Hendijadis

Hendijadis (grč. ἓν διὰ δυοῖν — jedno pomoću dvoga) je stilska figura koja nastaje kada se jedna pored druge nađu dve imenice (ređe glagoli ili pridevi) istog ili sličnog značenja da iskažu jedan složeni pojam ili kada se jedan pojam umesto pridevom i imenicom iskazuje dvema imenicama spojenim veznikom^[1] ili crticom. Hendijadis je "nezavisno (koordinirano) izražavanje zavisnih (koordiniranih) odnosa"^[2], tj. preoblikovanje zavisne u nezavisnu sintagmu^[3]. Kritičar Frank Kermode ga je opisao kao način na koji se jedna ideja oneobičava tako što se deli na dva.^[4] Drugačije se naziva endijada, hendijada i hendijadioin.^[5] Spada u figure konstrukcije.

Istorijat pojma

Servije prvi koristi naziv ἓν διὰ δυοῖν da bi opisao stilsko sredstvo koje koristi Vergilije u Georgikama ("pateris libamus et auro") i Eneidi.^[6] Latinski naziv hendiadys, hendiadyoin, je preuzet iz grčkog hen dia dyoi^[7]. Antički grčki gramatičari su pod hendijadisom podrazumevali rastavljanje imenice ili glagola na sastavne elemente. Rimljani su ga kratko definisali kao unum per duo^[5] što znači jedno kroz dvoje, jedno od dvoje a može se shvatiti kao jedan pojam napravljen od dve reči.

Upotreba

Hendijadis se uglavnom koristi u usmenoj poeziji kao sredstvo oneobičivanja izraza.^[5] Često je stilsko sredstvo u srpskim narodnim pesmama^[1] kao i u poeziji koja je njima inspirisana. Vasko Popa je jednim hendijadisom nazvao svoju pesničku zbirku iz 1956. Nepočin-polje prema stihovima iz prethodne knjige Kora:

„

Da li ću moći
Na ovom nepočin-polju
Da ti podignem šator od svojih dlanova^[8]

”

Popa je na korice knjige Nepočin-polje stavio uroboros, zmiju koja proždire sopstveni rep, koja je istovremeno znamenje te pesničke knjige i amblem hendijadisa u njenom nazivu^[9].

Uroboros unutar kojeg piše ἓν τὸ πᾶν - Sve je jedno, iz dela Kleopatre Alhemičarke, X vek

Hendijadis se koristio u Bibliji kao i u latinskoj poeziji, a Šekspir ga je upotrebio preko 60 puta samo u Hamletu^[4]. Njegova upotreba u savremenoj književnosti je retka te se donekle smatra arhaičnim poetskim sredstvom^[5].

Primeri sa objašnjenjem

Na srpskom jeziku

"I ja i konj trudan i umoran" umesto: I ja i umoran konj.
"Sad ću stati na dvor na kapiju" umesto: Sad ću stati na kapiju [dvora].
"Spremiše se kita i svatovi" umesto: Spremiše se kićeni svatovi.
"Sakupiše silu i svatove" umesto: Sakupiše silne svatove.
"Udari ga rukom i prstenom" umesto: Udari ga prstenom na ruci.
"Hodi mene uzmi gospodara" umesto: Hodi da uzmeš mene za gospodara.
"Vojska junaka i zastava" umesto: Vojska junaka sa zastavama.
"Mrtvi živog nosi preko nepočin-polja." U pitanju je zagonetka sa značenjem barke, čoveka i mora. Nepočin-polje je nemirno more.

Na stranim jezicima

Na latinskom jeziku

moderatio et sapientia umesto: sapiens moderatio
delere ac tollere umesto: omnino delere

Na engleskom jeziku

"It is a tale / Told by an idiot, full of sound and fury", / Signifying nothing." umesto: It is a tale / Told by an idiot, full of furious sound.

Slične stilske figure

Parataksa
Enalaga
Hipalaga
Antimerija
Hifen

Reference

^ ^a ^b Živković, Dragiša, ur. (2001). REČNIK književnih termina (2 izd.). str. 255.
^ Pranjković, Ivo. „Stilske figure i gramatika”. Zagrebačka slavistička škola. Pristupljeno 28. 2. 2019.
^ Nikolić, Milka V. „Velika lingvostilistička sinteza: od stilske figure do stilema” (PDF). str. 323. Pristupljeno 1. 3. 2019.
^ ^a ^b Nordquist, Richard. „Hendiadys (Figure of Speech)”. ThoughtCo. Pristupljeno 1. 3. 2019.
^ ^a ^b ^v ^g Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura. str. 133—134. ISBN 978-953-0-40043-6.
^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 255. ISBN 978-86-343-0277-6.
^ „Hendiadys”. Merriam-Webster. Pristupljeno 1. 3. 2019.
^ Popa, Vasko (1969). „Daleko u nama”. Kora. str. 92.
^ Petković, Novica. „VASKO POPA”. ACADEMIA. Pristupljeno 1. 3. 2019.

Literatura

Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 255. ISBN 978-86-343-0277-6.
Živković, Dragiša, ur. (2001). REČNIK književnih termina (2 izd.). str. 255.

Spoljašnje veze

Silva Rhetoricae: hendiadys
The Role of Hendiadys in Hamlet, Eric Denby Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2019)
Hendiadys in the Synoptic Gospels
Bullinger's Figures of Speech Used in the Bible: Hendiadys or Two For One
A Sampling of References on Biblical Instances of Hendiadys Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2017)

[rkt_moj-1] Živković, Dragiša, ur. (2001). REČNIK književnih termina (2 izd.). str. 255.

[2] Pranjković, Ivo. „Stilske figure i gramatika”. Zagrebačka slavistička škola. Pristupljeno 28. 2. 2019.

[3] Nikolić, Milka V. „Velika lingvostilistička sinteza: od stilske figure do stilema” (PDF). str. 323. Pristupljeno 1. 3. 2019.

[тхоугхтцо-4] Nordquist, Richard. „Hendiadys (Figure of Speech)”. ThoughtCo. Pristupljeno 1. 3. 2019.

[крешимир_добар-5] v ^g Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura. str. 133—134. ISBN 978-953-0-40043-6.

[зима-6] Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 255. ISBN 978-86-343-0277-6.

[мериам_вебстер-7] „Hendiadys”. Merriam-Webster. Pristupljeno 1. 3. 2019.

[8] Popa, Vasko (1969). „Daleko u nama”. Kora. str. 92.

[9] Petković, Novica. „VASKO POPA”. ACADEMIA. Pristupljeno 1. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]