Hipoloh

Hipoloh (grč. Ιππόλοχος) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Etimologija

Ime Hipoloh ukazuje na verovanje da su se sveti kraljevi „rađali od kobile“.

Mitologija

• U Homerovoj „Ilijadi“ i prema Apolodoru, bio je sin Belerofontov i Filonojin sin, a Glaukov otac. On se sa svojim bratom Isanderom sporio oko prestola Likije. Dogovorili su se da presto preuzme onaj ko pogodi strelom kroz prsten obešen o grudi deteta. Međutim, ni jedan ni drugi nisu želeli da to bude njegovo dete. Da bi prekinula svađu, njihova sestra Laodamija je ponudila da to bude njeno dete, Sarpedon. Zadivljeni ovakvom nesebičnošću, obojica su odustala od svoje namere. Presto je pripao upravo Sarpedonu, sa kojim je kao suvladar vladao Hipolohov sin Glauk.
• U „Ilijadi“ je pomenut još jedan junak sa ovim imenom. Njega je pomenuo i Kvint Smirnjanin. On je bio Antimahov sin, a ubio ga je Agamemnon.

Tumačenje

Prema Robertu Grevsu, mit o tome da je dete bilo meta koja se mora pogoditi zarad kraljevstva je najverovatnije pogrešno protumačen, jer im cilj nije bio da ubiju dete. On je smatrao da je pravi zadatak pretendenta na presto bio da strelom prođe kroz „simbol besmrtnosti“ — zlatnu zmiju savijenu u klupko i postavljenu na kapu koju je nosilo dete iz kraljevske porodice. Kasnije je ovaj običaj u nekim plemenima izmenjen, pa je za metu uzimana jabuka ili kod dugih, prsten na šlemu ili se gađalo u ušice dvogube sekire. Kasnije je meta bila „usavršena“, pa je ona za Alkona bila red alki, a za Odiseja — red dvogubih sekira. Robert Grevs je napravio analogiju sa „veselim ljudima“ Robina Huda, koji su gađali srebrne novčiće, baš kao i germanski strelci, jer su bili protivnici hrišćanstva, a pare su bile obeležene krstom.