Helmut Cilk
Helmut Cilk (nem. Helmut Zilk; Beč, 9. jun 1927 – Beč, 24. oktobar 2008) bio je austrijski novinar i političar u Socijaldemokratskoj partiji Austrije. Bio je gradonačelnik Beča između 1984. i 1994. godine.
| Helmut Cilk | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 9. jun 1927. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Beč, Austrija | ||||||||||||
| Datum smrti | 24. oktobar 2008. (81 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Beč, Austrija | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Socijaldemokratska partija Austrije | ||||||||||||
| |||||||||||||
 | |||||||||||||
Biografija
urediHelmut Cilk je rođen kao sin češkog novinskog službenika u 10. bečkom okrugu Favoriten.[1] Imao je veoma dobre odnose sa svojim liberalnim ocem koji se rano okrenuo protiv nacionalsocijalizma. Otac je zabranio svom sinu da pristupi regrutima Vafen-SS, pa je Helmut bio jedini u svom razredu koji to nije uradio. Na kraju rata postao je član „Slobodne austrijske omladine“ pridružene KPO i bio je član KPO od 10. aprila 1945,[2] do napuštanja 1946. godine. U antologiji iz 1995. Cilk opisuje svoja sećanja na detinjstvo i mladost pod naslovom Slučajno rođen u Beču.[3]
Doktorirao je 1951. godine,[4] 1955. položio je nastavni ispit iz pedagogije i počeo je da predaje na učiteljskoj školi u Beču. Iste godine počinje da radi na Austrijskoj radio televiziji (ORF). 1967. Cilk je postavljen za direktora ORF-a. Na ovoj funkciji Cilk je započeo školsku televiziju, drugi televizijski program i emitovanje austrijske televizije van granica Austrije. 1974. počeo je da radi u bečkom dnevnom listu Noje kronen cajtung (nem. Neue Kronen Zeitung) na funkciji ombudsmana.
Cilk je u politiku ušao 1979. godine. Na poziciji gradonačelnika Beča bio je od 1984. do 1994. godine. Bio je tri puta u braku, zadnji brak bio je sa austrijskom muzičkom zvezdom Dagmar Koler.[5]
Atentat na Cilka
urediU decembru 1993. Helmut Cilk je teško povređen kada je otvorio pismo bombu koju je na njegovu adresu u Prvom bečkom okrugu poslao Franc Fuhs. Fuhs je bio ogorčen zbog Cilkove blagonaklone politike prema gastarbajterima i drugim doseljenicima u Beč. Animozitet Fuhsa prema strancima u Austriji je možda uzrokovan Fuhsovom neuspelom ljubavnom vezom sa jednom Jugoslovenkom iz 1975. godine, kada je Fuhs pokušao samoubistvo.[6]
Saradnik čehoslovačke tajne policije
urediU oktobru 1998. list Zidojče Cajtung optužio je Helmuta Cilka da je sarađivao sa čehoslovačkom tajnom policijom (StB) tokom 1960-ih. On je negirao optužbe. Na osnovu ovog teksta, kao i informacija iz arhive StB, Cilku je uskraćena planirana češka medalja časti. Aferu su naveliko propratili češki i austrijski mediji. Godine 1998. kancelarija češkog predsednika je oslobodila Cilka optužbi i predsednik Havel mu se lično izvinio.[7]
U 2009. dokumenti StB o Cilku su objavljeni. Ovi dokumenti beleže 58 susreta između Cilka i agenata tajne policije tokom 1965–68. Cilk je davao informacije o političkoj situaciji u Austriji i ocene pojedinih austrijskih političara; za to je plaćen novcem i robom kao što je bohemsko kristalno staklo.[8] Nakon sovjetske invazije na Čehoslovačku (avgust 1968.) Ladislav Bitman, jedan od čehoslovačkih agenata u kontaktu sa Cilkom, prebegao je na Zapad i tada je izneo informacije o Cilku. Neki češki mediji (kao i stari dokumenti StB) špekulisali su da je nastavak Cilkove političke i novinarske karijere, uprkos tome što je otkriven, posledica toga što ga je neka druga agencija (pretpostavlja se CIA) regrutovala i podržavala.[9]
Smrt
urediDana 14. februara 2006. Cilk je ugradio pejsmejker nakon pojave srčane aritmije. Bio je i pacijent na dijalizi. Preminuo od srčane insuficijencije 24. oktobra 2008. u bečkoj bolnici Vilhelminen, tokom lečenja infekcije na nozi koja se razvila u njegovoj kući za odmor u Portugaliji.
Njegov kovčeg je 8. novembra 2008. godine, posle sednice žalosti u Gradskoj kući Beča i javne zadušnice u Katedrali Svetog Stefana, sahranjen u katoličkom grobu u Središnjem bečkom groblju (grupa 32 C, broj 54 A).
Kako je preneo Der Špigel, nakon Cilkove smrti, Vaclav Havel se izvinio što je uskratio Cilku visoko državno priznanje: „Možda smo mu ponekad naneli nepravdu iz neznanja, no sada imamo više informacija nego ranije", rekao je češki pesnik i predsednik.[10]
Izvori
uredi- ^ „Helmut Zilk”. ORF. 2012. Pristupljeno 22. 9. 2022.
- ^ Mugrauer, Manfred (2020-04-05). Die Politik der KPÖ 1945–1955. Göttingen: V&R unipress. ISBN 978-3-8471-1126-9.
- ^ Bei uns zu Hause Prominente erzählen von ihrer Kindheit. Florian Langenscheidt. Düsseldorf. 1995. ISBN 978-3-430-15945-6. OCLC 231647403.
- ^ „Katalogzettel Österreichische Nationalbibliothek”.
- ^ Heinrich, Mark (2008-10-24). „Ex-Vienna mayor targeted by letter bomb dies at 81”. Reuters. Pristupljeno 2008-10-26.
- ^ „Europe: Letter Bombs May Have Racist, Right-Wing Roots”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-22.
- ^ [1] Briefly:Havel Apologizes on Spy Charge
- ^ „Photocopies of some StB documents about Helmut Zilk (23 pages)” (na jeziku: Czech). MF Dnes. Pristupljeno 2009-03-12.
- ^ „Helmut Zilk may have worked for StB and CIA” (na jeziku: Czech). MF Dnes. 13. 3. 2009. Pristupljeno 2009-03-13.
- ^ „Böhmisches Glas”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). 2009-03-15. ISSN 2195-1349. Pristupljeno 2022-09-22.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Helmut Cilk na Vikimedijinoj ostavi
