejman-paša Skopljak | ||||||
„Hadži-Prodanova buna buknula je u nedoba, sa svim iznenada, bez pristanka prvih vođa u narodu, i bez ikakve spreme; izložila je cele krajeve zverskoj osveti turskoj, okvasila je kolje mučeničkom srpskom krvlju: ali je, pri svem tom, dala nepobitnih dokaza da je narod još živ i krepak, i da deset godina svojega života borbe za slobodu nije prošlo bez ploda za narodno vaspitanje Srba. Na prvi odvažan glas, letele su stotine junaka u novu borbu za slobodu otadžbine! Narod je bio živ, narod je bio krepak da poraz pretrpi i da se nada uspehu![1]
O buni uredi
Buna je obuhvatila područja tri nahija: Požešku, Kragujevačku i Jagodinsku. U predelima Požeške nahije, buna nije trajala duže od par dana, ali je zato, sa većim intenzitetom i brojnošću učesnika nastavljena u susednoj Kragujevačkoj, zatim Jagodinskoj nahiji. Iako, na kraju svog trajanja, nije dala nijednu značajniju bitku, ona se nesrećno završila zbog neorganizovanosti i razjedinjenosti narodnih predstavnika.[3] Knez Miloš, od Turaka imenovan za oborkneza Požeške, Kragujevačke i Jagodinske nahije nije prišao ovoj buni protiv Turaka. Buna je izbila kao reakcija na niz represivnih mera i nameta koje su Turci pojačavali.[2] Neposredan povod bio je sukob kod manastira Trnave između Srba i Turaka, čiji su organizatori bili trnavski iguman Pajsije i Mihailo, brat hadži Prodana, a koji se svršio loše po ljude požeškog muselima Latif-age.[4] Na čelo bune stao je hadži Prodan, nastavivši da organizuje čete i širi bunu; obuhvaćene su kragujevačka i jagodinska nahija.[2]
Sem hadži Prodana, u buni nije učestvovao nijedan vojvoda iz Prvog ustanka, dok je nekoliko i pomagalo Turcima. Miloš Obrenović je odbio ponuđeno vođstvo, izgovarajući se na nepripremljenost, nedostatak oružja i nepogodno godišnje doba. Međutim, ponudio je veziru Sulejman-paši svoju pomoć za gušenje bune, uz obećanje da će biti oprošteno svakome učesniku bune koji se preda, izuzev hadži Prodana i njegove braće. Zajedno sa rudničkim muselimom Ašim-begom, Miloš je ugušio bunu, uz veći otpor u kragujevačkoj nahiji. Posle sukoba kod Knića, gde su ustanici izvojevali pobedu, ali se potom razišli kućama, Hadži Prodan je prebegao u Austriju.[2][5]
Posle smirenja bune nije poštovano vezirovo obećanje dato Milošu Obrenoviću; iz pobunjenih nahija pokupljeno je oko 300 istaknutih ljudi i u sindžirima odvedeno u Beograd gde su pogubljeni ili nabijeni na kolac. Na kolac je nabijen i začetnik ustanka, iguman Pajsije, kao i đakon Avakum.[2]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Znameniti Srbi 19. veka (God. 1, st. 98 — 99)”. Arhivirano iz originala 08. 05. 2014. g. Pristupljeno 08. 05. 2014.
- ^ a b v g d Stojančević, Vladimir. „Hadži Prodanova buna”. Arhivirano iz originala 25. 03. 2012. g. Pristupljeno 01. 09. 2006.
- ^ „Hadži Prodanova buna 1814. godine”. Narodni muzej Čačak. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „Na današnji dan planula Hadži Prodanova buna”. Glas Zapadne Srbije. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „Hadži Prodanova buna”. Istorija Srba. Pristupljeno 24. 1. 2020.
