Henri Virc
Henri Virc (engl. Henry Wirz; Cirih, 25. novembar 1823 — Vašington, 10. novembar 1865) bio je oficir vojske Konfederacije tokom Američkog građanskog rata.
Henri Virc | |
|---|---|
 Henri Virc | |
| Puno ime | Hajnrih Hartman Virc |
| Datum rođenja | 25. novembar 1823. |
| Mesto rođenja | Cirih, Švajcarska |
| Datum smrti | 10. novembar 1865. (41 god.) |
| Mesto smrti | Vašington, SAD |
Mladost
urediRođen je u Cirihu, Švajcarska. Emigrirao je u SAD 1849, zajedno sa delom stanovništva koje je pobeglo nakon propale revolucije 1848. u nemačkim državama.
Virc se oženio udovicom po imenu Vulf, a zatim sa njom i njene dve ćerke preselio u Luizijanu.[1] Godine 1855. supruga je rodila njihovo prvo dete, ćerku Koru. Do 1861, Virc je uspešno radio kao lekar.[2]
Građanski rat
urediKada je 1861. izbio Američki građanski rat, dobrovoljno se prijavio u vojsku Konfederacije. Bio je raspoređen u Četvrti bataljon Luizijane.[3] Učestvuje u bici kod Seven Pejnsa u maju 1862, tokom koje je navodno teško ranjen metkom i gubi osetljivost u desnoj ruci. Virc je posle služio kao zatvorski stražar u Alabami.
U februaru 1864. vlada Konfederacije je osnovala kamp Samter, vojni zatvor u Džordžiji (Andersonvil), koji je bio određen za smeštaj ratnih zarobljenika Unije. U martu, Virc preuzima komandu nad kampom Samter, gde je ostao duže od godinu dana.
Maja 1865. kontingent federalne konjice je uhapsio Virca, i zatim vozom prebačen u Vašington. Suđeno mu je za zaveru i ubistva ratnih zarobljenika.[2]
Suđenje je počelo jula 1865. i trajalo je dva meseca. Propraćeno je velikom medijskom pažnjom i bilo skoro na svim naslovnicama novina širom SAD. Sud je saslušao svedočenja bivših zatvorenika, vojnika Konfederacije, pa čak stanovnike Andersonvila. Tokom suđenja Virc je negirao bilo kakvu umešanost predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa u zločine. Konačno, početkom novembra, sud je Virca proglasio krivim i osuđen je na smrt vešanjem.[4]
U pismu predsedniku Endru Džonsonu, Virc je zatražio pomilovanje, ali na pismo mu nije odgovorio. Obešen je 10. novembra 1865. u Vašingtonu, na sadašnjem mestu Vrhovnog suda SAD. On je kasnije sahranjen na groblju u Maunt Olivetu.
Neki istoričari poput Morgana Piplsa, prozvali su Virca žrtvenim jarcem,[5] a presuda se smatra kontroverznom i dan danas.[6][7]
Reference
uredi- ^ „Andersonville Prison”. Trutv.com. Arhivirano iz originala 21. 09. 2008. g. Pristupljeno 28. 11. 2008.
- ^ a b „Wirz Trial Home Page”. UMKC School of Law. Arhivirano iz originala 06. 10. 2007. g. Pristupljeno 28. 11. 2008.
- ^ U.S. National Archives. „Compiled Service Record of Henry Wirz, Fourth Battalion of Louisiana Infantry”. Compiled Service Records of Confederate Soldiers Who Served in Organizations from the State of Louisiana. Footnote. Arhivirano iz originala 23. 05. 2011. g. Pristupljeno 14. 06. 2011.
- ^ Trial of Henry Wirz.
- ^ Morgan D. Peoples, "Henry Wirz: The Scapegoat of Andersonville", North Louisiana History, Vol. 11, No. 4 (Fall 1980), pp. 3–18.
- ^ „Andersonville: Prisoner of War Camp-Reading 1”. Nps.gov. Pristupljeno 28. 11. 2008.
- ^ Drew, Troy; Carnes, Bill; Rice, John. „Wirz Trial Home Page”. Law.umkc.edu. Arhivirano iz originala 24. 05. 1998. g. Pristupljeno 13. 03. 2011.
Literatura
uredi- Chipman, Norton, P. The Tragedy of Andersonville; Trial of Captain Henry Wirz, the Prison Keeper, (Sacramento, 1911).
- Futch, Ovid. History of Andersonville Prison, (Gainesville: University of Florida Press, 1968).
- Harper, Frank. Andersonville: The Trial of Captain Henry Wirz, MA Thesis, (University of Northern Colorado, 1986).
- Page, James Madison, The True Story of Andersonville Prison: A Defense of Major Henry Wirz , 1908.
- Marvel, William, Andersonville: The Last Depot
