Википедија

Henri Morton Stenli

Henri Morton Stenli, poznat u Kongu kao Bula Matari (kamenolomac), rođen kao Džon Roulands (rođen 28. januara 1841, umro 10. maja 1904) je bio Welsh-American[1][2][a] novinar i istraživač. Postao je čuven po istraživanju Afrike i traganju za Dejvidom Livingstonom.

Henri Morton Stenli
Ime po rođenjuJohn Rowlands
Datum rođenja(1841-01-28)28. januar 1841.
Mesto rođenjaDenbig, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti10. maj 1904.(1904-05-10) (63 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Potpis

Više od jednog veka nakon njegove smrti, Stenlijevo nasleđe ostaje predmet trajnih kontroverzi. Iako je lično imao veliko poštovanje prema mnogim domorodačkim afričkim ljudima koji su ga pratili na njegovim ekspedicijama,[3]‍:10–11 preuveličani prikazi telesnog kažnjavanja i brutalnosti u njegovim knjigama podstakli su javnu reputaciju kao tvrdoglavog, okrutnog vođe,[3]‍:201–202 za razliku od navodno humanitarnijeg Livingstona.[3]‍:472 Njegov imidž u Britaniji je takođe patio od netačne percepcije da je Amerikanac. U 20. veku, njegova reputacija je takođe ozbiljno narušena njegovom ulogom u uspostavljanju Slobodne države Kongo za kralja Leopolda II.[4][3]‍:7 Ipak, priznat je po svom značajnom doprinosu zapadnom poznavanju geografije Centralne Afrike i po svom odlučnom protivljenju trgovini robljem u Istočnoj Africi.[3]‍:16, 474

Biografija uredi

Rođen je u Denbigu u Velsu.[5][2] Majka mu je tada imala 19 godina. Otac mu je bio alkoholičar.[6] Roditelji mu nisu bili venčani.[3]‍:17–19, 356 Rastao je kod dede do svoje pete godine. Kada mu je deda umro bio je u sirotištu, gde su odrasli dečaci često zlostavljali mlađe. Tu je bio dok nije napunio 15 godina.

Sa 15 godina ukrcao se na jedan brod za Ameriku. Iskrcao se u Nju Orleansu i tu se sprijateljio sa bogatim trgovcem Stenlijem, čije ime je sam kasnije uzeo. Nakon vojne obuke učestvovao je u Američkom građanskom ratu na obe strane.

Regrutovao ga je 1867. pukovnik Semjuel Forster Trapan da bi radio za nekoliko novina. Ubrzo ga je uočio Džejms Gordon Benet, osnivač Njujork Heralda, pa počinje raditi isključivo za njega. Postao je jedan od Heraldovih inostranih saradnika.

U Africi uredi

 
Susret Stenlija i Livingstona i čuvena rečenica „Dr. Livingston, pretpostavljam“

Benetov sin je 1869. zamolio Stenlija da nađe škotskog misionara i istraživača Dejvida Livingstona, za koga se znalo da je u Africi, ali za njega se nije čulo jedno vreme. Benetov sin Džejms Gordon Benet Mlađi 1867. je preuzeo upravljanje novinama od svoga oca. Kada ga je Stenli pitao koliko može da potroši na traženje Livingstona, ovaj mi je rekao da uzima novac dok ga ne nađe.

Stenli je putovao u Zanzibar i ekspediciju je snabdeo najbolje što je mogao, a tražio je najmanje 200 nosača. Našao je Livingstona 10. novembra 1871. u Uđiđi blizu jezera Tanganjika u današnjoj Tanzaniji. Kada je sreo Livingstona obratio mu se

Dr. Livingston, pretpostavljam.

Stenli mu se pridružio u istraživanju područja. Tada su ustanovili da Nil i jezero Tanganjika nemaju međusobnu vezu. Na povratku napisao je knjigu o svojim doživljajima.

Njujork herald i britanski Dejli telegraf su finansirali drugu Stenlijevu ekspediciju u Afriku. Tada je uspeo da reši misteriju toka reke Kongo do mora.

Kontroverze su pratile Stenlija celi život. Mnogo energije utrošio je braneći se od optužbi da je tokom afričkih ekspedicija bio surov. Pojavile su se i činjenice koje su govorile da je njegovo mišljenje bilo da divljaci poštuju samo silu, snagu i hrabrost. Stenli je indirektno odgovoran jer je omogućio belgijskom kralju Leopoldu II da uspostavi svoju vlast u Kongu. Osim toga Stenlijeve ekspedicije su doprinele širenju afričke trianosomije.

Stenli je 1886. predvodio novu ekspediciju spasavanja Emin-paše, guvernera Ekvatorije u južnom Sudanu. Posle mnogih teškoća i mnogo izgubljenih života Stenli i Emin-paša su se sreli 1888. Otkrili su Edvardovo jezero. Vratili su se tek 1890. Stenlijev ulazak u Ituri šumu predstavljao je krvav napad na domoroce.

Pri povratku u Evropu oženio se sa velškom umetnicom Doroti Tenant i oni su usvojili dete. Proglašen je vitezom zbog svojih zasluga za britansku imperiju u Africi. Umro je u Londonu 10. maja 1904.

Prva trans-afrička ekspedicija uredi

 
Henri M Stenli sa oficirima Napredne kolone, Kairo, 1890.

Godine 1874, Njujork Herald i Dejli telegraf finansirali su Stenlija na još jednoj ekspediciji u Africi. Njegov ambiciozni cilj je bio da završi istraživanje i mapiranje centralnoafričkih Velikih jezera i reka, u procesu obilaženja jezera Viktorija i Tanganjika i lociranja izvora Nila. Između 1875. i 1876. Stenli je uspeo u prvom delu svog cilja, ustanovivši da jezero Viktorija ima samo jedan ispust – onaj koji je otkrio Džon Haning Spek 21. jula 1862. i nazvan Ripon vodopad. Ako ovo nije izvor Nila, onda bi zasebna masivna reka koja teče ka severu koju je Livingston nazvao Lualaba, a koju je on mapirao u njenim gornjim tokovima, mogla da teče na sever da bi se povezala sa Nilom preko jezera Albert i tako bila primarni izvor.[7]‍:301

 
Rute Stenlijevih ekspedicija u Centralnoj Africi

Zbog toga je bilo od suštinskog značaja da Stenli prati tok Lualabe nizvodno (severno) od Njangve, tačke gde ju je Livingston napustio u julu 1871. godine.[8] Između novembra 1876. i avgusta 1877. Stenli i njegovi ljudi su plovili Lualabom do i dalje tačke gde je skretala na zapad, dalje od Nila, identifikujući se kao reka Kongo.[7]‍:315 Uspevši u ovom drugom cilju, oni su zatim pratili reku do mora. Tokom ove ekspedicije, Stenli je koristio čamce i izdubljene kanue da prođe velike formacije koje su razdvajale Kongo u različite trase. Ovi čamci su transportovani oko brzaka pre nego što su ponovo izgrađeni da bi putovali na sledećoj deonici reke. Prolazeći brzake mnogi od njegovih ljudi su se udavili, uključujući i njegovog poslednjeg belog kolegu Franka Pokoka.[9] Stenli i njegovi ljudi su stigli do portugalske ispostave Boma, oko 100 km (62 mi) od ušća reke Kongo u Atlantski okean, posle 999 dana 9. avgusta 1877. Prozivne liste i Stenlijev dnevnik (12. novembar 1874) pokazuju da počeo je sa 228 ljudi,[3]‍:163, 511 note 21 a stigao do Boma sa 114 preživelih, pri čemu je on bio jedini Evropljanin koji je ostao živ od četiri. U Stenlijevoj knjizi Kroz Tamni kontinent (1878) (u kojoj je skovao termin „Tamni kontinent“ za Afriku), Stenli je naveo da je njegova ekspedicija brojala 356,[10][11] što je preuveličavanje koje umanjuje njegovo dostignuće.

Stenli je svoj uspeh pripisao svojim vodećim afričkim nosačima, rekavši da za svoj uspeh da je „sve zahvaljujući odvažnosti i suštinskoj dobroti 20 ljudi... uzmite tih 20 i ja ne bih mogao da nastavim dalje od nekoliko dana putovanja“.[12] Profesor Džejms Njuman je napisao da je „uspostavljanje veze između reka Lualaba i Kongo i lociranje izvora Viktorijinog Nila“ opravdalo njega (Njumana) da kaže: „U smislu istraživanja i otkrića kako je definisano u Evropi u devetnaestom veku, on je (Stenli) jasno stoji na vrhu."[13]

Napomene uredi

  1. ^ Stenli je bio Velšanin po rođenju i vaspitanju, ali je preuzeo američki identitet kao mladić i dosledno se predstavljao kao Amerikanac tokom svog života. On je bio naturalizovan kao američki državljanin 1885.[3]‍:294–295 iako je kasnije 1892. obnovio svoju britansku potčinjenost kako bi se kandidovao za parlament.[3]‍:424

Refernce uredi

  1. ^ „Henry Stanley (1841–1904)”. bbc.co.uk. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  2. ^ a b „Sir Henry Morton Stanley”. britannica.com. Pristupljeno 21. 10. 2016. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z Jeal, Tim (2007). Stanley: The Impossible Life of Africa's Greatest Explorer. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12625-9. 
  4. ^ Rushby, Kevin (24. 3. 2007). „A plinth for the fallen idol”. The Guardian. „And in recent times, Stanley's reputation has only fallen further. Both Adam Hochschild's King Leopold's Ghost (1998) and Frank McLynn's two-volume biography (1989 and 1991) exposed the hard-hearted monster to pitiless scrutiny. Treaties made between Brussels and illiterate chiefs show Stanley as the architect of a shoddy robbery: vast swaths of Congo exchanged for bolts of cheap cloth and bottles of gin.” 
  5. ^ „Henry Stanley (1841 - 1904)”. bbc.co.uk. Pristupljeno 21. 10. 2016. 
  6. ^ Davies, William Llewelyn (1959). „Stanely, (Sir) Henry Morton (alias Rowlands, John) (1841–1904), explorer, administrator, and author”. Dictionary of Welsh Biography. The National Library of Wales. Pristupljeno 09. 07. 2018. 
  7. ^ a b Jeal, Tim (2011). Explorers of the Nile: The Triumph and Tragedy of a Great Victorian Adventure. Yale University Press. str. 258. ISBN 9780300149357. 
  8. ^ Livingstone, David (1874). Horace Waller, ur. The Last Journals of David Livingstone, in Central Africa, from 1865 to His Death: Continued by a Narrative of His Last Moments and Sufferings, Obtained from His Faithful Servants Chuma and Susi ; in Two Volumes. 2. J. Murray. str. 141. 
  9. ^ Stanley 1961, str. 187–.
  10. ^ Hall, Richard (1975). Stanley: An Adventurer Explored. Houghton Mifflin. str. 33. ISBN 9780395194263. 
  11. ^ Stanley 1878, str. 65.
  12. ^ Stanley to Edward King, 2.10.1877, RMCA.
  13. ^ Newman, James L. (2004). Imperial Footprints: Henry Morton Stanley's African Journeys. Washington, D.C.: Potomac Books. str. 335—336. ISBN 978-1-57488-597-2. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Henri Morton Stenli na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хенри_Мортон_Стенли&oldid=27553366”